HOROR FILMOVI (I SF)

Devet tela u meksičkoj mrtvačnici je britanska triler misterija koja je sastavljena od šest epizoda. Serija se početkom 2025. godine emitovala na MGM+ i BBC kanalu a njen kreator je Anthony Horowitz, čovek koji je više nego iskusan u pisanju romana i adaptiranju krimi misterija (adaptirao je novele Caroline Graham i Agathe Christie za nekoliko epizoda Midsomer Murders i Poirot). Ukoliko ste ljubitelj pomenutih serijskih ili književnih krimića moramo reći da je serija koju ovde opisujemo idealna za vas...

Na samom početku pratimo pređašnji let jednog omanjeg aviona sa deset putnika koji sasvim iznenada doživljava kvar (kasnije se ispostavlja da je ostao bez goriva) i pada usred guste i brdovite Meksičke džungle. Devet putnika preživljava pad aviona ali nas fast forward kadrovi iz sadašnjosti koja se odigrava u meksičkoj vojnoj bazi obaveštavaju da, izgleda, ipak niko nije preživeo! Naime, nedelju dana nakon avionske nesreće u meksičku vojnu mrtvačnicu sleće helikopter iz kojeg vojnici iznose vreće sa devet tela putnika aviona... U tom trenutku vojska ne zna da li su u vrećama svi putnici aviona, koja su lica u pitanju niti kako su stradali (čeka se obdukcija) a sve te odgovore ne znaju ni gledaoci. Jedino što gledaoci znaju, a meksički nadležni organi ne – je da su skoro svi putnici inicijalno preživeli pad aviona a da ih je smrt zadesila u danima koji su usledili, dok su čekali spasilačke ekipe i pokušavali da dozovu pomoć. Vojska u tom trenutku ne zna ni ovo a gledaoci će saznati veoma brzo: smrt putnika nije nastupila usled gladi, žeđi, vremenskih pojava, povreda uzrokovanih padom ili napadom nekakve divlje zveri iz džungle... Smrt je isključivo rezultat toga što je neko od putnika svaki dan ubijao jednog preživelog sa očiglednim ciljem da ostane poslednji. Zašto je to činio i ko je u pitanju – moraćete da se strpite i saznate u narednim epizodama...

Serija, tačnije njena prva epizoda počinje na Lost-ovski način, gde grupa slučajno okupljenih osoba različitih karaktera pokušava da se sabere nakon jezivog pada aviona, sahrani jednog nastradalog a zatim pokuša da preživi u novim ali izuzetno teškim okolnostima, ubeđena da spasilačka ekipa samo što nije stigla. Nastaje potraga za deficitarnom hranom, još deficitarnijom vodom, zaklonom, lekovima i svim drugim potrepštinama na čelu sa vatrenim naoružanjem a kako to već biva na početku sličnih serija izdvajaju se vođe koje u tom trenutku pokušavaju da organizuju život koliko je to u divljini moguće. Međutim, uvodne scene pukog snalaženja u džungli nisu tema Nine Bodies in a Mexican Morgue iako sasvim sigurno pomažu uživljavanju u celu priču i upoznavanju sa likovima. Tema serije je misterija ubistava a prvo će se desiti već prve večeri, doduše u malo zamaskiranoj formi. Teško povređeni pilot letilice biva operisan na licu mesta kako bi mu se omogućilo disanje ali kada je svanulo jutro ekipa je zatekla njegovo mrtvo telo. Većina misli da pilot nije dobro podneo operaciju u nehigijenskim uslovima ali jedna od starijih putnica je ubeđena (a mi to vrlo dobro znamo) da je on ugušen tokom noći! Već naredna noć donosi sledeću žrtvu a serija se iz avanture o preživljavanju pretvara u klasičnu whodunit misteriju i potragu za ubicom.

Iako se može činiti kako je ovde preživljavanje vrlo važno i da na njega gledalac treba da se fokusira ono što je definitivno mnogo važnije je posmatranje likova, njihovo međusobno upoznavanje te pokušavanje da se uoči neki detalj po kojem ćemo zaključiti da li je u pitanju ubica. Likovi koji su se našli zatočeni u prašumi su zaista šarenoliki i vrlo različiti, kako po polu i vremešnosti tako i po svojim karakterima, istorijatima i podnebljima sa kojih potiču. Oni koji su preživeli prvu noć pokušavaju da ispitaju druge, da saznaju određene pojedinosti i dokuče ko pokušava da im smanji brojno stanje. Međutim, jedna zajednička crta svim prisutnima je da su svi odreda tajanstveni, svako iz nekog svog razloga koji će se otkriti u narednim epizodama, da svi imaju nešto što kriju, neke svoje tajne i da se ne predstavljaju onakvima kakvi zaista jesu. Serija se konstantno trudi, ali treba naglasiti da u tome i uspeva, da stvori nepoverenje između bukvalno svakog prisutnog putnika, da nakon nekoliko epizoda svako sumnja u svakoga a što im se brojno stanje bude smanjivalo atmosfera će postajati sve napetija jer niko neće znati sa koje strane preti opasnost. Da stvar bude još gora postoje indicije da ekipa nije ni potpuno sama u šumi jer su pojedinci ubeđeni kako su videli neke osobe kako ih vrebaju iz šume. I zaista, čak i sam gledalac pred rasplet nije načisto ko bi mogao biti ubica: sumnja se iz svake epizode premešta na drugog lika a finale može da predstavlja iznenađenje.

