HOROR FILMOVI (I SF)

Nastavljamo tamo gde smo stali sa The Strangers trilogijom, baš kao što i nesrećna Maya (Madelaine Petsch) nastavlja tamo gde je završila... The Strangers: Chapter 2 je drugi deo nove The Stranger trilogije koja bi se trebala završiti početkom narednom meseca pojavom trećeg i finalnog poglavlja. Kao što smo već napisali u opisu prethodnika – našu finalnu ocenu daćemo tada a ovde ćemo se fokusirati isključivo na Chapter 2, dakle na središnjicu tragičnih događaja...

Početak ovog filma nastavlja se direktno na završetak prethodnika i prati Mayu, devojku koja je nakon brutalnih napada maskiranih krvoloka a zatim dolaska policije završila u lokalnoj bolnici, da zaceljuje svoje telesne povrede i još bolnije rane na duši uzrokovane ubistvom verenika. Logičan sled događaja u tom trenutku zadovoljava gledaoca, iako smo svi vrlo dobro svesni da mir po našu junakinju neće drugo trajati, a ono što kvari početni utisak je pitanje koje nam se neprestano vrzmalo po glavi: zašto gradić Venus koji broji tačno 468 stanovnika ima onako veliku bolnicu, veću nego čuveni beogradski VMA? Ali, izgleda da su i u toj Americi na snazi štednje u zdravstvenom sektoru (ili možda bolje reći u Slovačkoj, gde je The Strangers trilogija i snimana) pa u ogromnom bolničkom zdanju vidimo polumračne hodnike, opštu pustoš, nedostatak pacijenata i obezbeđenja te jedva nekoliko zaposlenih... Sve ovo deluje glupo ali je izuzetno pogodno za ono što će uslediti i to veoma brzo: one iste maskirane ubice čim su iz usta brbljive i nesposobne policije saznali da u masakru u kolibi ima preživelih bacili su se na posao, da dovrše ono što noćas nisu postigli. Man in the Mask istog trena upada u bolnicu, ubija svakoga na koga naiđe, odlučan u nameri da konačno dođe do svog plena, naše prestrašene i povređene Maye... Nastaje (ponovo) borba na život i smrt, igra mačke i miša, ali nastaje i hospital invasion, još jedan u nizu „originalnih” podžanrova kojima nas daruje ova trilogija...

Dok naša junakinja beži potpuno pustim bolničkim hodnicima pred naletima sekire maskiranog krvoloka gledaoci mogu primetiti da donekle raste napetost ali ne u dovoljnoj meri i koliko bi trebalo. U početnim bolničkim kadrovima postaje definitivno jasno da ovaj režiser ne ume (ili eventualno ne želi) da stvori nešto što bi po tenziji bilo makar na tragu originalnog filma, ali i nekih drugih horora slične radnje u sličnom ambijentu. Nas je početna faza The Strangers: Chapter 2 podsetila na Halloween II ali u nešto razvodnjenom i nelogičnijem izdanju. Kažemo nelogičnijem jer iz nekog razloga nismo mogli da se uživimo u motivaciju ubica. Da, znamo da oni ubijaju zabave radi, i to im definitivno nije prvi put (videli smo u prethodnim delovima serijala makar desetak brutalno ubijenih žrtava) ali pretpostavljamo da u njihovim glavama ipak ima nešto sive mase inače bi bili uhapšeni još davno, na samom početku svojih aktivnosti. Pa, ukoliko je to tako zašto dotični rizikuju da budu uhvaćeni ili ubijeni zbog toga što je jedna potencijalna žrtva preživela, žrtva koja im nije videla lica niti na bilo koji način može otkriti njihov identitet. S druge strane, upad u bolnicu i slashovanje gomile bolničara, pacijenata a u kasnijoj fazi i policajaca definitivno može narušiti tajnovitost identiteta maskiranih ubica, pogotovo što bi razmere pokolja koji ovde vidimo definitivno alarmirao FBI i mnogo temeljniju istragu koja uključuje istrenirane snajperiste koji pucaju a ne postavljaju pitanja.

The Strangers: Chapter 2 se ne zadržava dugo na teritoriji bolnice, što je dobra odluka, već se njegova radnja premešta po terenima kojima Maya povređena baulja, bežeći od svojih naoružanih progonitelja. Opet posećuje šumu, što smo videli u prethodniku ali to ne zameramo jer bi beg u divljinu iz ovako bolesnog gradića bio vrlo logičan potez, ali i neke kuće, uključujući tu i posetu onoj istoj u kojoj je sve počelo i u kojoj je skončao njen verenik. Ipak, gde god da se Maya nalazi i u kojem god pravcu da krene – tu će biti neko od trojice maskiranih napadača što je stvar koja je nervirala još u Chapter 1 a ovde dodatno kulminira. Ovo više nije home invasion, niti bilo kakav object invasion već nekoliko-kvadratnih-hektara-invasion gde je svaki pedalj gradića , okoline, šume, potoka, svih okolnih objekata i šumskih puteva pod neprestanim budnim okom jednog od tri maskirana napadača. Možda su u pitanju (opet) „paranormalni” entiteti sa nadljudskim sposobnostima a verovatno je u pitanju ipak loše napisan scenario... Pomalo iritira i činjenica što pomenuti napadači više ne ubijaju tajno i iz njima znane zabave već potpuno otvoreno, po bolnicama, putevima, gradskim lokacijama i tremovima kuća, naravno, uvek bez svedoka a pogotovo van vidokruga policije ili tradicionalno sačmarama naoružanih Amerikanaca. Iritantnost se nastavlja i kada su meštani Venusa u pitanju jer ne postoji nijedan čovek kojeg smo ovde videli, bilo muškog ili ženskog pola, a koji nema sumnjivi izgled, bolestan pogled ili nisko čelo zločinca. Film ovde ne završava svoja preterivanja već ih primećujemo i u nekim apsolutno bespotrebnim kadrovima, poput onoga u kojem Maya sama sebi zašiva ranu na stomaku, u stilu Johna Ramboa, ili u kojoj je bez ikakvog razloga napada divlja svinja, samo kako bi se popunio prostor između dva napada maskiranih Stranaca.

The Stranger Kills... pardon, The Strangers: Chapter 2 se uglavnom bazira na akciji, ubijanjima i pokušajima glavne junakinje da utekne od svojih progonitelja i sumnjivih meštana. Ovaj koncept kada se kompletan film dešava na jednoj lokaciji, kada final girl beži od ubice koji hoće da dovrši posao a kada prethodni horor prerasta u čistokrvnu brutalnu akciju smo viđali i ranije, pre svega u dva Halloween nastavka (1981. i 2021.) i on predstavlja zadovoljavajuće osmišljen središnji deo nekakve trilogije. Primetili smo i neke delove Chapter 2 koji su nas podsetili na Halloween2007, a u kojima nas autor filma potpuno bespotrebno upoznaje sa razlozima i počecima bolesti jednog od maskiranih likova. Baš poput Roba Zombieja i ovaj autor je upao u zamku da preterano pojašnjava neke stvari koje nismo ni morali znati i za koje je mnogo jezivije ako ostanu potpuno nepoznate: najstrašnija činjenica je da neko random ubija bez apsolutno ikakvog razloga a gledaocima je dovoljno da se sažive sa glavnom junakinjom i strepe za njen život skupa sa njom, potpuno nezainteresovani da li je maskirani krvolok u zabavištu dobio poljubac od svoje simpatije. Misterija je bila najjače oružje originalnih Stranaca i tako je trebalo i ostati... S druge strane, činjenica je da film poseduje dobar i brz tempo bez mnogo prilika za predah a da Madelaine Petsch ponovo zaslužuje apsolutne pohvale za izuzetno ubedljivo prikazivanje svog povređenog lika. Madelaine ocenjujemo kao pravi dragulj novih The Strangers filmova i njihovu najsvetliju tačku...

Pohvaljujemo i to što su brutalnosti koje vidimo izuzetno uverljive i ne deluju animirane već poput praktičnih efekata, sa realnom divljom svinjom kao vrhuncem filma. Primećujemo i probleme sa tajmingom (kada se za minut ili dva desi nerealno mnogo aktivnosti, poput ubistva tri lika i njihovog vezivanja za stolice) ali krucijalnu zamerku ipak stavljamo ovome: na samom početku Chapter 2 (ali i prethodnika) uznemirujući uvodni titl nam saopštava šokantan broj ubistava koji se dešava svake godine u Americi sa posebnim akcentom na random ubistva koja nikada nisu i neće biti rasvetljena a krivci uhvaćeni i kažnjeni. Ovakav uvod navodi na to da će film koji nadalje posmatramo biti težak, napet, realan, šokantan i pre svega upozoravajući za sve gledaoce ali mi smo umesto toga dobili filmski materijal koji je sve osim – realan. Umesto intimnog, podmuklog i tihog zločina iz originala, koji je potencijalno svakako moguć, dobili smo pokolj koji bi bio nacionalna vest broj jedan. Ovako nerealna i u određenim aspektima loše napisana priča vređa sopstveni uvodni titl i ne može biti šokantna i poučna po gledaoce pa samim tim i ovi The Strangers filmovi maše svoju poentu.

+ film prepun brutalne akcije i konstantnog progona
+ Madelaine Petsch ponovo zaslužuje apsolutne pohvale
— opet bez napetosti, neizvesnosti, tenzije i realnosti
— ponovo „paranormalna” svojstva negativaca nerviraju
— preterivanja; nerealne motivacije maskiranih negativaca
 
Ocena: 4/10