Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt0411008/episodes/?season=2
Druga sezona planetarno tada već megapopularne SF survival avanturističke serije Lost emitovala se od 21. septembra 2005. do 24. maja 2006. godine a činilo ju je za današnje serijske standarde zavidnih 24 epizoda. Sezona je nastavila uspeh prve, čak je nominovana i za desetak nagrada, a gledanost iste je ostala gotovo na nivou prethodne što je za serije novijeg datuma uglavnom nedostižan cilj.
Radnja se, naravno, hronološki nadovezuje na događaje koje smo posmatrali u premijernoj sezoni i prati onu istu grupu preživelih u padu aviona na misteriozno i pusto ostrvo u južnom Pacifiku, ili makar one koji su pretekli dešavanja iz prethodnih 25 epizoda. Druga sezona je napravila upadljiv otklon od prve, koja se pored bavljenja raznim misterijama koje su iz pacifičke šume neprestano iskakale pred naše junake, najviše bavila preživljavanjem istih u negostoljubivoj divljini i njihovim psihičkim privikavanjem na novonastalu situaciju koja će možda (ili sasvim izvesno) postati trajna, možda i doživotna. U drugoj sezoni tema pukog preživljavanja je gotovo u potpunosti skrajnuta pa ukoliko izostavimo povremene baštenske radove Sun i ribolov njenog supruga prehrana gotovo da i nije tema. Tek tu i tamo gledamo probleme Claire i njene bebe, nešto više su u kadru razne medicinske intervencije i operacije na živo, i to bi bilo sve što se tiče teme održavanja života i klasičnog preživljavanja u negostoljubivoj prašumi. Autori su ovo svesno uradili ceneći da je borbe oko hrane bilo sasvim dovoljno i da su gledaoci prikovani uz male ekrane zbog nečeg potpuno drugog...
To drugo se odaziva na ime The Hatch, što je među akterima naziv za svojevrsni bunker koji su John Locke i ekipa još u prethodnoj sezoni pronašli skrivenog u šumi. Bunker, osim što daje dašak civilizacije u monotono pacifičko zelenilo pruža i priliku da se naši junaci malo okrepe, naspavaju i okupaju budući da je skrojen po zadnjem kriku mode 70-ih. Naime, već u prethodnoj sezoni se doznalo da je bunker deo nekakvog tajanstvenog projekta koji je organizovala još tajanstvenija organizacija pod imenom Dharma Initiative a ove sezone su autori serije rešili da nam detaljnije prikažu kompletnu pozadinu svega. Naravno, ne treba očekivati da baš sve bude otkriveno, rečeno ili sasvim pojašnjeno; misterija se nastavlja i nadalje pa cenimo da je cilj organizacije tek zagreban a da nas mnogo veća i bombastičnija otkrića tek očekuju. Osim The Hatch misterija se širi i dalje, ne samo na novootkrivene objekte već i na dijametralno suprotni kraj ostvrva na koji su autori rešili da nas odvedu. Iako smo znali da preživeli iz aviona definitivno nisu sami na ostrvu sada je izvesno da tu obitavaju još neki ljudi koji su došli ko zna kada i koji imaju ko zna kakve ciljeve... Eto još nekoliko (tačnije desetak) novih misterija...
Sve što smo spomenuli odmotava se kroz epizode koje su skrojene po starom oprobanom receptu gde naizmenično posmatramo aktivnosti iz sadašnjosti i flashbackove koji se tiču prošlosti jednog određenog junaka. Opet je svaka epizoda posvećena isključivo jednom liku, i to ponovo pohvaljujemo, i opet ti događaji koje posmatramo ma koliko delovali nepovezano itekako imaju veze sa onim što posmatramo u šumovitoj sadašnjosti. Uvek se u flashbackovima može videti neki zanimljivi deo istorijata nama bliskog karaktera, uvek možemo saznati neki delić slagalice koji nedostaje, i uvek lik (a uz njega i mi) može izvući neku pouku koju će primeniti na tekuće događaje. Svakako je zanimljivo što su likovi za koje smo mislili da ih veoma dobro znamo uglavnom nešto drugačiji u prethodnom životu a povremeno deluje i da nisu sasvim slučajno završili na istoj negostoljubivoj lokaciji... Flashbackovi nisu zamorni ni dosadni, ne odaju utisak suvišnosti a tek jedan ili dva nismo našli za previše zanimljive. Obzirom da je ovo svojevrsni trademark serije očekujemo da se slična forma pripovedanja zadrži i u narednim sezonama.
