Sunday, June 16, 2019

Us (2019)


Režija: Jordan Peele
Uloge: Lupita Nyong'o, Winston Duke, Elisabeth Moss
Pogledajte još: Hereditary (2018)

Nekada davno horor žanr su predstavljale režiserske legende poput Georgea Romera, Tobe Hoopera, Wesa Cravena ili Johna Carpentera, da pomenem samo neke od poznatijih. Većina eminentnih i sada već vremešnih horor autora se upokojila, neki drugi su digli ruke od horor žanra dok oni treći ne mogu doći do angažmana jer je filmski prostor rezervisan za talentovane mlade horor snage koje imaju šta da kažu i čije filmske uratke ceni kako publika tako i kritika.


Jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najhvaljenijih horor autora današnjice je Jordan Peele, scenarista i režiser hit filma Us. Iako su ga još pre dve sezone zbog njegovog prvenca Get Out dizali u nebesa (film je čak osvojio i Oskara za najbolji scenario) ja nisam bio previše oduševljen viđenim iako smatram da je film OK, lepo snimljen, odglumljen, poletan, na momente bizaran i prilično nelagodan. No, sa druge strane pronašao sam ga kao suviše banalnog, predvidljivog, pa čak i kontrarasističkog, što definitivno nisu karakteristike jednog filma koji treba da ponese titulu možda najboljih horora današnjice. Ipak, moje mišljenje je potpuno nevažno, tako da je kompletna javnost sa nestrpljenjem očekivala šta to tamnoputi gosn. Peele ima sledeće da kaže, naravno, na za njega standardnu black/white temu. Da li na krilima sveopšteg hypea ili pod pritiskom producenata, svejedno, tek, on je dosta požurio da snimi svoje naredno delo, film Us, horor dramu kojom je nameravao dodatno pomeriti granice. Baš kao i u prethodniku, i u filmu Us u centru pažnje imamo tamnopute likove, Afroamerikance, ovaj put u vidu 4-člane porodice Wilson: u fokusu su majka Adelaide i njen suprug Gabe, te njihova deca, klinac po imenu Jason i tinejdžerka Zora.


Ova porodica pristiže u vikendicu koja se nalazi podno šumarka i plaže kako bi tu provela jedan skladan porodični vikend. Međutim, već po prvim kadrovima majke Adelaide vidimo da od toga neće biti ništa jer je ona pre dvadesetak godina na toj istoj lokaciji tj. plaži doživela veoma traumatično iskustvo nakon kojeg nikada nije bila ista. Povratak na isto mesto čak i nakon više od dve decenije za nju je izuzetno mučno, vraćaju joj se određena sećanja ali se i stvara strah za njenu kompletnu porodicu, pogotovo decu. Pokazaće se da to apsolutno nije bez osnova: već iste večeri Gabe primećuje u dvorištu vikendice nepomične figure četvoro ljudi obučenih u crveno... A to je tek početak neverovatnih, nepredvidljivih i apsurdnih dešavanja, početak koji je dosta obećavao, moram priznati. Krenuću prvo do stvari koje su mi se dopale... Tamnoputi glavni likovi su izuzetno osvežavajući jer u horor žanru uglavnom gledamo bele karaktere. Likovi koje ovde posmatramo su prilično zanimljivi a pre svega kvalitetno osmišljeni (makar u prvoj polovini filma). Svi odreda pružaju dobru glumu, kako oni stariji tako i mlađi, Peele odlično gradi svoje likove, ponovo uspeva da stvori nelagodnu atmosferu a kao balans toj i takvoj atmosferi tu su pobremene duhovite replike, uglavnom oca.


Peele ponovo svoj film smešta u nehororično okruženje, ovaj put ne u bogatašku vilu već u kolibu blizu elitne plaže. Iz postojećih enterijera i eksterijera on izvlači maksimum, te je to sada već njegov trademark, baš kao i gore spomenuta gradnja likova te povremena duhovitost. Negativne stvari su ipak brojnije, ili ako ne baš brojnije a ono svakako „teže”. Film počinje da pada u trenutku kada se pojavljuju 4 prilike u crvenom i ne zaustavlja se sve do odjavne špice. Čini mi se da je Us svakim svojim sekundom sve slabiji, konfuzniji, nabacaniji i nejasniji, mada moguće da je u pitanju moj filmski (ne)ukus, imajući u vidu broj fanova ovog filma. Obzirom na to da bilo kakav komentar dalje radnje filma može otkriti krucijalne detalje za one koji još nisu gledali Us neka dotični budu upozoreni, mada cenim da je većina čitalaca ovih stranica već pogledala film. Prva stvar koja mi se nije dopala je gluma, tj. teatralnost inače dobrih glumaca koji se u drugoj polovini filma nalaze „sa one strane”. Stvorenja u crvenom se sporazumevaju izuzetno amaterski - suviše dugačkim i uglavnom besmislenim monolizima koji su izgovoreni usiljeno hrapavim glasovima, na način kao kada se deca glupiraju. Mene bi bilo sramota da nešto ovakvo stavim u film ali ja nisam oskarovac niti ću ikada biti...


