HOROR FILMOVI (I SF)

Ukoliko ste gledali horor filmove Founders Day i She Came from the Woods ime Erika Bloomquista vam neće biti nepoznato. Self-Help je njegov deveti film a oni koji pomno prate njegovu filmsku karijeru kažu da je, ako ništa drugo, uspeo u nameri da mu svako naredno ostvarenje bude dovoljno različito od prethodnih. Što se tiče ovog najnovijeg filma – mora mu se priznati i da se bavi više nego aktuelnim temama...

Na samom početku filma gledamo prolog u kojem vidimo jedan nesrećni slučaj gde devojčica lišava života napadnog radnika zabavnog parka. U principu nemamo ništa protiv flashbackova kojima započinju filmovi ali ga u slučaju Self-Help ne nalazimo korisnim već on umnogome kvari zabavu. Cenimo da bi film bio mnogo efektniji da smo neke detalje iz uvoda saznali u kasnijoj fazi filma jer bi tako i neki od viđenih obrta bili mnogo šokantniji i neočekivaniji. Uglavnom, kada se dešavanja presele u sadašnjost gledamo tinejdžerku po imenu Olivia (Landry Bender), istu onu klinku iz uvoda, koja nakon mnogo godina odlučuje da se konačno vidi sa svojom majkom. Za potrebe ove avanture ona poziva svoju trenutnu najbolju drugaricu Sophie (Madison Lintz) te se oni svojim automobilom upućuju put američke periferije, u jednu izolovanu veliku kuću u kojoj će pronaći Olivijinu majku. E sad, situacija nije baš toliko jednostavne: majka je članica nekakvog kulta i zajedno sa drugim polaznicima „kursa” se nalazi na nekakvoj obuci koja bi svim prisutnim trebala otvoriti oči, pomoći da sa gađenjem odbace sve okove koji su ih do sada sputavali i ohrabriti ih da se „ponovo rode” i započnu novi život.

Olivia pokušava dopreti do svoje majke ali će to biti težak posao, ne samo zbog toga što ova više veruje u svoju sektu nego u sopstvenu ćerku već i zato što je pod apsolutnim uticajem autoritativnog i manupulativnog vođe kulta sa kojim je stupila i u intimne i emotivne odnose. Self-Help nam pruža površni uvid u funkcionisanje kultova, njihovu filozofiju, načine delovanja, manipulacije i ispiranja mozgova labilnim ljudima koji se u moru nerešivih problema hvataju za slatkorečive vođe koji u konačnici uvek traže materijalnu korist. Kažemo „površni uvid” jer ovaj aspekt filma ipak ostaje nedovoljno uverljiv i delimično zbrzan pa gledalac nema utisak kako posmatra nešto autentično i potencijalno moguće. Cela filozofija kulta i manipulacija koju posmatramo je konfuzna, neubedljiva i često nedovoljno dobro napisana a to je delom urađeno i zbog toga što je film imao potrebu da zagrebe i vrlo aktuelnu temu self-help industrije, te raznih TikTok i Instagram motivacijskih influensera čija se korist, poput vođe kultova, u konačnici takođe svodi na materijalnu. Film se pomalo rasplinuo između te dve potrebe a u povremeno oslabo napisanom scenariju su se pogubili i mnogi sporedni likovi koje ovde gledamo.

Satira je očigledno morala biti krupno implementirana u film kako bi zadovoljila potrebe autora ali je naštetila kompletnoj uverljivosti i logici dok je preko potrebna moralna satisfakcija, uz već gore pomenuti bespotrebni prolog, naštetila raspletu. Nekima će zasmetati i što film uglavnom ne deluje kao horor i što tek u nekoliko navrata vidimo brutalnosti ili specijalne efekte. Mnogi mu zameraju i što poseduje povremene komične momente, crni humor, apsurd ili ironiju ali smo mi pronašli te kadrove uglavnom kao najzanimljivije. I pored svega Landry Bender u ulozi Olivije i Jake Weber u ulozi vođe kulta uspevaju da pruže odlične role i spasu ovaj film od sigurne propasti. Malo smo više očekivali od Madison Lintz (najpoznatija po ulozi TWD Sophie) ali je činjenica da joj ovde ni scenario nije dozvolio da se previše razmahne. Zanimljivo je što se ona u filmu zove imenima Sophie i Madison, dakle svojim ličnim imenom i ulogom koja ju je proslavila. Ne možemo a da ne spomenemo i Erika Bloomquista ali ovaj put u ulozi glumca i to sporednog a, paradoksalno, jednog od najneubedljivijih u Self-Help.

Self-Help je film koji se bavi izuzetno opasnim ali aktuelnim temama pa je upravo zbog toga i velika šteta što poseduje brojne manjkavosti koje su uglavnom proistekle iz oslabog scenarija. Ovakav kakav je on je vredan gledanja isključivo ukoliko vas zanimaju tematike self-improvementa i kultova dok ostali gledaoci ovde neće naći mnogo toga zanimljivog.

+ aktuelne teme motivacijskih influensera i kultova
+ odlična Landry Bender i harizmatičan Jake Weber
— više se bazira na satiri nego na logici i uverljivosti
— delovi scenarija su slabi; prolog kvari iznenađenje
— neki sporedni likovi su slabo napisani i odglumljeni
 
Ocena: 4/10