Režija: Tanel Toom
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt5153956/
Trailer: https://youtu.be/Nxo-hmLKLKk?si=I9CCvRG-L_JJEsOH
Pogledajte još: 10 Cloverfield Lane 2016)
Last Sentinel bi se prvenstveno mogao svrstati u žanr naučne fantastike, budući da se njegova radnja dešava u budućnosti, i to prilično distopijskoj. Film ima i određenih horor elemenata ali se elementi drame nalaze ispred svih pomenutih žanrova i uglavnom dominiraju ovim ostvarenjem. Primećujemo još i psihološki aspekt filma te brojne slojeve koje gledalac mora otkriti pa ukoliko ste se prepoznali u nekom od pomenutih žanrova – onda je Last Sentinel film za vas...
Radnja je kao što rekosmo smeštena u budućnost, u 2063. godinu. Posmatramo četiri vojnika (tri muškarca i jednu ženu) koji čine poslednji preostali personal vojne baze koja se nalazi na sred okeana, daleko od kopna i bilo kakve civilizacije. Ova malena posada ima veoma jednostavan ali očajnički zadatak: osim što osmatra i radarom nadgleda površinu mora ona svakodnevno šalje izveštaje svojoj bazi i željno iščekuje svoju smenu koja kasni a koja ih je trebala zameniti još pre tri meseca! Ono što dodatno uznemiruje vojnike, a neke čak i gura preko linije racionalnog ponašanja, je što je baza u potpunosti „gluva“... Ni na jedan izveštaj ne postoji odziv, njihova komanda je u potpunosti utihnula ili je možda vojna baza na okeanu odsečena i žrtvovana... Vreme će pokazati šta je u pitanju a misterija u pogledu sudbine ovih ljudi intrigira ne samo njih same već i nas gledaoce kraj malih ekrana. U nekom trenutku će se pojaviti jedno plovilo koje će uneti nemir i razdor u ionako napet personal stanice a likovima nije ni na kraj pameti šta taj brod predstavlja i ko mu čini posadu... Eto jedne od brojnih misterija koje se nalaze na samoj granici objašnjivog...
Stvar je u tome da je svet kakav danas poznajemo zadesila kataklizma. Klimatske promene su nastavile da tope ledene glečere što je dovelo do povećanja nivoa mora i okeana a što je opet dovelo do toga da većina današnjeg sveta bude poplavljena. Ostala su samo dva kontinenta, mnogo manjih površina nego što bismo pretpostavili, ali su i tako suženi u trenutku kada se film dešava u žestokom ratu. Stoga ne čudi napetost kod naše posade: osim što ne znaju kada im stiže smena, ne znaju ni da li će biti napadnuti od strane neprijatelja, muku muče sa rezervama hrane, sa narušenim međuljudskim odnosima, sa klimavim i nestabilnim psihama a na kraju i sa lošim vremenskim uslovima. Za razliku od posade, koja se i dalje nada da će im smena pristići, gledalac je od samog početka filma ubeđen da od takvog scenarija nema ništa i da je samo pitanje u kojem će pravcu Last Sentinel poći, da li u pravcu filma gde ljudi gube razum zbog duge izolovanosti i kreću jedni na druge ili u pravcu gde će udar misterioznog neprijatelja biti izvestan. Neprijatelj će definitivno biti prisutan, možda ne u obliku kakav su gledaoci i posada očekivali, ali cenimo da kulminacija filma nikako ne bi trebala razočarati, naravno, ukoliko shvatimo u kakvim okvirima se on događa.
Ima tu joj jedan element filma koji je možda i najdominantniji: iako personal okeanske vojne stanice, a samim tim i kompletnog filma jer se on u celosti događa isključivo na ovoj lokaciji, čini samo četvoro ljudi Last Sentinel nikako nije monoton zahvaljujući kvalitetnim, ili bolje rečeno – misterioznim likovima. Usled izolovanosti, ali i daljeg sleda događaja, prisutni počinju da se menjaju, neki da psihički pucaju, drugi da žrtvuju sve i svakoga u pokušajima da odu sa stanice i time se (makar po njihovom mišljenju) spasu a oni treći će pokazati svoje pravo lice i svoj stvarni karakter. Morate biti spremni na vrlo spor tempo filma, dakle dramski, a ukoliko pokažete strpljenje on će vas nagraditi pričom koja nikako nije nova ali nije ni česta u horor/SF/psihološkom žanru. I pored toga što smo očekivali nekakav drugačiji završetak, možda i spektakularniji, nikako nismo ostali razočarani onim što smo videli jer finale osim što zatvara film ipak ga ostavlja otvorenim, ne za neki Last Sentinel 2 (koji se najverovatnije neće pojaviti) već za finalnu poruku koja je vanvremenska i kao takva će biti aktuelna dok je sveta i veka...
Još jedna stvar je ovde za pohvalu: nemamo pojma gde se ovaj film snimao (kao lokacija je navedena Estonija) ali je definitivno jasno da autori filma nisu vodili svoju ekipu na sred okeana u neku napuštenu metalnu vojnu bazu. Ipak, svaki kadar je ovde perfektan i deluje veoma autentično, kao da zaista gledamo naše junake u sred vodene nedođije gde se okean pruža dokle vam pogled seže... Vojna baza deluje prilično staro, pomalo i zarđalo pa odaje utisak vremešnosti, kao da smo u nekoj staroj sovjetskoj vojnoj bazi. Sve u njoj odzvanja, škripi, sve je počelo da rđa a sablasni utisak izolovanosti je prisutan tokom čitavog trajanja filma. Ovde primećujemo i minimalističku upotrebu pozadinske muzike što takođe pohvaljujemo. Primećujemo i da je distopijska budućnost veoma specifična jer period deluje kao da smo se vratili u prošlost... Od električnih, kompjuterskih ili nekih drugih modernih aparata nema ni traga ni glasa, pa je najveći stepen tehnoloških sredstava koji primećujemo telegrafska mašina koja šalje i prima morzeov kod i pomorski radar. Naravno, tu je i „stara dobra“ mini nuklearna bomba koja upotpunjuje vizuelni utisak nekakvog retro futurizma.
Last Sentinel je specifično ostvarenje koje nije namenjeno baš svakom gledaocu ali ukoliko pronađe svoj put do određenog ljubitelja ovakvih filmova ovaj bi u njemu mogao istinski uživati. Imajte na umu da je ovo ipak nižebudžetni film, da nisu sve stvari u njemu perfektne i na vrhunskom nivou ali da se to uglavnom odnosi na elemente filma koji su sekundarni.
0 comments:
Post a Comment