Friday, May 1, 2015

Scream 4 (2011)



Režija: Wes Craven
Uloge: Neve Campbell, Courteney Cox, David Arquette
Pogledajte još: My Soul to Take (2010)

Četvrti (?) nastavak trilogije došao je nakon „samo“ 11 godina čekanja a zaista je teško shvatiti da ni period duži od decenije nije bio dovoljan da stari scenarista (vraćen je Kevin Williamson) napiše nešto novo ili barem donekle zanimljivo. Kada se sredinom 90-ih pojavio prvi Scream bio je, ako ništa drugo, svež i poletan proizvod koji je dao podsticaja tada posrnulom slasher žanru. Drugi nastavak se veoma dobro naslonio na originalnu priču a onda je sve krenulo nizbrdo. I umesto da smisle nešto kvalitetnije, ili da se zaustave na duologiji, autori su bili istrajni u muži publike koja je htela još: na prelasku u novi milenijum usledio je gotovo katastrofalni treći nastavak, koji je trebao biti finalno poglavlje trilogije, a onda nakon više od dekade i četvrti nastavak koji jedinu originalnost u sebi sadrži u stilizovanom i modernom naslovu (Scre4m).


Nakon što je već preživela tri masakra Sidney Prescott se ponovo vraća u Woodsboro, umesto da se preseli na drugu stranu zemaljske kugle. Povratak u gradić je deo promocije njene knjige, usput se viđa i sa drugim likovima koji su preživeli prethodne nastavke filma i koji imaju sve šanse da u ovom nastavku zaginu. Dewey je ponovo (invalidni) šerif a njegova supruga Gale je napustila novinarstvo i posvetila se pisanju fikcije. Promocija knjige ali i ko zna kojeg po redu Stab filma je savršen momenat za pojavljivanje još jednog Ghostface ubice koji populaciju gradića uzaludno redukuje jer se već u sledećem nastavku sve vraća na default. Početak filma Scream 4 je i njegov najuspeliji deo, što opet ne znači da je odličan. Priča u priči i film o filmu je dobra odluka da se na spektakularan način otvori ovaj film. Sve ono što dalje sledi je manje spektakularno jer deluje kao da iznova gledamo potpuno isti film. Naravno, ovo govorim kao gledalac koji je sve nastavke obrnuo u roku od mesec dana a ne kao neko ko je čekao 11 godina da bi ovo pogledao.


Kevin Williamson je pokušao da načini ovaj film vrlo sličnim prvom delu serijala ali umesto da mu bude sličan po kvalitetu Scream 4 mu je sličan po dešavanjima. Opet imamo maskiranog killera, opet imamo Deweya i Gale u poteri za njim, opet imamo Sidney kao glavnu metu i opet imamo gomilu komercijalnih ubistava sa vrlo malo efekata. Film je negde usput izgubio napetost, dobar deo scena je predvidiv (a kako i ne bi bio kada vrlo sličan film gledamo po četvrti put) a krvavih ubistava i dalje nema jer je ovo komercijalni film namenjen mlađoj publici. Svidelo mi se što je zadržana stara glumačka postava ali je vrlo primetno da su neki od glumaca na auto-pilotu. Nakon trećeg nastavka Courteney Cox je opet nedovoljno ubedljiva u ulozi Gale a od glumice takvog ranga i popularnosti bi se dalo očekivati da pruži mnogo više od, recimo, jedne Hayden Panettiere koja pruža možda i najuverljiviju žensku ulogu u filmu.


Osim suviše generičke glume (ili previše standardnih likova, kako vam želja) negativno je i odsustvo bilo kakvog uspelog humora. Mestimično se kroz film provlače „duhovite“ replike ali je malo toga ovde zaista smešno. Moram spomenuti i neke urnebesno loše scene i jedno od najkatasrofalnije osmišljenih ubistava u poslednjoj deceniji (crni policajac). Čak i Cravenova režija nije vredna pomena jer gotovo da ne postoji iole napetija scena a od atmosfere nema ni traga ni glasa. Veliko je pitanje da li je Craven uopšte bio zainteresovan za ovaj film a ako jeste vrlo je očigledno da je samo novac bio razlog za njegovo snimanje.  Između redova se pokušalo sa kritikom nove generacije klinaca, njihovog ponašanja, zabave i novih standarda i u tome se uspelo, samo šta to vredi kada klinci koji seku vene na ovaj serijal film gutaju gotovo isključivo kao zabavu. Toga su svesni i sami autori koji jasno u scenama masovnog gledanja Stab filmova prikazuju klince sa pivom u ruci a bez mozga u glavi. Ono što mi se još nije dopalo je preterano samohvalisanje i dizanje u nebesa čitavog serijala (kroz famozne Stab filmove) ali tako nešto se i moglo očekivati od gospodina Cravena jer mu nije prvi put.


Osim očigledne potrošenosti materijala glavni utisak je da je Scream sam sebi upao u usta. Scream serijal je naprosto postao deo popularne kulture i toliko popularan da gledaoci ne žele da gledaju druge likove i/ili drugačije događaje. S druge strane iz ovih likova, pa i iz glumaca, se ne može više ništa (novo) iscediti; njihov istorijat je eksploatisan do maksimuma a njihova sudbina tragičnija od bilo čega. Ovo je naprosto kraj koloseka i ako bude novih nastavaka gledaćemo opet isti film sa opet istim događajima i istim ponašanjem likova ali i istim neubedljivim finalem. Moje mišljenje je da ukoliko se serijal nastavi to će biti remakeom ili rebootom a razlog za to osim u gore navedenim razlozima vidim i u očiglednoj matorosti glumaca. Dok se (i ako se) nastavak ne desi tu je istoimena serija koja sa prikazivanjem kreće na leto ali po svemu sudeći bez Ghostfacea, barem ne sa onakvim kakvim ste ga do sada znali.

+ zanimljiv i spektakularan početak filma
+ stara glumačka postava ponovo jaše
— ceđenje isceđene suve drenovine
— neuspeo humor; neka loša ubistva
— vrlo neubedljiv i loš završetak


 Ocena: 4/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment