HOROR FILMOVI (I SF)

Nedavni horor hit Obsession kao da je pokrenuo novi talas kvalitetnih nezavisnih horor ostvarenja, a Affection se sasvim nenadano pokazao kao prilično kvalitetan i zanimljiv naslov, iako je prošao gotovo kompletno ispod radara. U pitanju je debitantsko ostvarenje (reditelj, scenarista i producent) izvesnog BT Meze, a ukoliko se po jutru poznaje dan – predviđam mu zaista lepu budućnost...

Film počinje velikom misterijom: na potpuno pustom putu, usred noći, vidimo mladu ženu (kasnije ćemo saznati da se zove Ellie) kako se dezorijentisana i povređena udaljava od svog zaustavljenog automobila... Jeziva situacija postaje još strašnija kada vidimo da ona doživljava grčevite i bolne napade, a dok je u naizgled bezizlaznom položaju, na lice mesta velikom brzinom pristiže misteriozni automobil... U narednom kadru, ista ta Ellie se budi u njoj nepoznatoj kući, pored muškarca koji se predstavlja kao njen suprug Bruce. Kraj njega je uplašena devojčica Alice, ćerka naše pogubljene glavne junakinje, međutim, Ellie ih uopšte ne prepoznaje. Ona insistira da to nije njen dom, da navodnog supruga i ćerkicu ne poznaje , te da je ona zapravo majka jednog dečaka, a ne ove prestravljene devojčice... Bruce pokušava da je umiri i objašnjava: po njegovim rečima, Ellie je doživela tešku saobraćajnu nesreću a pored telesnih povreda – ima i veliki gubitak pamćenja. Da stvar bude gora – rupe u njenom sećanju popunjene su elementima koje ona sama nije doživela, već su proizvod informacijama koje je tokom svog života pokupila sa raznih strana, baš poput osećaja da je majka dečaka a ne ove uplakane devojčice. U cilju njenog oporavka, Bruce je porodicu relocirao na izolovanu farmu, daleko od civilizacije, jer je ključno da ne kontaktira ni sa kim osim sa porodicom... Ali, da li je sve baš tako?

Na žalost, neću moći ništa više da vam kažem jer je Affection jedan od onih filmova gde otkrivanje bilo kojeg detalja iz daljeg toka radnje može predstavljati veliki spoiler. Mogu vam samo reći da tokom uvodnih kadrova filma, pa i tokom uvoda koji sam vam ovlaš prepričao u prethodnom pasusu, apsolutno ne možete predvideti kuda će priča otići i u kojem pravcu će sve kulminirati, a hoće, verujte mi. Pomenuta kulminacija je žanrovski raznolika, pa osim horora, misterije i psihološkog trilera primećujemo snažne (ali nedovoljno pojašnjene) elemente naučne fantastike (što može biti jedna od retkih slabih tačaka) i body horora, kao veoma šokantnog elementa. Takođe, u skladu sa savremenim tendencijama horor filmova vidimo i jednu emotivnu crtu koja je prikazana kroz borbu sa gubitkom najbližih ali ovaj element nijednog trenutka ne dobija preveliku minutažu i ne guši patetikom. Centralna poruka filma nije previše originalna, i do sada smo je videli u bezbroj horor filmova, ali je uvek korisna i dobrodošla. U slučaju Affection ona je obrađena na prilično savremen način pa upravo u kontekstu te poruke treba i posmatrati kompletan film a ne kroz prizmu realne izvodljivosti onoga što vidimo.

Lokacija na kojoj se sve odvija je odlična za jedan ovakav film a čini je tek nekoliko objekata – kuća, okolni ambar, poljana i šuma koja se nastavlja na nju, te uvek zastrašujuće polje nepreglednog kukuruza. Ono što je još fascinantnije od minimalističke lokacije u nekakvoj zabačenoj nedođiji je još minimalističkija glumačka postava koju čine svega – tri osobe! Nikada nije lako snimiti film sa samo nekoliko ljudi (od kojih je jedno dete) a da nemate utisak monotonije, ali BT Meza je u tome svakako uspeo. Film uglavnom nosi Jessica Rothe, koju znamo po Happy Death Day i Happy Death Day 2U, i nju ćete uglavnom gledati na ekranu. Za razliku od dva pomenuta hita u Affection nema nimalo komedije već se od Jessice zahtevalo da svoju ulogu iznese emotivno, što je ona više nego uspešno učinila. Dodatno, uloga Ellie je od nje zahtevala čitav niz trzanja, grčenja i gubitka kontrole nad svojim telom što su prilično zahtevne scene zbog kojih je Jessica na snimanju bila veoma iscrpljena. Joseph Cross je odlično izabran da igra Brucea dok je na mene izuzetan utisak ostavila malena Julianna Layne koja bi svojim uverljivim dočaravanjem emocija postidela i mnogo poznatije i cenjenije glumce. Kada je mala Alice u pitanju moram reći kako postoje delovi priče u vezi sa njom koji nisu u dovoljnoj meri pojašnjeni, ali to je problem za koji je odgovoran isključivo autor filma.

Povremeno sam imao utisak kako su neki delovi filma neprirodno skokoviti i zbrzani, kao da je autor imao potrebu da svoj film skroji na tačno 90 minuta ili kao da je eventualno neki kadar izgubljen u montaži. Najproblematičnijim segmentom filma bih ocenio onaj koji se „odigrava” na ekranima raznih digitalnih uređaja, budući da su ti kadrovi suviše brzi a u moru skrolujućeg teksta gledalac nije u stanju da razazna ono što je bitno. Titlovi se takođe ne fokusiraju na najvažnije detalje pa savetujem da ove kadrove pauzirate i vratite nazad. Iako sadrži elemente naučne fantastike Affection nije ostvarenje tokom kojeg treba postavljati pitanja o logici. Ovo je film za gledaoce koje više zanimaju ideje, emocije, tema gubitka i sećanja pa nemojte posle da kažete da niste upozoreni.

+ odlična, ozbiljna i savremena psihološka misterija
+ kvalitetni praktični specijalni efekti; efektne lokacije
+ odlične Jessica Rothe i Julianna Layne; završetak
— neki segmenti ovoga filma su neprirodno zbrzani
— neubedljivi i nejasni SF elementi i pozadine likova
 
Ocena: 7/10