HOROR FILMOVI (I SF)

Konačno smo pogledali ovaj film kao pripremu za drugi deo trilogije koji se pojavio ovih dana. Za one koji eventualno ne znaju u pitanju je treći deo 28 Days Later filmskog serijala a prvi u novoj trilogiji koja je željno iščekivana gotovo dve decenije. Ono što je takođe bitno je da se za kameru vratio Danny Boyle, originalni režiser, što je trebalo značiti da će ovaj film biti makar donekle nalik originalu te ponoviti njegovu uspešnost, jezivost i efektnost... Pa, zamalo.

Skoro tri decenije nakon rasplamsavanja epidemije besnila Velika Britanija je opustošena i prežaljena. Kompletno ostrvo je pretvoreno u karantin i na njemu gotovo da nema života... Nekadašnji gradovi su devastirani a skupa sa okolnom prirodom preplavljeni podivljalim spodobama koje bauljaju u potrazi za svojim plenom dok su malobrojni preživeli prinuđeni da se povuku na ostrvo gde žive relativno sigurnim životom nalik na onaj od pre nekoliko vekova. Ljudi odlaze na kopno isključivo radi potrage za preostalim stvarima, lova i dovlačenja sirovina a film nakon kraćeg prologa započinje baš u trenutku kada Jamie (Aaron Taylor-Johnson) i njegov 12-godišnji sin Spike (Alfie Williams) ritualno odlaze put kopna gde bi mališan doživeo „inicijaciju”, tačnije po prvi put se susreo sa pomahnitalim i krvožednim ex-ljudima. Dok se kompletna komuna na ostrvu sprema na veliko slavlje kada se otac i sin vrate iz divljine (ako se vrate) njih dvojica lukom i strelom lišavaju života (života?) prvog zaraženog a onda upadaju u velike probleme kada ih napadne krdo Alphi, mnogo krupnijih, bržih, opasnijih i nteligentnijih pripadnika soja zaraženih. Ipak, naši junaci uspevaju da se nekako spasu i vrate na ostrvo u poslednji čas, zatvarajući na taj način najnapetiji deo film ali, nažalost, i završavajući njegov najkvalitetniji segment...

Na samom početku recenzije treba reći dve stvari. Prvo, ovo nije kompletan film već jedno poglavlje (prva trećina) pa on stoga deluje samo započeto ali nedovršeno i to imajte na umu kada pogledate našu donju ocenu ali i kada pristupite gledanju. Kao i uvek kada su trilogije u pitanju velika je dilema da li ih treba ocenjivati pojedinačno ili u kompletu ali obzirom na to da se ne pojavljuju istovremeno a da je za svaki od nastavaka potrebno kupiti zasebnu bioskopsku ulaznicu mi ćemo filmove i ocenjivati zasebno, pa kako padne. Ukoliko ikada u budućnosti (u šta u ovom trenutku iskreno sumnjamo) pogledamo sva tri filma iz cuga postoji mogućnost da korigujemo našu ocenu u skladu sa tadašnjim utiscima... No, u vezi filma koji ovde opisujemo moramo reći još jednu stvar, mnogo bitniju od prethodne napomene: iako se zove isto, tačnije jasno daje do znanja da je član 28 Days Later serijala a čak ga je i režirao isti čovek – 28 Years Later ne posmatrajte kao direktni nastavak prethodnika već kao potpuno zasebno poglavlje koje poseduje svoje specifičnosti i svoje zakonitosti. Jer, ukoliko budete očekivali da u ovom filmu vidite one stare „zombije”, onaj vizuelni ton iz 2002. i 2007. godine, onu istu koloritnu depresiju besnila koje je razorilo London i onu istu brzu montažu koja simbolizuje opštu paniku, opasnost i beznađe – bićete potpuno razočarani i postoji mogućnost da ugasite film čak i pre isteka gore prepričanog uvoda.

28 Years Later uspeva da stvori neki svoj degradirani svet, možda drugačiji od očekivanog ali u koji itekako možemo poverovati. Sve je devastirano, napušteno i nenastanjeno, prilično zaraslo vegetacijom i ruinirano trodecenijskim odsustvom civilizacije a veoma je bitno i to što su kadrovi prirode prelepi i što u više navrata od pejsaža bukvalno zastaje dah. Događaji koje posmatramo se ne odigravaju u urbanim ambijentima nekadašnjih gradova ili naseljenih mesta već se film fokusira na ostrvo na kojem žive preživeli te njihov vidokrug – obalu i okolnu šumu. Maksimum koji ovde vidimo od nekadašnje civilizacije su nekoliko razrušenih kuća i katedrala dok je ostatak možda ostavljen za nastavke. Nažalost, ovo su jedine stvari koje možemo pohvaliti jer kada se Jamie i Spike nakon nekih 45 minuta filma vrate na svoje ostrvo film se bukvalno raspada a da bismo donekle objasnili zašto je to tako moraćemo da iznesemo neke zamerke, dakle – pažnja SPOILERI! 28 Years Later fokus stavlja na iskusnog oca, neiskusnog dečaka i njihovu bolesnu majku, što je izuzetno pogodan setup za jedan ovakav film, u kojem će se naši junaci otisnuti put opasnog bespuća u smrtonosnu avanturu punu jezivih prepreka. Ovo svakako nije prvi film u kojem gledamo neiskusnog dečaka koji najednom mora da odraste i suoči se sa opasnošću kako bi spasio člana porodice i ma koliko takav uvod bio izraubovan ne uzimamo ga filmu kao minus.

Pravi minus je to što se događaji nadalje nabacuju na gomilu kao lopatom, baš kao i novi likovi, a nijedan potez koji dotični vuku se ni za trenutak ne čine kao smisleni i logički, pogotovo ne za svet u kojem žive. Taj narativni tok sa dečakom koji naprasno odrasta je prilično naivan i zbrzan a gledalac se ni za trenutak ne može uživeti u ono što gleda na ekranu, kako je na jednu reč poverovao svom dedi da na tlu postoji famozni doktor koji može izlečiti njegovu majku. Dečak automatski odbacuje mišljenje svog oca, sa kojim je odrastao, koji ga je odgojio i obučio, i sa svojom bolesnom majkom se izvlači iz ostrvskog logora lakše nego što bi neki tinejdžer iz roditeljske gajbe... Nagledali smo se filmova i serija u kojima su se klinci otisnuli put sveta prepunog opasnosti (recimo, mnogo bolje je urađeno u osporavanom The Walking Dead: World Beyond) i ovo nam je izgledalo zaista prenaivno. Teško je poverovati da bi se klinac koji nije uspeo pogoditi skoro ništa tokom svog prvog izlaska u opasni svet ohrabrio da potpuno sam sa bolesnom majkom ode put bespuća i put njemu nesagledivih opasnosti, naoružan sa deset strela i džakom jabuka. Međutim, Spike se suviše lako probija kroz svet prepun agresivnih zaraženih, mnogo lakše nego njegov iskusni otac u uvodu, a uvek ga u poslednji čas neko spasi pa čak i famozni skandinavski vojnik koji je pao sa neba...

28 Years Later uvodi nove grupe zaraženih, što je zadovoljavajuće za proširivanje priče, ali ostaje doza konfuzije u vezi pomenutih koja će se možda razvezati u nastavcima. Uglavnom, imamo grupu debelih „zombija” koji ljigavi pužu po zemlji u nadi da će sustići nešto krupnije od glista i imamo Alphe, krupne, jake i brze „zombije” koji su svi odreda zarasli, golišavi i među nogama im landaraju „alatke”, što je izgleda vrhunac političke nekorektnosti ovog filma. Alphe su prava opasnost filma jer su brzi, brojni, dobro organizovani, inteligentni i nepobedivi (ne može im ništa ni strela odapeta u srce) a uz sve to su i sposobni na reprodukciju, dakle „alatke” im nisu samo za ukras i landaranja radi! Da stvar bude još gora ovde vidimo i porođaj zombija, a onda i odgajanje bebe kao da je ljudska, jer zbog „magije placente” dete koje raste u materici zombija i hrani se njegovom krvlju ipak nije zaraženo... Zaista, ovoliko nisko The Walking Dead nikada nije pao. Zatim je tu i jodom prekriveni Ralph Fiennes sa svojom famoznom kulom od lobanja koja u ovom filmu ne služi ničemu. Sve što vidimo deluje izuzetno glupo (razmišljali smo tokom celog trajanja filma i nismo mogli naći drugu reč), nekonzistentno i veoma konfuzno, uz tonu neodgovorenih pitanja (ovo se možda promeni u nastavcima). Nama je najviše smetala činjenica što se zanemaruju neke stvari iz prethodnika, poput onoga da zaraženi „umiru” ako se dugo ne hrane.

Na samom kraju tu je još jedan problem, koji doduše može biti i subjektivan, u zavisnosti od vaše dobi i očekivanja. Prva dva nastavka su delovala veoma realno, čak i potencijalno moguće, ne samo u tom delu sveta već i na našem podneblju. 28 Years Later sa druge strane više deluje kao film za klince nego filmski materijal koji bi trebao biti šokantno realan. Ovde su jeza i horor očigledno ustupili mesto cool efektu i nečemu što više pristaje ikonografiji savremenih kompjuterskih RPG video igara, sa jednim čudnim i nerealnim svetom u kojem su svi akteri personalizovani (imaju plaćene skinove) i uglavnom delaju teatralno zarad pregleda na TikToku, lajkova i donacija patreona. Naravno, sve što smo nabrojali ne znači da nećemo pogledati i drugi deo ove trilogije ali smo nakon gledanja ovog filma odustali od odlaska u bioskop...

+ odličan uvod filma; specijalni efekti u nekoliko kadrova
+ izuzetan izgled prirode i krajolika na kojima se sve odvija
— sve što gledamo nakon uvoda je izuzetno naivno i slabo
— priča deluje nejasno, nerazjašnjeno, teatralno i konfuzno
— zanemaruje pravila iz prethodnika; malo tenzije i akcije
 
Ocena: 4/10