Iako je serija strukturisana da već na samom početku znamo da (verovatno) niko od putnika nije preživeo (postoji mogućnost da je preživeo isključivo jedan) to joj ne odmaže da bude misteriozna, napeta i više nego zanimljiva. Svaka epizoda sadrži kadrove iz sadašnjosti, jer je ono što se dešava putnicima a što čini glavnicu dešavanja u seriji zapravo ogromni flashback, a ta sadašnjost se uglavnom odigrava u meksičkoj vojnoj bazi i nešto manje u USA. U svakoj epizodi saznajemo neku novu informaciju iz baze, uglavnom nešto što se tiče onih koji nisu preživeli ali sve što doznamo ne kvari ugođaj već dodatno pojačava misteriju. Ono što pomalo kvari ugođaj je što kadrovi iz baze, a pogotovo iz kojekakvih kancelarija i drugih enterijera, deluju manje uverljivo od centralne radnje u meksičkoj džungli. Nama su urbani kadrovi delovali produkciono dosta slabije od prašumskih, ne samo zbog sterilnih i veštačkih enterijera već i zbog isto takve glume pojedinaca u sporednim i epizodnim rolama. Primetili smo i na trenutke zbrzane delove priče koja se dešava po kojekakvim kućama i kancelarijama a teško je reći zbog čega se štedelo na ovim kadrovima kada snimanje i pisanje tih scena sasvim sigurno nije predstavljalo veliki izdatak u odnosu na boravak na Kanarskim ostrvima, koja su za potrebe ove serije simulirala negostoljubivu meksičku šumu.

Na strani sporednih likova, dakle među onima koji naseljavaju meksičku bazu i koji su na bilo koji način povezani sa ovim slučajem, ne možemo izdvojiti bukvalno nijednog uverljivog karaktera. Svi su kao pokupljeni iz drugorazrednih TV serija i sapunica i kao takvi maksimalno mogu dobiti prolaznu ocenu ili ni toliko. Sa druge strane, što je mnogo važnije po Nine Bodies in a Mexican Morgue – svi odreda putnici su dovoljno kvalitetni i ubedljivi, neki od njih pomalo stereotipni ali svakako potencijalno mogući u datoj situaciji. Naravno, priča ovakvog tipa ne bi bila izvodljiva da u dešavanjima koja su prethodila izvlačenju vreća sa telima ne vidimo i neke nerezonske i nelogične postupke putnika a to su uglavnom bezrazložna udaljavanja ili lišavanja predmeta koji bi im mogli biti od pomoći. Ipak, mnogo veće nelogičnosti vidimo u samom raspletu nakon otkrivanja finalnog obrta a ono što je nama zasmetalo i više od toga je što serija donekle poseduje moralnu satisfakciju i delimično zadovoljenje pravde ali ne u potpunosti. Pomalo nas je šokiralo što zbog ove naizgled sitnice Nine Bodies in a Mexican Morgue ne deluje u potpunosti dovršeno iako snimanje druge sezone nikada nije bilo u planu. Autori serije čvrsto stoje pri stavu kako je ovo isključivo jednosezonska mini serija koja neće imati nastavak i najverovatnije da je tako najbolje.

Naša preporuka je da zanemarite slabosti serije koje smo nabrojali, uključujući tu i pomalo studijski izgled meksičke šume, i prepustite se seriji ukoliko imate afiniteta ka whodunit materijalima. Nine Bodies in a Mexican Morgue je svakako uspela kombinacija Lost i, recimo, And Then There Were None pa ukoliko ste ljubitelji pomenutih dela nema razloga da i pored određenih manjkavosti ove serije ne uživate u njoj.

+ uspela kombinacija preživljavanja i krimi misterije
+ konstantna neizvesnost, napetost i stalna misterija
+ tajanstveni putnici aviona; odličan način naracije
— nešto slabije odrađeni kadrovi van meksičke šume
— nelogičnosti u postupcima likova; delovi završnice
 
Ocena: 7/10