HOROR FILMOVI (I SF)

Shaman je natprirodni horor film braće Negret (Antonio je režirao a Daniel napisao) a snimljen je u podnožju planine Chimborazo u Ekvadoru što je možda i najoriginalniji element celog ostvarenja. Nažalost, već po posteru možete naslutiti šta je u pitanju: ovo je još jedan religiozni film o zaposednutosti i egzorcizmu a kao što veoma dobro znate na tu temu je još davnih dana sve rečeno, u tolikoj meri da čak ni nastavak kultnog The Exorcist ne uspeva da pruži nešto novo i izdigne se iznad osrednjosti...

U centru naše pažnje je jedna misionarska porodica koja trenutno živi u udaljenom ekvadorskom selu podno one gore spomenute planine. Njihova misija je da malobrojno lokalno stanovništvo obrazuju i prosvetle (preobrate u hrišćanstvo), što tročlanu porodicu dovodi u sukob sa tradicionalnom zajednicom i njihovim verovanjima. Sve počinje jednog sasvim običnog dana kada dečak Elliot protivno upozorenjima meštana ulazi u jednu zabranjenu pećinu i nailazi na lokalnog šamana. Iste večeri nabasava na njega ponovo kada mu ovaj daje da popije nekakvu čudnu supu (recept je toliko jeziv da nam autori filma nisu imali hrabrosti saopštiti): već tokom iste noći Elliot počinje da biva veoma čudan i da doživljava nekakve jezive napade... Roditelji ga polusmrznutog u sred noći pronalaze daleko od svog doma, počinje da povraća nepoznatu crnu materiju a majka primećuje i druge znake koje tumači kao tipičnu zaposednutost (iskustvo je verovatno pokupila iz filmova). Uz sve to – i ona, baš kao i klinac u početnoj fazi, počinje da konstantno vidi razne prikaze koje je plaše i zbog čega traži pomoć svog sveštenika. Međutim, deluje kao da je već kasno, i za ovu porodicu i za hrišćanstvo u Ekvadoru: stubovi i jednog i drugog počinju ubrzano da se ruše pod naletima tradicionalnog i zapadnom čoveku neobjašnjivog...

Krenućemo od dobrih stvari jer ih je manje, nažalost... Odmah na početku filma će vas dočekati zaista prelepi ambijent ekvadorskih planina i brežuljaka te prohladna i vetrovita svakodnevnica u usporenom životu zatucane komune. Ovde zaista svaki kadar pleni lepotom a autor filma skupa sa kamermanom itekako hoće i zna kako da sve uhvati digitalnim objektivom uz činjenicu da se većina filma dešava danju. U više navrata gledalac biva počašćen prelepim pejzažima koji uduzimaju dah, gde sve kulminira erupcijom obližnjeg vulkana (animiranom, ali ipak). Magloviti predeli uspevaju čak i da stvore neku finu zloslutnu atmosferu kakvu obožavamo, punu misterije, mitologije i prastarih (šamanskih) stvari koje treba poštovati ali ih se kloniti. Film u prvi plan postavlja temu vere, mitova i kolonijalizma a koliko vas sve to zanimati i koliko ćete duboko kopati u potrazi za brojnim elementima do kojih možete doći – zavisi samo od vas. Cenimo da će neko ko je dovoljno potkovan i zainteresovan za ovu temu u filmu Shaman pronaći mnogo zanimljivih detalja a obzirom da mi nismo toliko bliski sa pomenutim oblastima pronašli smo samo Saru Canning kao odličnu u ulozi Elliotove majke. Sara je zaslužila da igra glavnu ulogu u mnogo boljem filmu nego što je Shaman jer ovako imamo utisak da je njen talenat prilično protraćen...

U principu, ukoliko izuzmemo nešto specifičniju lokaciju i ambijent Shaman je vrlo generički horor film, kakvih ima na tone. Umesto šamanskog naziva komotno je mogao nositi i The Exorcism of Elliot ili Devil in Elliot, i time bi se utopio u baru mediokritetskih naslova gde mu je zapravo i mesto. Skoro kompletna radnja filma je veoma šablonska i predvidljiva: dečak bez nekog preteranog i jasnog razloga biva zaposednut (od strane nekoga, što takođe ostaje nedovoljno jasno) a onda se kao na traci ređaju elementi koje već veoma dobro znamo iz drugih filmova. Autor pokušava da preplaši gledaoca povremenim glasnim jump scareovima ili upornim keženjem Elliotove zaposednute face dok mu na sve šupljine curi tamna mastiljava tečnost... Naravno da klinac u transu priča grubim digitalizovanim glasom, naravno da vidimo sukobljavanje sa sveštenikom a tu su i brojna pojavljivanja animiranog škorpiona što je trebalo biti izbegnuto. Dešavanja su prilično skokovita pa suviše naglo vidimo raspad porodice ali i spoznaju majke da se zaista radi o zaposednutosti. Scenario ovde predstavlja mnogo veći problem od kamere (Daniele na tebe mislimo, ne krij se iza Antonia) pa likovi nemaju zadovoljavajuću karakterizaciju a često deluju i neubedljivo sa upitnim motivacijama.

Shaman predstavlja tek polovično uspešan film koji će zadovoljiti mali krug ljubitelja horora i to onaj koji ne mora po svaku cenu gledati kvalitetne i/ili originalne horor kadrove ukoliko ostvarenje poseduje hrabar društveni komentar. Oni koji više cene vizuelne stvari i specijalne efekte ovde će ostati prilično kratkih rukava...

+ atmosfera i ambijent ekvadorskih planina
+ Sara Canning u glavnoj ulozi; tematika
— prilično generičko exorcism ostvarenje
— povremeno slab i neubedljiv scenario
— brojni klišei; standardni načini plašenja