Režija: Jordan Peele
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt10954984/
Trailer: https://youtu.be/In8fuzj3gck
Pogledajte još: Terrifier 2 (2022)
Sigurno vam se više puta desilo (ma šta više puta – desetinama puta) da od nekog filma očekujete mnogo a on vas nažalost razočara. Svedoci smo da vrlo često neki hypovan film, dugo očekivani nastavak ili rimejk ne opravda naša visoka očekivanja, iz raznoraznih razloga, i pokvari nam raspoloženje, preplavi nas besom i dovede do one čuvene rečenice – ja filmove ovog serijala (ili ovog režisera) više ne gledam! Ali, da li vam se nekada desila potpuno obrnuta situacija?
Pažljiviji čitaoci ovog bloga ili oni koji prate objave na našoj Facebook stranici više puta su se mogli uveriti da smo prema Jordanu Peeleu bili veoma kritični, često na granici dobrog ukusa. Više puta smo ponovili da je njegovo prvo i najcenjenije ostvarenje relativno dobro ali suviše banalno (da ne ulazimo u neke teže reči o kojima možemo i u privatnoj prepisci) dok je njegov drugi film ostao nedovoljno razumljiv i po našem mišljenju precenjen (kao uostalom i Get Out). Nakon izlaska njegovog trećeg filma, pod čudnim imenom Nope, zarekli smo se da ga nećemo ni pogledati, unapred ubeđeni kako ćemo film žestoko iskritikovati sa predrasudom da je u pitanju precenjeno ostvarenje, mahom nerazumljivo, koje obrađuje za Peela davno prežvakane teme. Ipak, naša čvrsta reč je pala u vodu jednog nedeljnog popodneva kada smo pristupili gledanju filma, spremni da žestoko ispljujemo film i dodelimo mu jednu od najnižih ocena. I šta se desilo? Posle uvoda nevoljno smo priznali da ovo uopšte nije loše, nakon jednog časa imali smo osmeh na licu a po završetku filma smo bili ubeđeni da je ovo verovatno (horor) film godine... O kakvog li twista, dostojnog prosečnog (dakle oslabog) modernog triler horor filma!
Nope počinje jezivom scenom sa seta nekakvog sitkoma po imenu Gordy's Home, gde je krajem 90-ih došlo do iznenadnog masakra. Šimpanza iz naslova sitkoma je iznenada pomahnitala i izmasakrirala sve članove glumačke ekipe, pošteđujući samo dečaka po imenu Jupe. Ma koliko se ova scena na samom početku filma činila apstraktnom i nepovezanom sa ostatkom radnje ona u kasnijem toku dobija svoj smisao ali do tog trenutka moramo ispratiti naše glavne junake... Glavni junaci filma, tamnoputi brat i sestra po imenu OJ i Em(erald) Haywood, rade na svom ranču gde drže konje koje iznajmljuju filmskoj industriji za potrebe snimanja. Zbog sve slabijeg posla (čitaj: sve manja potreba za konjima u holivudskim filmovima) OJ ozbiljno razmišlja o prodaji svog celokupnog imanja. Sestra Em je protiv toga a dok se stavovi brata i sestre ne usaglase OJ prodaje konje pojedinačno kod svog najbližeg komšije koji je i jedini zainteresovan za kupovinu imanja. Taj komšija je niko drugi do Jupe, nekadašnja dečija zvezda a sada više poznat po tome što je jedini preživeli sa filmskog seta Gordy's Home. Jupe nakon napuštanja Hollywooda drži tematski park, svojevrsnu vrstu cirkusa, gde malobrojnim posetiocima održava izvesni „spektakl” za koji su neophodni konji. Kakva predstava je u pitanju – videćete sami...
Gotovo istovremeno nešto nepoznato i zastrašujuće počinje da vrši teror nad rančem naših junaka... Oni angažuju jednog kompjuteraša da im postavi kamere a kada pogledaju snimke imaće šta i da vide. Obzirom da je od pojave filma već proteklo dosta vremena više nije nikakav spoiler reći da je u pitanju famozni leteći tanjir koji dane provodi maskiran iza oblaka a noću se obružava na ranč a pogotovo na konjišnicu brata i sestre. Borba protiv mnogo moćnijeg ali pritom i potpuno nepoznatog neprijatelja neće biti nimalo laka ali OJ i Em su odlučni da odbrane svoju imovinu i ostanu svoji na svome... U borbi će im pomoći (svako na svoj način, jel’) još nekoliko manje ili više čudnih i bizarnih likova, videći u ovom spektakularnom akcidentu priliku za ostvarivanje nekih svojih snova. Svako od pomenutih likova predstavlja jednu određenu grupu ljudi koja nastanjuje jednu određenu lokaciju unutar ili u blizini „letećeg tanjira”. A obzirom da je taj tzv. NLO veoma primamljiv posmatraćemo kako mnogi pokušavaju da mu se približe, ne birajući sredstva i ne pitajući za cenu. Naravno, taj leteći tanjir jede sve oko sebe i samo izuzetno otporni mu se mogu odupreti, baš onakvi nezavisni, staloženi tipovi poput OJ-ja koji će na sve bisere koji ispadaju iz letećeg objekta kratko, jasno i odsečno reći – Nope!
