Tuesday, May 26, 2015

Territories (2010)


Režija: Olivier Abbou
Uloge: Cristina Rosato, Michael Mando, Roc LaFortune
Pogledajte još: Hostel (2005)

Territories je debitantski film izvesnog Francuza nakon kojeg se on (srećom) više nije ni oprobao u horor žanru. Nadam se da će tako i ostati ili da će eventualno pronaći novog scenaristu. Ovo kažem iz sledećeg razloga: verovatno da ne postoji podžanr horora koji prezirem više od torture porna ali mi s vremena na vreme dopadne šaka neki upravo takav film. Verovatno da među čitaocima ovog bloga postoji određen broj fanova takvih „celovečernjih zabava” pa je red da ove filmove barem ponekad prikažem. Naravno, to što sam Territories nagr(a)dio odgovarajućom malom ocenom ne znači da u njemu neće uživati ljubitelji Hostela, Wolf Creeka i sličnih filmova.


Ovakvih filmova nema bez zalutalih tinejdžera pa tako i ovde vidimo petoro mladih ljudi koji zbog konzumiranja alkohola i opojnih droga automobilom pokušavaju da pređu kanadsko-američku granicu lokalnim, gotovo poljskim putem, izbegavajući tako kontrolu na oficijelnom graničnom prelazu. Međutim, i na pustom neprometnom putu nailaze na punkt i dvojicu uniformisanih naoružanih „kontrolora” koji im uredno traže dokumenta. Već početak kontrole jasno nagoveštava da to neće proći tako lako i da su velike nevolje na vidiku. Dvojica „zvaničnih lica” striktno sprovode (svoje) zakone, toliko striktno da izvode ženski deo ekipe iz automobila i pretresaju ih do gole kože, posebno obraćajući pažnju na proveru „otvora” i međunožnu unutrašnjost. Muški deo ekipe biva vezan zbog nediscipline a kada pronađu dodatne „nepravilnosti” pomahnitali „graničari” odvode (preživele) tinejdžere na udaljenu lokaciju u cilju njihovog prevaspitavanja i izvlačenja informacija.


Iz nepoznatih razloga (a pretpostavljam iz razloga što nije imao pojma u kojem pravcu da razvije svoj film) autor ga je sklepao iz dva dela. U prvom gledamo besomučno maltretiranje tinejdžera, njihovo zatvaranje u kaveze, žigosanje, prebijanje i čitav spektar mučenja sa tradicionalnim čupanjem zuba kao šlagom na torti. Zapravo, šlag na torti je ovde jedno zaista originalno mučenje: vezani klinci bivaju zatvoreni u kontejner i mučeni glasnom techno i hard core muzikom, uz napadno bljeskanje stroboskopa. Verujem da bi mučenje bilo efektnije da su zlotvori pokušali sa glasnim puštanjem Pink i Grand produkcije. Prvi deo filma kulminira propitivanjem klinaca od strane vođe dvočlane otmičarske ekipe (neka bolesnija američka verzija Ilije Čvorovića) a onda počinje drugi deo filma u kojem posmatramo avanture privatnog detektiva koga su unajmili roditelji nestalih. Ova dva dela filma su potpuno drugačija po tempu i feelingu, gledljivosti i stilu ali sadrže nešto zajedničko što se odaziva na napotrebne scene, veštačka patetika, nedorečenost i predvidljivost.


Glavni problem ovog filma je to što je on težak za gledanje. Territories konstantno nervira gledaoca mučenjem i maltretiranjem bespomoćnih klinaca ali i time što dotični ni na koji način ne pokušavaju da se spasu čak i kada imaju priliku za to. Oni svu svoju energiju troše na zapomaganje, jecanje, plakanje i moljakanje svojih gospodara iako je savršeno jasno da ih ovi neće pustiti na slobodu. Iako na omotu filma stoje izvodi iz nekih recenzija koje navode da je Territories moderni pandan Texas Chainsaw Massacre to nikako ne stoji. Od magije koja je snimljena 1974. godine ovde nema ništa, nema teške i turobne atmosfere, nema šoka, nema poente niti kulminacije. Kada gledalac bude video kojim tokom ide ovaj film jasno će moći da zaključi i njegov završetak. Ono što preostaje su neke poruke koje više znače američkom društvu (problem ratnih veterana, razni sindromi, Obama, Guantanamo...), dobra gluma i vrlo dobri ambijenti šuma Kanade.


Terrirories apsolutno ne preporučujem za gledanje jer postoje svi uslovi da se gotovo nijednoj publici ne svidi. Ljubitelji torture porn filmova će biti razočarani drugim, sporim detektivskim delom filma dok će oni koji vole krimi horore biti odbijeni suviše brutalnom i teškom prvom polovinom filma. Čak i da ste tolerantni na sve sastojke koji čine Territories opet će vam zasmetati nelogičnosti i nejasnoće koje se konstantno provlače kroz film.

+ gluma, šumoviti ambijenti
— težak i mučan film za gledanje
— konstantno nerviranje gledaoca
— veštački nakalemljene dve priče
— mnogo nepotrebnih momenata

Ocena: 3/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment