Monday, May 2, 2022

The Walking Dead (season 8) (2017-2018)


Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt1520211/episodes?season=8

Osma sezona serije The Walking Dead prikazivala se od 22. oktobra 2017. do 15. aprila 2018. godine a činilo ju je standardnih 16 epizoda. Nezvanični naziv sezone je bio „All out war“, nastala je na osnovu The Walking Dead stripa i to edicije "All Out War Part I & II", a uglavnom nije pobrala dobre kritike i ocenjena je kao najslabija do tada. Ipak, uspela je osvojiti nekoliko nagrada i pored konstantno opadajuće gledanosti.


Dakle, rat. I to odmah. Rick, Maggie i Ezekiel već u pilot epizodi predvode svoje grupe i udaraju žestoko na Negana i to na više lokacija istovremeno. Osim što mu brutalno neutrališu outpostove oni žestoko atakuju i na sam Sanctuary, dovozeći ogroman broj blindiranih vozila iza kojih otvaraju vatru a zatim dovode i ogroman broj walkersa koje puštaju da okruže čitavu zgradu i naprave taoce od najvećeg zlikovca serije i njegovih sledbenika. Tema sezone je rat i gledaoci će rat dobiti. Osma sezona The Walking Dead je sve ono čemu su se fanovi nadali cele prethodne sezone kada naši junaci nisu mogli da odgovore mnogo jačem protivniku. Sada, gledaoci bukvalno ne mogu doći do daha od žestoke akcije ali ne mogu ni verovati kakve velike gubitke Negan doživljava... Puškaranje i žestoka borba gotovo da ne prestaju prvih nekoliko epizoda a zatim se sticajem okolnosti i nekih nerezonskih poteza stvari menjaju, čisto da ne bi bilo dosadno, brzo i suviše očekivano. Ipak, i ova sezona ima da ponudi dosta (ne)očekivanih stvari i iznenađenja zbog kojih je gledanje svih epizoda uglavnom zanimljivo. Serija ovoga puta veći akcenat daje na akciju, nešto manji na dramu (koje pogotovo u drugoj polovini sezone i dalje ima) a najmanji na horor, jer zombiji ovoga puta nisu najveća opasnost.


Autori serije su očigledno izvukli pouke iz prethodne sezone koja je započela pad gledanosti nakon izuzetno frustrirajuće pilot epizode koja definitivno nije bila za svačiji stomak. Ovoga puta Negana nema u tolikoj količni, čak ga prvi put vidimo tek nakon nekoliko epizoda. I kasnije, kada uspe odbiti inicijalni napad Ricka & kompanije, te stane na noge, on nije sumanuto jak kao u trenutku ubistva Glena i Abrahama i ni u jednom trenutku ne deluje nepobedivo. To umnogome pomaže sezoni da bude gledljivija, da gledaoci konstantno ne strepe za sudbine svojih omiljenih junaka a da glavni negativac deluje kao neko od krvi i mesa i neko protiv koga se vredi boriti a ne obeshrabreno mu se predati. Za razliku od prethodne sezone kada je Negan bio ultra-jak i über-nepobediv ovoga puta ga u više navrata gledamo na kolenima. Njegova harizma, međutim, ni tada ne nestaje, on ne moli za svoj život već je sklon blebetanju i raznim igrarijama čak i dok mu život visi o koncu, što jeste stripovska odlika ali ga upravo zbog toga mnogi gledaoci i vole. Naravno, ništa od toga ne bi bilo uspešno da Negana maestralno ne glumi odlični Jeffrey Dean Morgan koji iza šarmantnog osmeha neprestano izbacuje vulgarne doskočice, dvosmislene rečenice i uvek razmišlja dva koraka unapred dok mirno šeta i jedva se suzdržava da nekome ne zakuca svoju Licille po sred lobanje.


