HOROR FILMOVI (I SF)

Womb je psihološki survival triler horor, prilično potresan i šokantan ali istovremeno i niskobudžetan, što će odbiti mnoge potencijalne gledaoce filma. On crpi inspiraciju iz realnih kriminalnih slučajeva otmica fetusa, koji nisu tako česti, ali se konstantno dešavaju širom sveta, ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova tematika nije previše eksploatisana u savremenim horor filmovima tako da Womb ocenjujemo kao prilično originalno ostvarenje...

Film prikazuje Hailey (Taylor Hanks), 22-godišnju trudnicu koja sa svojim verenikom putuje kod njegove sestre koja živi na periferiji kako bi kod nje proveli ugodan vikend. Značajno za ovu priču je što je Hailey bivša zavisnica, koja je „čista” već više meseci, a da je svog partnera upoznala na tretmanima odvikavanja, jer se i on borio sa nekim svojim demonima. Ono što je još važnije po film – Hailey je u poodmakloj trudnoći ali njen verenik nije otac budućeg deteta: naprosto, on je prihvatio svoju buduću suprugu u celosti, spreman da detetu bude otac iako nisu u krvnom srodstvu. Kako to već često biva u horor filmovima koji se odigravaju na periferijama po kojima ordinira neki krvolok i naši junaci su upozoreni na to ali informacije ne primaju k znanju: na lokalnoj radio stanici, ali i od šerifa koji ih je zaustavio, oni saznaju da po okrugu dejstvuje poremećeni lovac na nerođenu decu, dakle manijak koji vadi i krade fetuse iz trbuha majki! Hailey i njen momak ne primećuju ništa sumnjivo u tim informacijama i sretno pristižu u izolovanu kolibu koja se nalazi podno šume a blizu jezera ali – ko će među vama biti zaista iznenađen kada se maskirani ubica posle samo nekoliko trenutaka ustremi upravo na Hailey i na njen trbuh?

Idemo direktno na jedan od glavnih problema filma: odmah po otpočinjanju uvidećete da produkcija nije na zavidnom nivou. Fotografija u Womb deluje izuzetno jeftino i direktno, suviše šareno, veselo i nefilmski, kao da je u pitanju neki božićni televizijski film a ne jedno jezivo ostvarenje koje bi trebalo posedovati i određene vizuelne kvalitete kojima se postiže adekvatna atmosfera. Osim pomenutih tehničkih nedostataka naići ćete na još jedan kamen spoticanja a to je da se kompletan film dešava danju. Iz tog razloga je Womb lepo gledati, nema kadrova u kojima moramo čkiljiti i razaznavati senke i „više nijansi crne” ali ono što se dešava u filmu ne deluje u potpunosti realno. Znamo da usred nedođije neki maskirani krvolok komotno može ubijati tokom podneva a da ga niko ne primeti ali nekako bi filmu bolje ležalo da se slasher, survival i home invasion (a sve to ovde vidimo) odigrava po padu mraka ili u gluvo doba noći. Takođe, ataci otimača fetusa bi u tom slučaju bili usredsređeni isključivo na majku i njen plod dok je u ovom slučaju on bio prinuđen na dodatne usputne žrtve ne bi li došao do svog cilja. Nismo se mogli ubediti da je do jedne bebe mnogo lakše doći drugačijim putevima, bez cementiranja svoje sudbine na električnoj stolici...

S druge strane napetost koju film emituje je obrnuto proporcionalna njegovim vizuelnim (ne)kvalitetima. Dok je Hailey zabarikadirana u kolibi Womb zna da bude izuzetno napet, klaustrofobičan i bezizlazan a pohvalno je svakako što se slični kadrovi odvijaju i na otvorenom, usred bela dana. Gledalac konstantno oseća odsustvo pomoći po glavnu junakinju, ima osećaj da odavde nema izlaza a lokacija koja je izabrana za snimanje filma svakako pogoduje tom osećanju. Film počinje veoma sporo da bi u nekom trenutku prerastao u veoma brutalan survival triler, sa dosta nasilnih kadrova koji određenim gledaocima mogu biti uznemirujući. Tu pogotovo mislimo na žene i majke kojima završnica ovog filma može biti veoma traumatična a najpotresnije od svega je što je film inspirisan stvarnim slučajevima. Rekli bismo da su specijalni efekti korektni za ovu klasu filma, da se po glumi izdvaja odlična Taylor Hanks u glavnoj ulozi a da tokom trajanja filma primećujemo dosta klišea i predvidljivih situacija, gde je ona kada žrtva ima pištolj u ruci a ne puca u svog progonitelja definitivno najiritantnija. Takođe, neki preokreti nam se nisu dopali, ne zato što nisu potencijalno mogući i realni, već zbog toga što su suviše očekivani i predvidljivi.

Da nije zastrašujuće premise na kojima je nastao Womb bi bio još jedan niskobudžetni ispodprosečni triler horor film, međutim, ispod sve te krvi i čerečenja trudnica on istražuje jednu tešku temu, traumu i iskrivljene motive počinilaca. Iako tehnički na nešto slabijem nivou od očekivanog Womb uspeva ono što ni mnogo skupljim filmovima ne polazi za rukom: da nakon završenog filma ostanete skamenjeni i zurite u jednu tačku, po ko zna koji put razmišljajući o zverima u ljudskom rodu...

+ vrlo napet, klaustrofobičan i bezizlazan
+ veoma traumatičan završetak; Taylor Hanks
+ film je inspirisan stvarnim slučajevima
— nešto slabiji kvalitet slike i produkcija
— predvidljivi preokreti; iritantni momenti
 
Ocena: 6/10