Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt8550800/
The Outsider je serija od deset epizoda koja je nastala na osnovu istoimene novele Stephena Kinga (recenziju knjige pročitajte na sledećem linku). Seriju je automatski po izlasku knjige naručio HBO a u planu je bila čak i druga sezona. Od daljeg snimanja se odustalo, bez obzira što je glumačka postava bila raspoložena da nastavi seriju, a jedan od potencijalnih razloga bi mogao biti taj što je HBO očekivao veću gledanost ili popularnost The Outsider. Ali, da vas ovo ne obeshrabri: u pitanju je vrlo dobra serija koju itekako vredi pogledati...
Za one koji nisu čitali knjigu (a ni našu recenziju) reći ćemo da se radnja serije odigrava u malom i mirnom gradu u Georgiji u kojem se najednom dešava brutalno ubistvo jednog 11-godišnjeg dečaka. Njegovo izmasakrirano i potencijalno silovano telo pronađeno je u jednom šumarku a neposredni svedoci, otisci i DNK nesumnjivo upućuju kako je ubica Terry Maitland, među decom i roditeljima omiljeni baseball trener i osoba na koju bi stanovnici gradića poslednje posumnjali. Detektiv Ralph Anderson hapsi Maitlanda javno, pred decom i punim tribinama na nedeljnoj utakmici, siguran da će dokazi koje poseduje biti neoborivi pred porotom na suđenju. Međutim, odmah nakon hapšenja pojavljuju se i drugi dokazi, koji navode na to kako trener ima vrlo čvrst alibi... Naime, u trenutku zločina Terry je bio na potpuno drugom kraju države i za to postoje neoborivi dokazi! Ali, ukoliko je njegov alibi neoboriv, a određeni svedoci takođe kažu da jeste, kako je moguće da se na mestu zločina takođe nalaze neoborivi tragovi? I opet: kako je moguće da se jedna ista osoba u istom trenutku nađe na dva sasvim udaljena mesta? Dalja istraga se potpuno urušava i sve prerasta u konfuziju ali i tragediju sa više žrtava. Anderson ne uspeva da svoj slučaj izvuče iz ponora, nedužne žrtve se samo ređaju a onda u nekom trenutku u celu priču ulaze dva ključna lika, El Cuco, drevni meksički boogeyman i Holly Gibney, privatna detektivka koja jedina može razmrsiti ovaj slučaj.
Istovetno kao i istoimena knjiga i serija The Outsider se mnogo više bazira na proceduralnim elementima, kompletnoj istrazi i sudbinama likova nego na vizelnom hororu i stravi i užasu kakav možete očekivati od Kinga. Sledeći književno delo na čijim osnovama je nastala i ona pokušava da uplaši gledaoca na jedan drugačiji način, uvlačeći mu se svojim sivilom pod kožu a onda ga ophrvavajući svojom depresijom i tmurnom atmosferom. Atmosfera koju osećamo ni za trenutak nije vedra a nijednog momenta ne vidimo ni vesele tonove, bez obzira na naznake sunca koje bi moglo obasjati gradić i sve likove koji su se u njemu silom prilika zatekli. Tokom trajanja sezone uglavnom posmatramo detektiva Andersona u njegovoj istrazi, kasnije zapravo u pokušajima iste, ali i u borbi sa svojim privatnim problemima i tragedijama. I ovde svaki lik ima nešto što ga pritiska, neki teret iz prošlosti ili tragediju sa kojom nije uspeo da se izbori a koja ga sputava da funkcioniše normalno. Serija se mnogo više od knjige fokusira na lične drame, patnje, ispovesti, odnose sa svojim najbližima ali i sa svojim kolegama koji takođe imaju svoje priče koje će se u nekom trenutku tokom deset epizoda odmotati, u manjoj ili većoj meri. Gledanje ove serije zahteva strpljenje ali i specifično raspoloženje posmatrača koji mora biti spreman da se uhvati u koštac sa dosta usporenom radnjom, vrlo tmurnim događajima ali i isto takvim likovima.
Richard Price, koji je adaptirao Kingovu knjigu u seriju, imao je odrešene ruke u tom procesu i značajnu slobodu da to uradi na svoj način, dodatno proširujući dešavanja u pravcu kako je zamislio i osećao da treba. Serija se u prvih nekoliko epizoda gotovo striktno drži dešavanja iz knjige a nakon toga to čini samo po centralnoj niti dok su ostala dešavanja donekle izmenjena, pridodana ili usložnjena, uz dodatno ubacivanje još nekih likova i njihovih sudbina. Apsolutno razumemo zašto je Price ovo učinio jer je bilo potrebe da se neki delovi priče prodube, prošire i dodatno dramatizuju te prilagode formatu serije. Možemo potvrditi da se većina onoga što je ubacio ili modifikovao izuzetno dobro uklapa u kompletnu celinu, stil naracije, specifičnu atmosferu i zaplet koji je prenesen iz knjige a koji smo osetili u prvim epizodama. Uz sve to, ovako osmišljena i sprovedena u delo serija će biti dovoljno zanimljiva, originalna i neočekivana čak i čitateljima koji su nedavno pročitali Kingovu knjigu... Što se tiče tempa i strukture priče serija je dodatno usporena, dodati su ili produbljeni neki sporedni zapleti i (kao da toga nije bilo dovoljno) ubačene su dodatne scene tuge i traume, poput Andersonove borbe sa ličnom tragedijom i njegovi ispovedajući odlasci kod psihijatra. Po našem ukusu ovo je suvišno – i njegov sin je u seriji mrtav, kao da ne vidimo dovoljno tragedija i prilika za depresivne momente.
