HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Barnard

Wintertide je horor film koji je mnogima promakao a čak i na renomiranom iMDB-u ima jezivo mali broj ocena, više primeren nekakvim amaterskim ostvarenjima koja se gledaju u krugu prijatelja i rodbine autora filma. Upravo zbog ovoga prišli smo mu sa određenom zebnjom a ispostavilo se da je u pitanju vrlo zadovoljavajuće ostvarenje čiji se kvalitet u aspektima kreće od dobar do odličan, naravno imajući u vidu kako je u pitanju filmsko ostvarenje niskog budžeta.

Sve se dešava u izolovanom, snegom prekrivenom kanadskom gradu, gde mesecima traje noć kojoj kao da nema kraja... Upravo u tom i takvom gradu volontira naša junakinja Beth, devojka koja se bori sa svojim problemima i traumama ali svojim automobilom dežura po periferiji gradića trudeći se da uoči bilo kakvu neobičnu aktivnost. Naime, ovaj film se dešava u nekakvoj budućnosti, ili eventualno alternativnoj sadašnjosti (nije navedeno u samom filmu), gde je grad (ili možda čak širi region?) zahvato nekakav virus besnila (promo materijali spominju izraze „zombi“). Kako vreme prolazi sve više ljudi iz Bethinog okruženja postaju prazne i ispijene agresivne ljušture nalik pomenutim zombijima a ona sama saznaje da je sposobna ući u nekakvu paralelnu dimenziju kroz svoje snove, ili bolje reći – košmare koje redovno preživljava. Beth pokušava da ispita granice svojih sposobnosti dok traži nestalog oca i dok se obruč sve brojnijih zombija oko nje sužava a da li će to biti dovoljno da izbori sa izolovanošću i depresijom koja vlada u ovom tmurnom i pustom mestu – saznaće oni malobrojni gledaoci koji Wintertide overe do samog kraja i razumeju ga na ispravan način...

Činjenica je da ovaj film nije dopreo do većeg broja ljudi, niti će, ali je takođe i činjenica da ga krasi pogrešna reklama koja spominje reč „zombi“. Stoga i ono malo gledalaca koji mu pristupe bivaju razočarani, jer od krvožednih zombija i akcije na kakvu smo navikli u filmovima i serijama koji se bave dotičnima ovde nema ni traga ni glasa. Wintertide je drama sa horor elementima koja jezivost iskazuje na drugom planu a ne na vizuelnom ili polju dinamike, i gde su više puta spominjane spodobe samo nalik zombijima a zapravo su prazni ljudi bez duše koji u svojim bundama besciljno bauljaju po snežnom predgrađu gradića a kada naiđu na nekog još uvek „živog“ čoveka pokušavaju ga ugristi i zaraziti svojom „bolešću“. Ovaj film uglavnom nema previše brutalnosti, nema mnogo krvi, nema obilatih i spektakulanih specijalnih efekata već svoj glavni adut bazira na dubljoj priči, simbolici i onome što poručuje. Autoru filma moramo odati priznanje jer se nije raširio preko svojih mogućnosti: sve ovde izgleda korektno kada se naviknete na okvire i standarde filma a više nego pohvalno je i što se ne koriste neprimerene kompjuterske animacije, što je element koji često vidimo u niskobudžetnim hororima.

Ono što je imao na raspolaganju autor koristi odlično i do maksimuma... Odavno nismo gledali jedan depresivniji i sumorniji film, gde sneg ne izgleda previše hladno ali svakako ograničavajuće i gde svaki dan glavne junakinje deluje poput prethodnog, kao da se zaglavila u mračnom i depresivnom „danu mrmota“, samo svaki put za nijansu gorem i bolesnijem. Upravo u takvoj ulozi nam se dopala potpuno nepoznata Niamh Carolan kao Beth, mada dotična dobija česte kritike od malobrojnih recezenata filma. Nama je delovala veoma prirodno i na neki način zanimljivo, sa originalnim detaljima u svojoj glumi i sa dozom simpatičnosti iako njen karakter u filmu nije uvek takav. Iako se to verovatno neće desiti voleli bismo da je gledamo u još nekim horor, SF ili mystery ostvarenjima jer devojka očigledno ima potencijala za bolju karijeru. Autor filma je mali budžet savršeno dobro prikrio ne samo time što mu se film kompletan odigrava u mraku (ne brinite, sve je savršeno dobro vidljivo), i ne samo zbog toga što ga je smestio u polupusti gradić na periferiji već i zbog toga što ovoj priči itekako odgovara minimalistička glumačka postava koju ovde srećemo. Nije nam se previše dopala nit priče koja se tiče Bethinog oca ali postoji mogućnost da ona ima neko dublje značenje.

Kamen spoticanja može biti naizgled apsurdni završetak filma ali ukoliko sve pažljivo posmatrate možete očekivati završetak koji je potpuno u skladu sa tonom koji je Wintertide do tada nametnuo. Ovo je mali, skromni ali u svojim okvirima odličan horor sa mnogo simbolike i dubljih poruka o ljudskoj hladnoći, sebičnosti, depresiji i iskorištavanju drugih, i jedno od retkih low budget ostvarenja kojem ćemo se u nekom trenutku vratiti. Samo zaboravite da se ikada čuli reč „zombi“ u vezi ovog filma i ukoliko imate strpljenja i volje za tumačenje raznih metafora na ekranu slobodno pristupite ovom filmu.

+ sumorna i depresivna atmosfera
+ ambijent, režija, tempo, poruke
+ Niamh Carolan u ulozi Beth
— nit priče koja se tiče Bethinog oca
— neki nerazumljivi delovi priče
 
Ocena: 7/10