Sam početak filma na jasan način poručuje u kojem smeru će sve ići i u kojim vodama Peele planira da se zadrži, servirajući nam priču o Plate 626 Gallop snimku tvrdeći kako su OJ i Em direktni potomci tamnoputog jahača konja sa čuvenog snimka. Suprotno našim očekivanjima ovo su skoro jedini elementi koji simbolikom podsećaju na Get Out jer se Peele odmah seli na drugi teren, ovaj put spreman i naoružan za „napad” na jednog drugog jakog neprijatelja... Peele se ovde obračunava sa show biznisom, spektaklom, filmskom industrijom i Hollywoodom, pucajući iz svih raspoloživih oružja u gotovo svakom kadru. Pravo je zadovoljstvo posmatrati kako iza gotovo svakog kutka ranča smeštenog u pustinji izbija određena simbolika vezana za temu koja se obrađuje, kako alegorije i metafore bujaju na vrelom pustinjskom suncu i kako sve pomenute slike završavaju usisane u mnogo moćnog neprijatelja, nedodirljivog, uzvišenog, protiv kojeg se može boriti samo na jedan način, iznutra, eksplozijom, kao što je i Peele uradio ovim filmom. Za istinsko uživanje u Nope neće vam biti dovoljno samo površno gledanje već ćete morati analizirati svaku scenu, često apstraktnu scenografiju (šareni baloni), naizgled nebitne stilske detalje (famozna cipela ne pada) ali i boje koje nikako nisu slučajne. Zbog brojnih detalja i skrivenih elemenata ovo je svakako ostvarenje koje je pogodno za višestruka gledanja, što smo mi i učinili.
Za razumevanje određenog broja kadrova ćete ipak morati posegnuti za wikipediom jer vam na inicijalno gledanje neće biti (dovoljno) jasni. Jedan od takvih segmenata je i sam Gordy's Home sitkom, koji predstavlja najjeziviji period filma. Peele je zapravo u Nope ubacio istinitu zastrašujuću priču o šimpanzi Travisu koji je jednog zimskog dana 2009. godine izmasakrirao prijateljicu svojih vlasnika, ženu koja je nažalost preživela. Kažemo nažalost jer je nesrećna žena ostala teško deformisana o čemu se možete informisati u brojnim klipovima i tekstovima na internetu. Ovi dokumentarci, autentični snimci, njena gostovanja i fotografije ne samo da su ogromno upozorenje da divljim životinjama nije mesto u okruženjima koja za njih nisu prirodna već i predstavljaju mnogo veći horor ne samo od svega što možete videti u Nope već i u bilo kojem savremenom hororu. Sam film osim u svojim noćnim kadrovima ne pokušava biti previše strašan već kombinuje više žanrova, mestimično preplićuću stravu, fantastiku, western, dramu a sve filujući društvenim komentarima. Naravno, za one gledaoce koji cene isključivo dinamiku, vizuelni horor, specijalne efekte i ne žele da se udubljuju ispod površine film će biti razočarenje, definitivno veće od prethodna dva filma istog autora.
Način na koji Peele povezuje sve ove naizgled nepovezane priče je majstorski, a takvim se može opisati i balans između više filmskih žanrova. Ipak, izgled filma je perfektan a možda je i to preslaba reč. Pustinje oko ranča plene svojim prostranstvom i jarkim bojama a plavetnilo neba obasjava ceo okrug, od komšijskog cirkusa do ergele konja. Po padanju mraka stvar se menja iz korena a za što efektnije stvaranje jeze autor osim vizuelnih obilato koristi i audio efekte. Ne bismo ulazili u nazive korištenih tehnika, kamera, mikrofona i ostalih tech drangulija ali ćemo reći da je Nope najlepši film koji smo gledali ove sezone. Već je izanđalo govoriti za neke filmove da bi ih bilo pravo zadovoljstvo gledati na velikom platnu ali za Nope to zaista vredi – ukoliko bi nam se ukazala prilika treće gledanje bismo overili u bioskopu, uz što bolji audio sistem. I poslednje ali nikako najmanje važno – ovo ostvarenje je vrhunski odglumljeno. U glavnoj ulozi gledamo starog Peeleovog znanca, Daniela Kaluuya, koji je ovde u nešto drugačijem fazonu, baš u stilu naziva filma. Ipak, šou mu je defintivno ukrala Keke Palmer u ulozi Em koja pleni u gotovo svakom kadru u kojem se pojavljuje. Kao potpuno različiti po energijama i temparamentu OJ i Em se savršeno dopunjuju, često i duhovitim replikama.
Šta reći za kraj nego preporučiti Nope svim onim gledaocima koji vole (horor) filmove sa nešto dubljim porukama i ozbiljnom simbolikom, aktuelnijom nego ikada. Iako film ne dobija hvalospeve poput dva prethodnika istog autora cenimo da će se njegova vrednost i značaj povećavati kako vreme prolazi i ne bi bilo iznenađenje da se jednog dana o njemu priča kao o klasiku. Ova recenzija je unapred zamišljena kao žestoka kritika, mnogo žešća nego što je bila za film Us, ali se potpuno neplanirano pretvorila u hvalospev filmu koji nam je (makar za sada, dok ne pogledamo i ostale 2022 horore) film godine.
Film je tesko smece.Tolika kolicina gluposti i lose glume retko se vidja, cak i u Holivudu.
ReplyDelete