HOROR FILMOVI (I SF)

Nemamo prilike da često gledamo meksička horor ostvarenja (možda jedan od poznatijih koji stiže iz te daleke zemlje je KM 31: Kilometre 31) pa smo se unapred radovali filmu Tormento, tim pre što poseduje neke od aduta koje cenimo u sličnim ostvarenjima. Osim izuzetno jezive lokacije (mrtvačnica) film karakteriše odgovarajuća atmosfera (opšti minimalizam) i psihološki aspekt a u pitanju je remake paragvajskog filma Morgue iz 2019. godine...

U centru naše pažnje imamo Brendu Martinez, mladu ženu koja bi želela da konačno završi studije prava pa dok danju uči noći provodi kao čuvar u dodeljenim joj objektima. S obzirom na to da je konstantno neispavana ona dolazi na udar svojih nadređenih jer često zadrema na poslu. Međutim, ono što je mnogo bitnije po nju i ovaj film – ona je zaspala i za volanom svog automobila dok se vraćala sa posla! Jedna saobraćajna nesreća (čitaj: hit & run) će joj u potpunosti promeniti život kao i to što je za već sledeću noć premeštena da čuva jednu sasvim „odgovarajuću” lokaciju: mrtvačnicu. Iako po svojoj prirodi nije preterano strašljiva (mi bismo pobegli sa te lokacije posle samo pola sata) ono što će uslediti prve noći na dežurstvu će je potpuno slomiti. Hronično neispavana službenica obezbeđenja, nedovoljno iskusna da nadgleda ogromni i potpuno pusti kompleks objekata, dodatno uzdrmana zbog osećanja krivice usled „saobraćajnog akcidenta” koji je izazvala već kod prvih zvukova u gluvo doba noći postaje veoma uznemirena, kod prikaza na sigurnosnim kamerama panična a kada doživi ono što je videla u hladnjači sa leševima – i veoma histerična. Ali, to je tek početak teške noći jer ono što sledi duboko zalazi na teren natprirodnog...

Odmah moramo istaći jezivi ambijent kao snažan adut filma. Hladna, tiha i zatvorena hladnjača mrtvačnice je jedna od najstrašnijih lokacija na kojoj se jedan horor film može odvijati a Tormento to koristi veoma efikasno, konstantno stvarajući osećaj nelagode i izolacije. Ovde sama tišina gradi atmosferu, dok Brenda sedi za svojim nadzornim pultom u hodniku zdanja i ne sluteći šta je čeka, a svaki zvuk koji će uslediti je mnogo strašniji od prosečne animirane karakondžule koju ste videli u nekom novijem horor ostvarenju. Za razliku od većine modernih horora koji su prepuni jeftinih prepada u Tormento je fokus na ambijentu, tišini koja se svaki čas agresivno narušava i sporom građenju straha. Senke i zvuci ovde imaju veću težinu nego sama akcija iako i ovde vidimo nekoliko agresivnih jump scare-ova i nekoliko CGI scena. Film ne razvlači priču i veoma brzo ulazi u srž problema a u narednih 70-tak minuta neprestano drži fokus na glavnoj junakinji. Za jednog glumca nikada nije lako kada se (skoro) kompletan film bazira samo na njegovom liku a rekli bismo da se nama nepoznata Natalia Solián odlično snašla u ulozi fizički utrenirane ali psihički poljuljane žene za ono što joj se pomenute noći dogodilo...

Ono što se dogodilo Brendi Martinez daje filmu jedan psihološki sloj. Brenda naprosto ne može da se nosi sa osećanjem krivice i sve više se psihički raspada kako film odmiče, pružajući gledaocima priliku da svedoče ne samo onome šta se njoj dešava, već i određenim vizijama, sećanjima, halucinacijama ili eventualno paranormalnih pojavama u kojima se našla. S obzirom na to da je ovo veoma minimalistički film, koji uglavnom sadrži jednog lika na jednoj lokaciji, pati od određenih repetitivnosti i to ne samo zbog toga što je u priču implementiran svojevrsni time loop, već i zbog toga što autor nije imao mnogo aduta na raspolaganju kada su u pitanju plašenja glavne junakinje a istovremeno i gledalaca filma. Neki momenti se ponavljaju nekoliko puta, neki kadrovi ostaju nejasni i nakon završetka filma a da biste se uživeli u celu priču potrebno je i da poverujete u slučajnu koincidenciju kako je nakon gaženja čoveka naša junakinja već sledeće noći završila na potpuno istom mestu gde i njegov leš. Takođe, ukoliko želite da vam se Tormento dopadne morate biti ljubitelj čudnih i teških psiholoških priča, na prvi pogled nelogičnih i apsurdnih ali višeslojnih i komplikovanih, sa vremenskim petljama koje brišu granice između početka i kraja.

Naravno, bez obzira da li ste u potpunosti razumeli ovaj film ili ne biće vam savršeno jasno da se nakon nesrećnog gaženja pešaka morate javiti brkatom Meksikancu sa šapkom i prijaviti svoj postupak. Da naša Brenda Martinez nije skrenula ni levo u svoj stan, ni desno na novi posao, već produžila pravo u policiju – ništa od ovoga se ne bi desilo ali ni mi ne bismo imali sasvim korektan meksički horor u mrtvačnici... 

+ jezivi ambijent i atmosfera u mrtvačnici
+ odlična Natalia Solián u glavnoj ulozi
+ poučan film; efektna zvučna podloga
— u drugoj polovini zna biti konfuzan
— nekad deluje jeftino i pomalo naivno

Ocena: 6/10