Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1520211/episodes?season=4
Trailer: https://youtu.be/wLeubL_hGSI
Četvrta sezona serije The Walking Dead počela je da se emituje 13. oktobra 2013. godine a završila 30. marta naredne godine. Činilo ju je 16 epizoda, baš kao i prethodnu sezonu, a dobro je prihvaćena i od publike i od kritike, iako se ekipa iza kamere pomalo osula (neki od producenata i scenarista su napustili projekat). Sezona se logički nastavila na prethodnu, skoro pa hronološki, a kompletna se može nazvati jednostavnim imenom – „Pad zatvora”.
Nekoliko meseci nakon napada na zatvor od strane Guvernera i njegovih ljudi Rick i ekipa žive prilično mirnim životom, dosta idiličnim i pomalo nalik onom životu koji se odvijao na Hershelovoj farmi. Naravno, koliko skučeni uslovi dozvoljavaju. Rick se donekle oporavio od lične tragedije, na Hershelov nagovor počeo se baviti poljoprivredom, ne bi li došao sebi ali i prehranio sada pristojan broj ljudi u zatvoru, a iz istog razloga je počeo hraniti i svinje. Deluje da po prvi put ekipa preživljava bez većih problema, naravno koliko apokaliptična situacija dozvoljava, ali upravo ta i takva situacija pred junake stavlja novi problem: pojavljuje se misteriozni virus, nekakva vrsta gripe, koja se prvo primećuje kod životinja a zatim prelazi na ljude. Jedan po jedan stanovnik zatvora biva zaražen, dobija groznicu, kašalj, temperaturu a nakon nekog vremena nastaje gušenje, krvarenje i smrt. Ovo poslednje je posebno opasno jer nakon smrti nastaje – stanje walkerizma, dakle, donedavno mirni žitelj zatvora do smrti satrven gripom postaje hodajući mrtvac koji grize i zaražava sve ostale, i načete gripom i potpuno zdrave. Protiv ove „pobune iznutra” Rick i ekipa zaista nemaju rešenja, pogotovo što ceo događaj dolazi neočekivano, brojno stanje je ionako desetkovano a hodajući mrtvaci pritiskaju i spolja, neprestano nadirući na spoljne bedeme tj. na žicu kojom je opasan zatvor.
Nesreća nikada ne dolazi sama, pa tako osim horda zombija, i onih spolja i onih iznutra, imamo i našeg starog znanca – Guvernera, koji je preživeo finalnu bitku prethodne sezone. Iako je ostao bez svojih ljudi i bez svog idiličnog Woodburyja uspeo je da oporavi, okruži sa nekoliko ljudi od poverenja a zatim i nametne jednoj manjoj komuni kao lider, dozvoljenim ali mnogo više nedozvoljenim sredstvima. Veoma brzo on uspeva da izmanipuliše ljudima kojima je postao novi vođa i opet uspeva da udari na Ricka, njegove ljude i njegov zatvor... Rick se sa svojom malobrojnom ekipom našao bukvalno između dve vatre, u mešovitom obruču Guvernera i zombija, obruču koji se neprestano steže i nema nameru da popusti sve dok ne vidi naše junake na kolenima, a još bolje mrtve... Nakon neminovnog pada zatvora Rickovi ljudi, tačnije oni koji su preživeli, se razbijaju po celoj okolnoj šumi, a nakon toga neki pokušavaju da se spoje, da pronađu svoje najbliže, drugi da prežive a treći da se domognu slobodne i sigurne teritorije... Nakon pada zatvora naši junaci su se našli raštrkani na raznim stranama sveta ali će uvideti da svi putevi (tačnije šine) vode u Terminus, misteriozno mesto koje za veoma kratko vreme zbog znakova duž pruge počinje figurirati kao jedini spas. Terminus bi trebala biti slobodna teritorija u kojoj su utočište pronašli mnogi pa zašto ne bi i naši izmučeni junaci željni predaha. I ne samo to: svako od likova očekuje da će baš u Terminusu zateći onoga koga je izgubio nakon pada zatvorskih zidina...