Sa drugim likovima je nešto slabija situacija budući da je većina naših starih znanaca nazadovala. Rick i Daryl uglavnom nemaju mnogo vremena za razgovore i dodatna razvijanja svog lika jer se borbe odvijaju gotovo neprestano a ono malo slobodnog vremena između puškaranja i napada na Saviorse koriste za organizaciju i planiranje budućih akcija. Dosta nejasna ostaje Carol koja se celo vreme nalazi negde na pola puta između tihe killing machine (koja je bila u vreme napada Wolvesa, naprimer) i one tihe osobe koja beži od svih bližnjih i krije se u blizini Kingdoma. Morgan se na radost gledalaca u jednom trenutku vraća na stare staze ludila i besomučnog ubijanja pa nam pruža jednu od najefektnijih scena, čišćenje Neganove ispostave u stilu akcionih FPS video igara. Ipak, u nekom trenutku autori su opet odlučili da ga vrate unazad a isto se odnosi i na Michonne koja je uglavnom skrajnuta iz svih dešavanja, navodno zbog povrede koju je zadobila u finalu prethodne sezone. Nama se ipak čini da autori serije iz nekog razloga imaju potrebu da ohlade svakog karaktera koji gledaocima deluje suviše cool, valjda se na taj način igrajući njihovim emocijama, ili šta god.


Kao i u prethodnim sezonama i ovde vidimo nekoliko smrti centralnih ili realativno glavnih karaktera ali u nešto manjoj meri nego ranije. Možda zbog toga da sezona ne bude suviše mučna poput prethodne, ili naprosto zbog toga što je ostalo vrlo malo originalnih likova, tek, ne vidimo više od nekoliko smrti u Rickovoj ekipi. Ipak, jedna će biti posebno bolna i za njega i za sve gledaoce, pogotovo što je došla bez neke velike potrebe i pomalo usiljeno, reklo bi se prilično nerealno. S druge strane i broj novopridošlih likova nije velik, niti su oni previše harizmatični. Ipak, novi likovi su uglavnom preživeli ovu sezonu pa ostaje da vidimo kako će se dalje razvijati a neki su obavijeni ogromnom dozom misterije (putnici u kombiju). Takođe, tu je i nekakav helikopter koji vidimo u par navrata pa se postavlja pitanje ko u datim okolnostima ima taj luksuz da nadleće okolinu i da li to vidimo naznake nekog protivnika koji je čak mnogo jači od Saviorsa? A dok to ne saznamo bavimo se onim što znamo a to su dobro poznati likovi koji se i dalje razilaze u gotovo svakoj prilici i redovno idu na single misije, bez da se jave ikome od prijatelja i saboraca. Ovo se prenosi još iz prvih epizoda The Walking Dead pa gotovo da i ne vredi prigovarati.


Dodatni problem sa ovom sezonom je što se nastavlja stalna priča o tome da smo „mi drugačiji od njih“ i da „mi za razliku od njih ne ubijamo“, iako su „oni“ već tu iza ugla, u ogromnom broju, dobro naoružani a metak im je u cevi repetirane puške. Zaista, da li je moguće da bi neko u datoj situaciji godinama razmišljao na istu temu, kako da bude human u svetu u kojem ako ne zapucaš prvi nećeš imati šansu da preživiš naredno jutro... Da stvar bude još nerealnija nijednom dobro poznatom liku ubistva u ovoj sezoni nisu prva, verovatno na spisku ima više desetina likvidiranih, a nijednom od naših junaka to nije ni najveća lična tragedija u životu. Svi od likova koji povremeno dobijaju grižu savesti i filozofsko-religijsko-pacifističke napade su preživeli velike porodične tragedije, izgubili su svoje najbliže i najmilije, neki i više njih, ali ih to ne sprečava da dok očekuju napad Negana i kompanije beskrajno razglabaju kako nemaju prava drugome oduzeti život, kako oni nisu isti kao ubice protiv kojih se bore i kako svako zaslužuje drugu šansu, pa i onaj koji je brutalno ubio njihove prijatelje a i njih će, samo je pitanje trena. Ove scene su već mnogo puta viđene još od druge sezone serije ali mnogo veći problem od besomučnog prežvakavanja već viđenog je – što nisu realne. Opet, možda je za sve ovo zaslužan strip na čijim osnovama je i nastala serija.


Gledaoci se sigurno sećaju šeste sezone i apsolutno neobjašnjivog „pucanja“ Carol nakon kojeg je ničim izazvana napustila Alexandriu kako bi sama preživela. Ovakve i slične situacije se ponavljaju konstantno, pod najrazličitijim ali nikada ubedljivim objašnjenjima lika koji je iznenada doživeo prosvetljenje i odlučio da se u brutalnom svetu bori mirnodopskim metodama. Prvi „pogođeni“ je Jesus, lik koji je u prethodim sezonama bio cool a sada iritira više nego Gabriel kada ga je Rickova ekipa upoznala. Jesus je suviše ozbiljno shvatio svoj nadimak pa u jeku borbi protiv Saviorsa odlučuje da ne likvidira do samo pre par minuta do zuba naoružane bandite već da ih poštedi, iako će to definitivno naneti štetu njegovim prijateljima i to na više načina (stalna mogućnost pobune zarobljenih, trošenje ionako deficitarne hrane, potencijalno Neganovo oslobađanje saboraca). U nekoliko navrata Jesus čak pokazuje veću tugu ili bes kada neko od zarobljenih Saviorsa izgubi život nego kada njegov saborac bude mučki likvidiran, što je jedan od najslabijih trenutaka ove sezone. I kao da ni to nije bilo dovoljno slušamo slične diskusije od Carla, Carol, Morgana a onda čak i od Michonne. Svojom miroljubivom politikom naši junaci su čak pokušali „zaraziti“ i Negana ali je on (uz recimo Ricka i Daryla) ostao poslednja brana uzajamnom ljubljenu u obraz i pružio gledacima koliko-toliko eksplozivno finale.


Ipak, problematične odluke se nastavljaju i kulminiraju u finalnoj epizodi, nakon odlučujuće bitke sa Neganom i njegovim Saviorsima a nastavljaju se apsolutno bespotrebnom uspostavom klanova što je najneprijatniji momenat serije u svim dosadašnjim sezonama. Ako je nešto obeležilo ne samo Rickovu grupu preživelih nego i samu seriju to je bespoštedna borba za svaki život saboraca, čvrsto jedinstvo i međusobno razumevanje u tom trenutku prisutnih junaka koji su se svojski i bez ikakve rezerve borili za preživljavanje i bolje sutra, jasno razaznajući ko je sa njima a ko protiv. U finalu je ta granica obrisana, možda jer je tako bilo i u stripu, ili zbog toga što je borba sa Neganom i njegovom armijom završena a serija valjda mora u svakoj sezoni pružiti nešto novo. Nismo sigurni da će nam se ono što predstoji u narednoj sezoni previše svideti ali da ne prenagljujemo. Već godinama unazad slušamo razne kritičare The Walking Dead kako serija nakon odlaska sa farme, ili eventualno nakon pada zatvora, neprestano pada po kvalitetu, kako ne pruža ništa novo niti zanimljivo, kako besomučno smara gledace i kako ju je trebalo davno prekinuti i na neki način završiti.


Činjenica je da ova sezona pokazuje određene stare slabosti ali i neke nove koje kulminiraju pre svega u finalnoj epizodi ali je svakako činjenica da sezona ni za trenutak nije dosadna, da je dovoljno dinamična i zanimljiva pa će svaki istinski TWD fan u njoj uživati, ili uglavnom. Imajući sve navedeno u vidu mislimo da je osma sezona zaslužila ocenu manje od prethodnih ali ocenu koja označava da viđeni materijal nikako nije za potcenjivanje i preskok.

+ horor akcione borbe i bespoštedna borba za pobedu Negana
+ dosta napetosti i preokreta, kao i satisfakcije tokom borbi
+ pojava nekih novih likova i žestoke promene kod onih starih
— nerezonska razdvajanja likova i nelogične odluke pojedinaca
— miroljubiva filozofiranja nekih likova i diskutabilno finale
 
Ocena: 7/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment