HOROR FILMOVI (I SF)

Čovečanstvo je do sada detaljno istražilo manje od 5% svetskih okeana a neki zaljubljenici i poznavaoci života u vodenim dubinama i morskim ekosistemima su mišljenja da za to i te kako postoji razlog i da je tako možda i bolje... Norveški horor film Kraken pokušava da oživi podžanr morskih „creature feature” filmova, što apsolutno podržavamo, jer smatramo da se na ovom polju može mnogo više ponuditi gledaocima nego u vezi davno prežvakanih trilera i horora u kojima je glavna proždiruća neman ajkula.

Autori Krakena su krenuli od jednostavne i logične pretpostavke da čovek ne može ni da pojmi šta se sve krije u dubinama okeana i na samom morskom dnu. Naravno, film uzima u obzir i činjenicu da čovek uvek hoće i želi da sve pokvari i zagadi, da sve iskoristi, istrebi i izlovi, a da mu je lična materijalna korist gotovo uvek iznad brige o ekologiji, o prirodnim staništima ili čistoći voda. Upravo nešto slično se desilo i u jednom dubokom norveškom fjordu: nakon što se jedna privatna firma poigrala sa biologijom zarad unovčavanja postignutih rezultata i sticanja ogromne finansijske koristi počinju se dešavati čudne i tragične stvari. Prvo nestaju dvojica tinejdžera koji su se vozili gliserom a zatim ribe počinju da pokazuju dezorijentisanost i iskakati na obalu, možda i od straha. Morski biolog Johanne je poslata da istraži čudna dešavanja na jednoj ribljoj farmi a njena ispitivanja će dovesti do šokantnih otkrića. Ispostavlja se da je još jedno ljudsko igranje Boga dovelo do velike katastrofe sa tragičnim posledicama, u ovom slučaju do oslobađanja Krakena, morskog stvorenja nalik na džinovsku hobotnicu! Osim što svojim dugačkim pipcima seje smrt po sve u vodi Kraken poseduje i svoje „male smrtonosne pomoćnike” pa našim junacima neće biti nimalo lako da se izbave iz ove opasne situacije i dočekaju novo jutro...

Prva polovina filma protiče u građenju atmosfere za ono što sledi i na stvaranju plodnog tla (u ovom slučaju je bolje reći plodne vode) za pojavu ogromnog morskog čudovišta. Po našem mišljenju ovo je uspelija polovina Kraken: atmosfera na fjordu i oko njega je izrazito vlažna, sumorna i deluje hladno, dakle dobro odgovara onome što će uslediti, a svi kadrovi deluju autentično, sa čestim prikazima života male seoske zajednice i scenama zaista prelepe prirode, ne samo morske. Napetost se odlično dozira i gledalac oseća kako ona konstantno raste a iako svi znamo kako će sve u nekom trenutku eskalirati to ovde nismo našli kao veliki problem. Jednostavno, filmovi poput Kraken ne mogu biti prikriveni, i svako ko pristupi jednom filmskom ostvarenju koje poseduje ovakav naziv i ovakav poster tačno zna šta može očekivati i u kojem trenutku će morsko stvorenje stupiti na scenu. Dok Johanne radi određena istraživanja i dok gledamo kako se na različitim stranama fjorda pojavljuju mrtva tela raste i misterija i neizvesnost... U prvoj fazi filma autori se trude da gledaoca informišu o onome što je dovelo do određenih podvodnih „mutacija” tako da budite spremni na dosta botaničkih ili bioloških termina koji vas mogu ali i ne moraju zainteresovati. Dovoljno je da znate da je čovek nešto opet pokvario i da će ponovo neki ljudi platiti zbog te pohlepe, u ovom slučaju – glavama.

Druga polovina filma je za razliku od prve nabijena konstantnom akcijom i hororom a odigrava se gotovo u potpunosti na velikom starom čeličnom brodu koji je adaptiran za potrebe firme koja je direktno zaslužna za pojavu Krakena. Gledamo napade morske nemani na one koji su se u tom trenutku zatekli na tom brodu, a napade stvorenje vrši svojim džinovskim pipcima i „minionsima” u vidu sisajućih parazita, koji bauljaju po brodu, skučenim brodskim prostorijama i ventilacionim otvorima. Ova skučenost zna da izazove povremenu klaustrofobiju ali i osećaj kao da opasnost vreba sa svih strana i da ne postoji sigurno mesto. Kraci su podnošljivo animirani za jedan TV film, mala sisajuća stvorenja su nešto bolje odrađena a po rečima samih autora kombinovani su praktični specijalni efekti i CGI. Animirani efekti nisu na nivou punokrvnih bioskopskih hitova a toga kao da su bili svesni i sami autori pa su drugu polovinu ovog filma gurnuli u potpuni mrak. Ovo je sasvim očekivani potez koji primećujemo kod mnogih drugih horor ostvarenja ali nam je ovde ipak zasmetalo što su neki kadrovi previše mračni i što se u njima bukvalno jedva razaznaju akteri na ekranu. Kod likova u filmu nam je zasmetalo to što su bukvalno svi generični i stereotipni a zanimljivo je i da Johanne u kasnijoj fazi filma vizuelno veoma podseća na Laru Croft.

To što su likovi takvi kakvi jesu i što Kraken uglavnom sadrži predvidljive preokrete nikako ne umanjuje činjenicu da on uspeva da bude zanimljivo ostvarenje u svom podžanru, dovoljno dinamično i zastrašujuće, ali i veoma upozoravajuće. Film će verovatno razočarati one koji više cene vizuelni horor, specijalne efekte i brutalnosti dok bi oni koji preferiraju sporo i postepeno građenje tenzije i ekološko-biološke poruke mogli imati ugodnih sat i po uz Kraken. 

+ sporo i postepeno građenje tenzije
+ veoma upozoravajući biološki film
+ predivna i sumorna atmosfera fjorda
— svi likovi su stereotipni i generični
— animacije; predvidljivost; završetak

Ocena: 6/10