Četvrta sezona se može podeliti na tri tematske celine, gde svaku čini drugačija dinamika, ton, atmosfera ali i okruženje. Prvi segment čini život u zatvoru tokom kratkog zatišja ali i mučna borba protiv bolesti koja je napala njegove žitelje i za koju ekipa skoro pa nema odgovora. Kada bolest počne harati, atmosfera nakon pomalo idiličnog uvoda postaje veoma mučna, tim pre što su i neki od nama dragih likova zaraženi i samo dani ih dele od smrti (i naknadnog uboda bodežom u lobanju da se ne bi „preobartili”). U prvi mah deluje da rešenja nema ali se ono konačno iznalazi, naravno na način koji podrazumeva posetu gradu i suočavanje sa novim nizom zombija, čini se nikada većim. I taman kada se pomalja sunce na horizontu i kada Hershel danonoćnom mukotrpnom borbom počne da uzvraća kontraudarac virusu javlja se nova opasnost. Druga trećina sezone govori u oporavku Guvernera a čini ju nekoliko samostalnih epizoda. Gledamo kako se dotični u poslednji čas spasio da ne skapa kao pas, kako je uspeo da obmane naivne žene sa detetom ali i kako je odmah po oporavku počeo da okuplja novu ekipu zarad ponovnog napada na zatvor. Pomenuti segment je najkraći ali najeksplozivniji i nosi najveći broj žrtava, od kojih su neki nama veoma dragi. Ovo nije nikakva tajna i nije nikakvo iznenađenje: The Walking Dead od samog svog početka funkcioniše kao duga i teška zombi vožnja a naše je da vidimo koliko će koji junak izdržati u sedlu...
Treće i poslednje poglavlje prikazuje šta se dešavalo nakon pada zatvora, kada se život preostalih likova odvija širom okolne šume i po devastiranim i napuštenim predgrađima... Naizmenično pratimo više grupa ljudi gde svaku grupu karakterišu specifični događaji i drugačiji tempo, u zavisnosti od sastava ekipe. Sudbina (tačnije scenario) je udesio da su spojevi krajnje zanimljivi i ne baš prirodni ali će stoga i putovanja sa njima biti više nego uzbudljiva, neočekivana a, moramo reći i to – ponekad izuzetno potresna. The Walking Dead (Season 4) nas potpuno neočekivano „časti” najpotresnijim scenama u dosadašnje četiri sezone, definitivno šokantnijim čak i od pretužnog izlaska male Sophie iz ambara u Sezoni 2. Zaista sumnjamo da postoji gledalac koji može ostati imun i suvih očiju nakon finala četrnaeste epizode, koje je i mučni vrhunac ne samo ove sezone nego i dotadašnje serije u kompletu. Po ovim scenama se i dan danas pamti četvrta sezona a treba napomenuti da viđeni kadrovi mogu biti veoma uznemirujući po neke gledaoce. Ono što su nam autori ponudili je veoma mračna prognoza kako nevina dečija svest, koja ne može prihvatiti surovu zombi realnost te ubijanje ljudi i onih koji su do pre samo nekoliko trenutaka to bili, može postati prevelika opasnost ne samo za njih same nego i za čitavu okolinu. U svakom slučaju ove scene nisu nešto što se često viđa na malim i velikim ekranima i kosi se sa pisanim i nepisanim pravilima moderne američke horor filmske industrije.
Nijedan od gore pomenutih segmenata nije ni najmanje nezanimljiv, svaki poseduje svoje adute i određene karakteristike zbog kojih je potencijalno bolji od drugih. Oni gledaoci koji očekuju stalnu akciju ili horor borbe sa šetačima mogu biti razočarani čestim usporavanjem radnje ali sezona nam mestimično pruža uvid u prošlost određenih likova. Ove sekvence nisu predugačke, neke su u formi flashbackova a neke nam se serviraju kao ispovesti u monolozima, na različite načine su upakovane u priču i vidi se da su im scenaristi posvetili pažnju i marljivo im prišli kako njima ne bi gušili mahom mlađe gledaoce ili one koje od The Walking Dead serije traže isključivo dinamične scene. Jedna od stvari koja nam se nije dopala je pomalo naivna pilot epizoda, ili makar uvod u nju, a i pronašli smo dosta situacija tokom svih 16 epizoda kao prilično predvidljive. I zaista, da li postoji ijedan gledalac koji je na početku ove sezone mislio da zatvor neće pasti i da li je iko očekivao da po stizanju u famozni Terminus ekipa doživi hepiend? Stvar je veoma jednostavna: da je tako ne bi bilo naredne sezone. Završetak četvrte sezone ne sadrži preveliki spektakl (tu medalju i dalje ponosno drži finale na farmi) ali ga čini izuzetni cliffhanger koji jednostavno tera gledaoce da istog momenta prionu na petu sezonu.
Ova sezona pomalo kaska za prethodnima u pogledu novih likova. Sezona nas upoznaje sa tucetom novih karaktera ali nijedan od njih nema značaj i harizmu poput prošlosezonskog Guvernera ili maestralne Michonne. Neki od novih likova su zadovoljavajući ali kratkotrajni, i čini se da smo od njih mogli videti još štošta. Oni drugi nisu previše harizmatični ali pred njima je i naredna sezona da se dokažu. Nama je možda najviše zasmetala pojava Heroja Apokalipse, trojca koji je na nekoj svojoj misiji spašavanja sveta i koji i pored nekoliko duhovitih situacija deluju ali i izgledaju suviše stripski, u tolikoj meri da neprirodno odudaraju od ostatka ljudi na ekranu. Što se starih likova tiče uglavnom su svi dobili na karatkerizaciji i mahom su se približili gledaocima, što kroz dešavanja što kroz bolja upoznavanja sa njihovom prošlošću. Od preživelih najviše simpatija smo osećali prema Carol (čija tragična sudbina i dva najpotresnija događaja u prve četiri sezone su je samo ojačali) a najmanje i dalje prema Carlu, koji nikako da izraste u ozbiljnog momka već veoma često biva iritirajuće derište. No, pravo pitanje je kako bismo se mi ponašali u datoj situaciji i da li bi uopšte mogli da se izborimo sa presijom, konstantnom opasnošću koja vreba na svakom koraku, ali i sa ličnim tragedijama i gubicima na način na koji je Carl uspeo.
Vizelno je serija i dalje impresivna sa čini se nikada većim hordama zombija. Zbilja neverovatno deluje da se hiljade zombija okuplja u jednom prilično ruralnom području, čak i njihovo kretanje ne deluje previše logično već više u službi veštačkog stvaranja napetosti, ali imaćete priliku da uživate u bezbroj borbi (čitaj: sakaćenja) sa zombijima, tuce bezizlaznih situacija ali i situacija kada se jednostavno zapitate – odakle toliko zombija baš na tom mestu, recimo na krovu jednog tržnog centra... Same maske zombija se kreću od prolaznih do odličnih, baš kao što bi i bio stepen truljenja ljudskih tela tokom zombi apokalipse. Taman kada pomislite da jedan zombi ne može izgledati odvratnije pojavi se neki drugi poluraspatnuti stvor koji special effects standarde ove serije diže na viši nivo. Tu i tamo vidimo animiranu krv (posebno primetna u sceni sa prasićima) ili opet nerealno ubadanje hladnim oružjima u mrtva tela šetača, ali to su stvari koje se prenose od prve sezone a itekako su vidljivi u većini zombi filmova koje smo overili poslednjih godina. Mnogo bitnije je da ambijenti u kojima se dešava sezona deluju izuzetno autentično, veoma devastirano i ruinirano, kao da ih zaista niko živ već mnogo dugo ne naseljava. Ovakvi ambijenti efektnije od bilo kakvih ispovesti dočaravaju depresivnu atmosferu i pojačavaju utisak bespomoćnosti i bezizlaznosti.
The Walking Dead (Season 4) ima koju zamerku više od prethodne sezone ali je utisak istovetno povoljan, pre svega jer se sezona veoma logički nastavlja na prethodnu i hronološki prikazuje dešavanja koja su usledila na prilično realan način. Zaista, da li iko misli da se u datoj situaciji (više od pola populacije je mrtvo ali nezakopano) ne bi pojavila neka zaraza, čak i mnogo smrtnosnija od virusa koji je pokosio dobar deo zatvorske populacije, i da li neko misli da bi se tip poput Guvernera smirio nakon prošlosezonskoh neuspeha? Osim ovoga sezona nam pruža dosta dinamike, odličan završetak ali i emotivni trenutak koji nikada nećemo zaboraviti.
0 comments:
Post a Comment