HOROR FILMOVI (I SF)

Čak i ukoliko vam je preko glave horor filmova o egzorcizmima (a na tu temu je davno sve rečeno i poslednjih decenija gledamo isključivo recikliranja) trebali biste uzeti u obzir The Ritual, film koji je originalan upravo koliko i njegov naziv, ali koji i pored toga poseduje jedan snažan adut zbog kojeg ga nismo ocenili nižom ocenom i zbog kojeg ga preporučujemo svim ljubiteljima ove tematike...

Glavni adut The Ritual je što je on snimljen na osnovu istinitih događaja koji se temelje na jednom od najpoznatijih (navodnih) slučajeva isterivanja đavola – The Exorcism of Emma Schmidt. Veruje se da je ovaj čuveni slučaj iz 1928. godine trajao danima a ostao je jedan od najdokumentovanijih slučajeva demonske opsednutosti u SAD, postavši toliko čuven da je čak inspirisao i snimanje čuvenog The Exorcist. Ovoga puta autori su želeli da se njihov film drži istorijskih činjenica u maksimalnoj mogućoj meri i da tek povremeno biva neminovno filovan detaljima koje današnja publika očekuje od jednog filma koji se bavi ovakvom tematikom. Uglavnom, radnja počinje dosta naprasno, kada u mirnom gradu Earlingu, Iowa, roditelji dovode svoju ćerku Emmu u jedan katolički manastir, verujući kako je ona zaposednuta. Nadležni pristaju da u ovom crkvenom objektu izvrše kontroverzni obred a za taj čin određuju oca Theophilusa Riesingera, iskusnog sveštenika poznatog po sprovođenju egzorcizama u prethodnom periodu. Njemu će u tome pomagati mlade časne sestre koje nastanjuju manastir, igumanija i mladi lokalni sveštenik koji je sumnjičav u vezi celog procesa i brine za sudbinu i život devojke, verujući kako joj može pomoći isključivo medicina. Ipak, obred počinje, dešava se redovno svakoga dana, a stvari sve više kulminiraju nesagledivim i jezivim posledicama...

The Ritual je exorcism horor film ali „proceduralne” forme, gde za razliku od većine horor filmova na istu temu nemamo prilike da u većoj meri steknemo uvid u raniji život nesrećne Emme te u njene početke osećanja nečijeg prisustva u sebi. Taj apsekt filmova uvek veoma volimo i cenimo ali je ovde, nažalost, ostao potpuno neobrađen: film počinje kada je devojka već u uznapredovalom stadijumu zaposednutosti i kada je sasvim očigledno šta joj se dešava, u tolikoj meri da će bukvalno svaki posmatrač biti na strani oca Riesingera koji uporno zagovara nastavak obreda po svaku cenu a ne na strani mladog sveštenika koji bi automatski prekinuo jezive seanse i istog trena pozvao lekare. Već u ovom trenutku zaključujemo da se film po svaku cenu drži dokumenata, nauštrb svoje kinematografije ili uverljivosti: autori su igrali na kartu da je gledaocima najjezivija ali i dovoljna činjenica da se ovaj slučaj zaista ovako odigrao i da nije potrebno da nam prikazuju izmišljeni istorijat nesrećne devojke ili eventualno oca Riesingera, jer tih detalja u dokumentima i nema. Ono malo podataka u vezi Emme Schmidt, a za koje se veruje da su tačni, čujemo tokom trajanja filma a u njima je delimično pojašnjeno kada su njeni problemi počeli i šta ih je iniciralo. Ipak, ukoliko niste fan ovakve dokumentarističke forme pripovedanja već od The Ritual očekujete malo konvencionalniji exorcism horor može vam se konstantno činiti kako je on nekompletan i da mu nedostaje dosta segmenata priče.  