Ni na polju delovanja stvari nisu jasnije: ovi misteriozni i bizarni dvojnici nekada za tili čas „zamene” dupliranu porodicu a drugi put troše svoje dragoceno vreme na igrarije, proganjanja i glupe monologe... U nekom trenutku filma Gabe poziva policiju koja se nikada ne pojavljuje; pretpostavka je da su policajci završili na isti način kao i komšije porodice Wilson ali je u tako nešto malo teže poverovati jer ako je neko naoružan to je policija i to su Amerikanci. Ipak, vatrenog oružja u filmu nema, a hladnog se likovi ratosiljaju već prvom prilikom, baš kao i u mnogim trećerazrednim hororima koji nemaju ništa pametno da kažu i koji nikada neće dobiti Oskara. Duhovite opaske oca koje uglavnom dobro funkcionišu u prvoj polovini filma postaju potpuno besmislene u drugoj, kada svakog sekunda gledamo borbu na život i smrt sa jezivim stvorenjima/duplikatima. Zašto Peele insistira na humoru kada se oko njegovih likova dešavaju tako teške, duboke, višeslojne, biblijske „borbe” zna samo on, a moja pretpostavka je da se ovim pokušalo smanjiti pritisak na gledaoce koji nisu navikli na horor filmove i teške teme (cenim da je dobar deo fanova ovog filma iz ne-horor voda).


Ono što gledamo u nastavku filma postaje svakom narednom scenom sve besmislenije a kulminira u završici koja se dešava „pod zemljom” gde (navodno) dobijamo objašnjenja o viđenom, o konstruisanju, namerama, planovima i smislu stvaranja bizarnih zlih „duplikata”. Ukoliko želite da vam bilo šta bude barem malo jasnije moraćete se naoružati informacijama sa strane, počevši od Jeremiah 11:11 poglavlja (koje Peele uporno potencira tokom celog filma u više scena) pa do drugih delova Biblije i nekih elemenata američke istorije. Iako je više nego jasno kojim se temama Peele u svom filmu bavi mnoga pitanja ostaju bez (jasnih) odgovora, poput onih ko je organizator cele igranke i po čijoj ideji... Izostanak glavonja u završnici filma je vrlo upadljiv (baš kao što je upadljiva izuzetno loša gluma statista) a dobar deo pitanja (zapravo većina) ostaje da lebdi u vazduhu. Us nastavlja savremeni trend da što je film veći hit to više pitanja ostaje nerazjašnjeno a kraj otvoreniji... Dobro, kompletan film jeste metafora i dobar deo stvari može biti ostavljen gledaocu da shvati na svoj način ali za dobar deo detalja nisam našao smisao čak ni nakon određenog razmišljanja (zašto zečevi, zašto makaze?) iako, priznajem, ne predugog jer me film nije previše zainteresovao.


Ipak, ukoliko vam se svidi Us može biti film pogodan za još jedno gledanje, ili eventualno za još jedno u nizu. Ovo definitivno nije film koji će gledaoca ostaviti ravnodušnog i neopredeljenog već ostvarenje koje će od vas napraviti ili fana ili hejtera, kako filma tako i Jordana Peelea. Ikoliko ste pročitali ovaj opis do samog kraja jasno vam je na kojoj sam ja strani...

+ dobar početak filma, atmosfera, ambijent, likovi...
+ ...gluma, dijalozi, misterija, povremena duhovitost...
— ...ali pojavom „duplikata” sve postaje glupo...
— ...pretenciozno, apsurdno, promašeno, konfuzno...
— ...bez direktnih odgovora i jasno zaokružene priče


 Ocena: 4/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment