HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Wisit Sasanatieng

Dosadili su vam američki i britanski horor filmovi i uželeli ste se nekog filma strave i užasa van engleskog govornog područja? Odavno žudite za tajlandskim jezivim filmom jer ste upravo fan horora iz te daleke zemlje? E, onda će bas obradovati The Whole Truth (u originalu ปริศนารูหลอน), tajlandska paranormalna horor misterija koja se pojavila na Netflixu početkom decembra prošle godine.

Kada im majka nastrada u saobraćajnoj nesreći i upadne u komu njena deca Pim i Putt se moraju preseliti kod babe i dede koje nikada u svom životu nisu upoznali... Nakon početnog upoznavanja sa strogim i konzervativnim precima koji su klincima veoma udaljeni, tajanstveni, pa čak i čudni, u tolikoj meri da se povremeno pitaju da li su im oni zaista i rod, brat i sestra se susreću sa nečim još jezivijim. Naime, kuća u kojoj trenutno silom prilika žive krije jednu jezivu tajnu iz prošlosti, tajnu koja je skrivena duboko unutar zidova i koja sve ove godine preti da ispliva na površinu. Baka i deka, pa čak i majka naših junaka, u prethodnom periodu nisu hteli pogledati istini u oči i susresti se sa šokantnim detaljima iz prošlosti koji imaju veoma snažne konsekvence i na budućnost. Ta jeziva prošlost nije svima vidljiva, već samo onima koji pred njom ne zatvaraju oči i koji su spremni da se s njom suoče a to su mlađi naraštaji, neiskvareni i željni istine, ovde oličeni u tinejdžerki Pim i njenom mlađem bratu Puttu. Da sve bude još zanimljivije i misterioznije, te šokantne tajne su skrivene u zidovima kuće i vidljive su isključivo kroz rupu na zidu dnevne sobe koju – ne vidi svako. Čak ni to nije sve: ko promoli oko i vidi samo delić jezive istorije počinje da oseća teške posledice po svoje telo i psihu pa ono što doznaje kroz „špijunku“ mora biti na „kašičicu“...

The Whole Truth je jedan od onih filmova gde odmah po pristizanju u bakinu i dekinu kuću savršeno jasno znamo da nešto nije u redu. Naše je samo da otkrijemo da li su osobe koje se tako predstavljaju zaista roditelji majke Pim i Putt (jer za suprotno postoje uslovi kao i u mnogo čuvenijem The Visit) ili je posredi nešto drugo. Bio to spoiler ili ne reći ćemo da je ipak posredi nešto drugo, mnogo konvencionalnije i neoriginalnije ali uvek dobrodošlo. Naime, ovo je jedna od onih standardnih priča o zataškavanju i svesnom zaboravljanju nemilih događaja iz prošlosti, o guranju tragedija pod tepih sve dok one ne nabujaju i naprave još veći karambol u budućnosti, često sa još većim brojem žrtava. Umesto da se svi redom suoče sa svojim delovima krivice, pogledaju se u oči, izvuku pouke i snose konsekvence likovi zatvaraju oči, trude se da zaborave i događaje i žrtve, lažu jedni druge i ne mogu normalno nastaviti život. Ili makar ne zadugo, jer istina kad-tad ispliva na videlo a nesmirene duše će jednom naći načina da se ispovede i konačno smire. Ovaj film daje jasnu i nedvosmislenu poruku i u tom pogledu mu se zaista nema šta zameriti. Koliko god ta poruka bila neoriginalna i do sada prežvakavana (stotinama puta čak i u ghost filmovima) uvek je dobrodošla jer je pozitivna i nadasve poučna.

Dok se sve kockice ne poslože neki detalji koji vidimo kroz rupu mogu delovati pomalo halucinogeno, kao da dolaze iz središta pakla, a na momente i veoma mučno. Ipak, The Whole Truth nije presnažan na polju horora i te scene koje se povremeno vide ne zauzimaju dvocifren postotak trajanja filma. Ovo nije najveća mana ostvarenja, mada može biti ukoliko ste gledanju pristupili željni iskonske strave ili užasa. Mana je nešto drugo a to je predugo trajanje filma. On traje preko dva časa što je zaista previše za jedan ovakav film u kojem već na sredini možemo pretpostaviti u kojem se smeru kreće cela priča i kako će se sva tarapana završiti. Nismo sigurni zašto je sve toliko razvučeno, da li je autoru bilo žao da se odrekne nekih kadrova u montaži pa su svi odreda ubačeni u film ili je nešto drugo po sredi, tek – scene sa Pim u školi ili sa dedom na autoputu su višak i trebale su biti izbačene jer nemaju svrhu po sam filmu, niti veliki značaj po centralnu radnju. Čak je i završnica prerazvučena i to u momentima kada već znamo finalni twist i kada bi sve trebalo da se okonča, sa ili bez otvorenog finala. Ove stvari definitivno ne idu u korist ostvarenju jer se manjak horora još više primećuje. Horor scene su duboko obojene animacijama, pogotovo je to primetno kod prolivanja krvi, ali ima nekoliko jezivih i veoma neugodnih momenata. Takođe, The Whole Truth poseduje i emotivne, veoma tužne scene.

Gluma u filmu je korektna, iako vam se u početku može učiniti drugačije. Jednostavno, potreban je određeni period privikavanja na standarde produkcije i filma koji dolazi iz ove zemlje. Tu ne mislimo samo na likove u filmu, niti na specifičan govor ili pisanje, već i na način funkcionisanja viđenog dela sveta, tajlandsku kulturu i način življenja. Taj element nam je bio jedan od zanimljivijih u ovom ostvarenju koje nije nimalo loše ali bi bilo mnogo efektnije da je kraće za 20 minuta.

+ veoma poučna priča o prošlosti i budućnosti
+ nekoliko veoma mučnih i emotivnih scena
+ specifičnosti koje donosi tajlandski film
— suviše razvučen u skoro svim segmentima
— povremene neoriginalnosti i dosta klišea
 
Ocena: 7/10