Veoma nam se dopalo što je film podeljen po danima, gde se molitve nad jadnom devojkom čitaju svake večeri, i gde svaki naredni pokušaj njenog „pročišćenja” proizvodi sve jači otpor zla koje ju je nastanilo i mnogo agresivniji odgovor prema prisutnima, uglavnom potpuno nepripremljenim i sablažnjenim mladim časnim sestrama. Ono što možemo videti u ovim kadrovima ni za trenutak ne odstupa od onoga što smo mnogo puta videli do sada, od onoga što očekujemo od jednog ovakvog filma ali i (što je najvažnije) od postojećih starih dokumenata: Emma je veoma nasilna i puna nepoznate prljave crne mase, ona progovara režanjem ili muškim glasom, različitim jezicima, očigledno je pod nekakvim teretom a konstantno pokušava da oslabi prisutne, udarajući na najslabije među njima i njegove najpotisnutije tajne ili neke bolne tačke koje uključuju najbližu rodbinu ili preminule. Čitajući poznate činjenice u vezi ovog slučaja zaključujemo da se The Ritual u iznenađujuće velikoj meri drži činjenica, preciznije – pisanih dokumenata za koje se veruje da su tačni. Svaki dokumentovani element dešavanja iz 1928. godine videćete i u ovom filmu uz još nekoliko svojevoljno ubačenih (prava Emma je imala 46 godina a ne 28 kao u filmu), tek toliko da se cela priča dodatno začini a da se ne naruši utisak filma snimanog po istinitom događaju.

Nažalost, potreba da se autori filma slepo drže pisanih činjenica dovela je do toga da osim što deluje nekompletan film deluje i naivno u nekim segmentima, ne samo tokom zbrzanog uvoda ili nekih drugih delova filma već i tokom, recimo, dočaravanja dubine glavnih likova. Od sporednih karaktera nismo ni očekivali da će biti previše detaljno prikazani ili da će dobiti veliku minutažu ali nas je najviše razočaralo što se već mnogo puta dokazani talenat sada već legendarnog Al Pacina nije bolje iskoristio pa da njegov lik bude makar u rangu Russella Crowea iz The Pope's Exorcist. Apsolutno najveću zamerku stavljamo kameri i stilu snimanja jer je iz nepoznatih razloga izabrano da se kompletan film snima iz ruke, valjda kako bi dešavanja postala neposrednija, direktnija ili napetija, kako bi gledalac (valjda) imao utisak da i sam učestvuje u egzorcizmu kao neposredni učesnik. Shaky cam tehniku nikada nismo cenili a u jednom ovakvom filmu pogotovo: i dok bismo razumeli da se kamera neprestano drma u scenama finalnog egzorcizma koji se odigrava u dubinama katakombi ispod manastira apsolutno ne vidimo svrhu nemirnog kadra dok dva sveštenika potpuno mirno razgovaraju. Uz sve to, ovaj savremeni stil snimanja i kompletan (ne)kvalitet fotografije dovode do toga da film na momente izgleda nedovoljno autentično; gledalac neće uvek imati utisak kako posmatra nešto što se odigralo pre čitav vek a primetili smo i suviše savremene frizure nekih aktera te suviše malo detalja koji odaju taj vremenski period.

The Ritual nije film za svakoga budući da će ga casual horor fanovi ili oni koji žele da vide nešto novo na ovu temu bukvalno prokleti, usled činjenice što će biti zatrpani hrpom klišea i kadrova koji su gledali već mnogo puta. Ipak, mi filmu to apsolutno ne zameramo jer je većina sličnih filmskih ostvarenja kopirala njegovu radnju (tačnije kopirali su The Exorcist koji je nastao na osnovu ovih dokumentovanih događaja) a ne on njih. Bez obzira na sve mane filma on ostaje kao dokument, mnogo jeziviji od bilo kojeg kvazi-dokumentarnog found footagea...

+ film se slepo drži pisanih navoda o čuvenom egzorcizmu
+ nekoliko veoma brutalnih, neprijatnih ili jezivih kadrova
+ odigrava se po danima; Abigail Cowen kao Emma Schmidt
— apsolutno neprikladna shaky cam; povremeno deluje jeftino
— Al Pacino je protraćen kao i sukob sa mladim sveštenikom
 
Ocena: 6/10