Nadamo se da nam nećete zameriti na daljim poređenjima: serija se dosta duže trudi da bude realna, tek u kasnijoj fazi ubacujući famoznog boogeymana. Verovatno iz istog tog razloga neki horor kadrovi iz knjige su u seriji jednostavno izostavljeni, poput jezivih noćnih pojavljivanja nedovršenog El Cucoa u sobi devojčica. Veoma nas je zanimalo kakvom će vizuelnom rešenju u ovim scenama pribeći autori serije a ispostavilo se da su ih jednostavno – preskočili dok se izgled stvorenja može videti tek u nekoliko kadrova tokom 10 epizoda, kada je gotovo nevidljiv ispod navučene kapuljače i u samom finalu. Njegov izgled je ovde nesumnjivo realniji, definitivno manje jeziv nego što ga je King oslikao kroz oči uplašenih devojčica, ali i dosta manje objašnjen pa je njegova priroda i poreklo ostalo u najvećoj meri misteriozno. Ovome zapravo i nemamo šta prigovoriti jer navedenim izmenama The Outsider deluje realnije. Možda usled pomenutih izmena ili zbog neke druge potrebe tek samo finale je mnogo manje spektakularno nego Kingovo. Konačni obračun je više psihološki nego akcijski, manje spektakularan ali i ne suviše zatvoren, što ima logike ukoliko imamo u vidu da se inicijalno razmišljalo o drugoj sezoni. Ipak, čak i posmatrajući sezonu kao jedinu koja postoji – možemo reći da je radnja dovoljno zaokružena i zatvorena na zadovoljavajući način.
Ipak, najveća promena koja je učinjena tiče se centralnog karaktera i našeg omiljenog lika iz knjige – Holly Gibney. Za potrebe serije simpatična i nežna privatna detektivka je promenila boju kože, što ovde i nije toliko bitno, ali je promenila i svoj specifični karakter! U knjizi je Holly veoma anksiozna i nesigurna u sebe, ne oseća se prijatno među nepoznatim ljudima, nežna je i krhka, ponekad nesigurna u sebe i u ono što izgovori ali je opet odlučna kada treba i hrabra kada to situacija zahteva od nje. U seriji je ona potpuno drugačijeg karaktera: izuzetno je ekscentrična, čudnog ponašanja i čudnih rituala, specifičnog vizuelnog stila i gotovo u potpunosti zanemarene prošlosti koja se dešavala u prethodnim Kingovim knjigama u kojima je uzela učešće. Holly Gibney je ovde genijalac, mnogo je stabilnija i odlučnija, čak je i u emotivnoj vezi sa svojim kolegom, ali je prikazana kao gotovo autistična, kao žena koja živi u nekom svom svetu, kao osoba koja je sklona čudnim ponašanjima, brzom govoru, sebičnim odlukama i nesvakidašnjim potezima, koja je gotovo kao nekakav medijum a ne pedantna žena koja koristi baze podataka i logiku. U ovako osmišljenoj ulozi se zaista odlično snašla inače veoma osporavana i hejtovana Cynthia Erivo a nijedna zamerka koju smo naveli a koja se tiče lika Holly Gibney apsolutno nije njena krivica već onih koji su gore pomenute promene osmislili. Da nismo nedavno pročitali istoimenu knjigu bili bismo zaista oduševljeni ovom verzijom Holly Gibney koja poseduje neverovatnu dubinu, osobenost i specifičnu energiju...
Imamo jednu vizuelnu zamerku koja možda može biti i subjektivna. U pokušajima da seriju načini što sumornijom i mračnijom autori kao da su malo preterali pa tako retko kada vidimo stvari dovoljno jasno i osvetljeno na ekranu. Ovo nikako nije nova stvar kada su horor ostvarenja u pitanju ali se nikako nismo mogli uživeti (i navići naše jadne oči) na situacije kada detektiv Anderson u potpunom mraku svoje dnevne sobe istražuje slučaj na svom laptopu ili kada majka svoje istraumirane ćerke (koje je prethodne noći posetio jezivi deformisani El Cuco) ostavi da spavaju u potpuno mračnoj spavaćoj sobi... Pa upalite svetla pobogu, nije vam u toj Americi struja baš toliko skupa! Ove stvari se dodatno nastavljaju pa posmatramo polumračne ambulante, što je svojevrsni nonsens, isto takve policijske stanice, hotelske sobe i sve druge enterijere koji apsolutni nikada nisu obasjani jačim lampama od jedne sveće a gledalac je prinuđen da čkilji i razaznaje šta se to dešava u stotinu nijansi sive boje... Međutim, i pored određenih slabosti seriju The Outsider ocenjujemo dobrom ocenom i preporučujemo je za gledanje, kako onima koji su fanovi Stephena Kinga tako i onima koji to nisu (do sada bili). Ukoliko cenite mračne, psihološke i paranormalne misterije ova serija je idealna za vas.
0 comments:
Post a Comment