Veoma zanimljivo deluju i flashbackovi koji su se desili neposredno pre poletanja aviona. Ovoga puta ne vidimo kadrove iz aviona u trenutku akcidenta, eksplozije i pada već posmatramo one sa aerodroma, na kojem se prepliću sudbine ljudi koji u tom trenutku još nisu znali šta će ih snaći i da će već koliko sutra sa putnicima koje sreću na terminalu biti silom prilika bliži nego ikada, možda i zauvek. Zanimljivi su i raniji međusobni susreti pojedinih putnika aviona a cenimo da će na ovom polju svakako više biti rečeno u narednim sezonama... Još jedna zanimljiva stvar koju vidimo i u drugoj sezoni je pojava poznatih glumačkih faca u sporednim ulogama. Prve dve sezone serije Lost su zaista krcate raznoraznim glumcima koje prepoznajemo iz drugih filmova i serija a koji se ovde pojavljuju u manjim ulogama, uglavnom u flashbackovima. Ne možemo a da ne spomenemo i našu Miru Furlan koja se opet pojavljuje u ulozi misteriozne i delimično poremećene Francuskinje koja je odavno zaglavila na ostrvu... Ništa od ovog prethodnog ne bi bilo važno da nije sledeće činjenice: svako na ekranu pruža odličnu glumu bez obzira da li ga gledamo u glavnoj ili minornoj roli. Autorima serije treba odati priznanje na ovome a nadamo se da će na tome istrajavati i dalje.
Što se tiče samih likova ponovo nisu u fokusu svih četrdesetak preživelih već se radnja usredsređuje na tek polovinu od njih, dok je ostatak ljudstva skrajnut i uglavnom se nalazi u blurovanoj pozadini, daleko i od objektiva kamere, i od događaja, i od centralnih likova. Naravno, da bi se popunila praznina nastala „likvidacijom“ nekih starih karaktera, ali i da bi se malo razbila monotonija, neki od sekundarnih karaktera koji su do sada bili u mraku ili magli izvučeni su u prvi plan i to je svakako očekivana i pozitivna odluka autora serije. Neki od pomenutih novih likova su tu samo za jednokratnu upotrebu i veoma brzo bespovratno nestaju dok će neki drugi igrati malo veću ulogu i ostati tu i za narednu sezonu. Jedna od zanimljivijih stvari na koju se gledalac može usredsrediti je da pronikne u karaktere likova koje posmatra i da pokuša otkriti njihovu pravu stranu, motive i narav. Kao što već rekosmo, na ovom polju ima dosta preokreta, mnogi ljudi (ili većina) se u početku izdaju u potpuno krivom svetlu a pod teretom teških i opasnih događaja koji slede svako reaguje na drugačiji način. Sezoni zameramo što se lišila nekih nama simpatičnih aktera od kojih smo mnogo očekivali u daljem razvoju događaja...
Zamerke se ovde ne zaustavljaju ali ostaju uglavnom u granicama onoga što smo ranije zamerili prvoj sezoni. Recimo, ponovo smeta, makar ukoliko se trudite da seriju gledate realnim očima, da ovde od preživljavanja ne vidimo mnogo toga. Pomenuli smo već da briga za hranu i ostale potrepštine i potrebe gotovo da i ne postoji ali ne postoji ni briga za druge stvari, osim u nekoliko navrata kada se velika opasnost nadvije nad obalu. Likovi su mahom doterani, obrijani, našminkani, ofarbani, dobrog raspoloženja i prepušteni ćaskanju i svojim hobijima. Kada ih čovek posmatra onako opuštene u šetnji obalom ili prepuštene idiličnom čitanju knjige u suton čoveku dođe da i sam uplati jedno letovanje na dotičnom ostrvu i uživa poput većine naših junaka... Opet je međusobna komunikacija slaba tačka (očekivano, jer se misterija mora održavati) i opet su likovi skloni individualnim akcijama ili samostalnim udaljavanjem bez obzira koliko taj čin u tom trenutku zvučao samoubilački. Naravno, shvatamo da je i ovo urađeno u cilju stvaranja napetosti i gomile bezizlaznih situacija ali ipak to ocenjujemo kao primetnu nerealnost. Neki obrti su predvidljivi (susret dva lika), neki momenti nerealni (krađa oružja i epilog toga), tako da i drugu sezonu ocenjujemo kao zabavnu na uštrb realnosti.
Ispod naizgled zabavne i ne dovoljno uverljive površine Lost i dalje nudi pregršt ozbiljnih tema kojima se povremeno bavi, istražujući granice emocionalne izdržljivosti, mračnu stranu ljudske prirode i izazov jedne zajednice da sama vlada. Serija zaista predstavlja život u malom ali i misteriju bez kraja što može zasmetati nekim gledaocima. Gotovo nijedna misterija nije još razvejana, skoro nijedan (veći) odgovor nismo dobili, ali danas, kada su sve sezone na dohvat ruke, to i nije tako velika mana.
0 comments:
Post a Comment