Režija: Matt Angel, Suzanne Coote
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt20916568/
Trailer: https://youtu.be/Q-RnvQACrH0?si=24dpWjySDxIuFmu7
Pogledajte još: Orphan: First Kill (2022)
The Wrath of Becky je jedan od filmova koje smo željno iščekivali, budući da nas je originalna Becky iznenadila i postala jedan od naših omiljenih filmova poslednjih godina. Trudili smo se da ne podlegnemo hypeu što se tiče sequela, svakako da ne podlegnemo prvim utiscima stranih recezenata kako je u pitanju ostvarenje bolje od prethodnika, a zatim smo po izlasku filma hladne glave prionuli na gledanje a potom film pogledali još jednom. I evo naših utisaka...
Radnja nastavka odigrava se tri godine nakon dešavanja iz prvog filma, kada je grupa nacista terorisala Beckynu porodicu u kolibi podno jezera i ubila joj oca. Ovo je svakako dobra odluka jer je Lulu Wilson taman toliko starija nego što je bila u vreme snimanja prvenca pa bi svaka drugačija odluka autora bila apsolutno pogrešna i dovela bi do još jednog Orphan: First Kill vizuelnog fijaska. Anyway, sada 16-godišnjakinja Becky živi svoj život skoro kao delikvent, iskorištavajući i napuštajući svoje hraniteljske porodice ali i svakodnevno uvežbavajući svoje veštine borbe i sposobnosti preživljavanja u divljini. I koliko god ovo poslednje delovalo logično toliko se ono prvo čini suvišnim ali film teče dalje i smešta se u kuću vremešne žene Elene kod koje se Becky skupa sa svojim psom Diegom uselila. Elena tretira Becky kao ravnopravno živo biće, ne postavlja joj nikakva pitanja vezana za njenu prošlost i samoću a ova baki pravi društvo, izigrava joj ćerku i pomaže da lakše preživi svoje staračke dane. Ovaj deo priče će gledaoci svakako lakše progutati od onih bogatih hraniteljskih porodica.
Ali, ovaj film ne bi bio to što jeste da nema i nacista... Ovaj put tu su tri nazi lika koji su pripadnici nekakve američke organizacije. Sama organizacija ima neke svoje ciljeve i oni su delimično pojašnjeni tokom trajanja filma ali smatramo da je ta tematika mnogo zanimljivija gledaocima iz Sjedinjenih Država nego što će biti nama sa balkanskih prostora. Becky ovaj trio upoznaje na svom poslu jer novac zarađuje konobarišući u lokalnoj gostionici, gde služi hranu i tople napitke. Potpuno očekivano dolazi do jednog akcidenta, Becky se zamerava pomenutim spodobama a oni već iste večeri uspevaju da joj uđu u trag i da je prate do njenog doma gde ubijaju staramajku Elenu i otimaju Diega... Becky je godinama čeznula da namlati neke antipatične likove i pripremala se za ovakvu situaciju a sada je konačno dočekala da brutalno tamani stvorove koji bespotrebno troše vazduh. Spašavanje svog psa ovde figurira samo kao izgovor jer se gledalac ne može oteti utisku da bi se klinka nameračila na dotične tipuse i da su joj načinili manji prekršaj. Ovaj deo zapleta je svakako mogao biti uverljiviji ali nije u toj meri problematičan da bi se stavio pod minuse.
Ono što nadalje sledi je na liniji onoga što smo videli u prethodniku, dakle red ubijanja, pa red razgovora. Sve se (opet) dešava u kolibi podno jezera, gde članovi pomenute organizacije kuju nekakve veće planove. Becky se skriva po okolnim šumama & gorama i sa bezbedne udaljenosti prati svaki korak negativaca, preti im, poigrava se sa njima, a zatim ih ranjava, zarobljava i likvidira na maštovitije načine nego ranije (što je i očekivano kada je u pitanju jedan sequel). Sama lokacija je perfektna, veoma ugodna oku i dovoljno slična ali opet različita od one iz prethodnika. Osim u unutrašnjosti kolibe gledamo i kadrove na vodi, u okolnoj šupi, u ambaru a zatim i u šumi. Finale nam, opet donosi nešto urbanije okruženje, tako da se film definitivno ne može okarakterisati kao monoton. On je takođe i veoma brutalan jer vidimo veoma unakažena tela, eksplozije glava i slične stvari a vidimo i ponovo odličnu glumu sada već eminentne Lulu Wilson kojoj je Becky životna uloga iako je već igrala u mnogo poznatijim i gledanijih ostvarenjima. I ostatak ekipe je na novou pa i po tome film drži korak sa prethodnikom.
Ali, tu je otprilike i kraj dobrim stvarima koje smo videli u The Wrath of Becky. Ukupno gledajući scenario je dosta slabiji i neuverljiviji nego u prethodnom filmu i ne služi ničemu osim kao fitilj koji će dovesti do eksplozije brutalnog nasilja. A kada ta eksplozija usledi i nešto kasnije splasne ne možemo se oteti utisku da ipak nismo do kraja zadovoljeni... Ubistava naprosto ima malo, naravno, u skladu sa brojnim stanjem likova koji se nalaze u kolibi. Pa čak i to oskudno brojno stanje je dodatno „amortizovano“ činjenicom da se neka ubistva događaju van ekrana a da neka od njih i nisu toliko spektakularna. Jednostavno, The Wrath of Becky ima suviše malo „mesa“, deluje kao da uvod čini gotovo polovinu filma a da se akcija suviše brzo završava nakon što spektakularno započne. Autorima se nekako izmigoljio iz ruku najjači adut koji su imali u svojim rukama a to je simpatična devojčica koja bespoštedno ubija naciste, rasiste i mizogene neljude. Toga ovde ima, naravno, ali smo očekivali da će The Wrath of Becky poput svakog sequela doneti veći broj ubistava i da će biti barem malo duži (traje oko 80 minuta).
Nije nam se dopala ni odluka da film u nekim delovima postane komedija. Oređena ubistva nam se apsolutno nisu svidela (ubistvo babe u kolibi) a što se tiče same završne scene ni tu nismo načisto u kojem pravcu autori planiraju odvesti svoju Becky. Čini se da će treći deo ovog serijala biti čistokrvna brutalna akcija (sa potencijalnom dozom komedije) a da li će vam se to dopasti zavisi isključivo od vašeg ukusa i toga koliko vam se dopala originalna devojčica iz prvog filma. The Wrath of Becky je OK film ali ništa više od toga: on je svakako zanimljiv, dinamičan i vredan gledanja ali ni u kom slučaju se ne može po kvalitetu primaći originalu.
0 comments:
Post a Comment