Saturday, December 11, 2021

The Walking Dead (Season 3) (2012-2013)


Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1520211/episodes?season=3

Treća sezona serije The Walking Dead najavljena je odmah nakon emitovanje premijerne epizode druge sezone, pod nazivom What Lies Ahead. Gledanost ove epizode oborila je sve dotadašnje rekorde pa su autori brže bolje najavili sledeću sezonu, na radost armije fanova Ricka Grimesa i ekipe. Snimanje nove sezone je započelo početkom 2012. godine, činilo ju je čak 16 epizoda, tri više nego prethodnu, a postigla je takođe veliki uspeh. Sezona je nominovana za hrpu raznoraznih nagrada i priznanja, neke je osvojila a neke i nije, ali ono što je bitno je da i nakon svih ovih godina nije izgubila na šarmu i kvalitetu.


Za razliku od Sezone 2 ova sezona se hronološki ne nastavlja na prethodnu. Prethodnu smo završili tako što smo našu desetkovanu ekipu u predvečerje zime ostavili u šumarku nedaleko od autoputa, bez prave ideje šta da rade i kuda dalje da krenu, dok je Andrea u poslednji čas spašena od strane misterioznog lika u kabanici koji u svojoj pratnji vodi dva vezana zombija. Zaista sam se radovao što slede zimski meseci koji bi doneli novu dimenziju preživljavanja u datim okolnostima ali početak Sezone 3 je ipak doneo blago razočarenje: premijerna epizoda nas vodi u blisku budućnost, osam meseci nakon pada farme. Zima je prošla, gledaoci nisu upoznati kako ali naši junaci su na neki način preživeli hladnoću, neki su proleće dočekali sa dužom kosom i bradom (Hershel) a neki sa većim stomakom (Lori). Nažalost, i posle više od pola godine ekipa nije uspela pronaći dovoljno bezbedno mesto da se ulogori i zaštiti već svaki dan žive na novoj lokaciji. Ekipa preživljava hraneći se u napuštenim kućama neutrališući walkerse kada na njih naiđu. Ipak, Rick mora kako zna i ume pronaći nekakvo sklonište jer Lorin porođaj samo što nije. Već umorni od bežanja i skrivanja oni u zadnji čas nailaze na lokaciju kao poručenu – lokalni zatvor, međutim, oveće zatvorsko zdanje je preplavljeno hordama zombija, kako onim u zatvorskim odelima i uniformama čuvara tako i onim u civilnoj odeći.


Rick i njegovi saborci ipak nemaju alternativu: moraju očistiti nekoliko zatvorskih blokova i deo dvorišta sa osmatračnicom kako bi stvoriti makar donekle sigurno sklonište, malo odmorili, oporavili se i ojačali a onda i pomogli Lori da na svet donese jedan novi život. A šta se za to vreme dešava sa izgubljenom Andreom? Andreu je u šumi pronašla izvesna Michonne, tamnoputa misteriozna devojka naoružana katanom ali i dvojicom zombija kojima su amputirane ruke i donji delovi vilica. Michonne i Andrea su celu zimu provele po šumi i napuštenim kućama, tražeći hranu i boreći se protiv zombija na koje bi naišli. Andrea je bila veoma slaba, iscrpljena i bolesna, a kada se počela oporavljati njih dve nailaze na ekipu bolje utreniranih, efikasnije naoružanih i brojčano jačih članova izvesne komune. Bivaju odvedene u jedan izolovani deo grada nazvan Woodbury, koji naseljava grupica od skoro stotinjak ljudi koji žive prilično mirno, skoro nalik životu pre apokalipse. Ovom komunom rukovodi izvesni Guverner, autoritativni vođa koga žitelji „gradića” vole i poštuju jer im je obezbedio pristojan i relativno miran život. I dok je Andrea veoma sretna i zadovoljna što se našla na ovom idiličnom mestu Michonne od samog početka sumnja u Guvernera i želi istog trenutka napustiti dobro branjenu komunu. No, iako su naoružane straže na barikadama oko gradića okrenute ka spoljašnjosti i zombijima koji povremeno nadilaze čini se da postoje određeni problemi ukoliko neko želi napustiti ovu sigurnu teritoriju i vratiti se u apokaliptični haos...


Radnja ove sezone se uglavnom dešava na dve lokacije, u zatvoru i njegovoj neposrednoj blizini te Woodburyju, mada ima povremenih izleta sa ove dve lokacije, čak i u dužini od cele epizode. Dešavanja u zatvoru su mračnija od onih iz prošle sezone, ne samo zbog toga što je ambijent zatvora u suštoj suprotnosti sa idiličnom farmom, već i zbog problema sa kojima se bore naši junaci. Preostala ekipa je malobrojna i nije uvek u mogućnosti držati unutrašnjost i spoljašnjost zdanja sigurnim, u daljim epizodama se ionako okrnjeno brojno stanje dodatno umanjuje a tragedije dovode do psihičkih nestabilnosti određenih likova, pre svega Ricka. Nakon lične tragedije Rick psihički popušta a vođstvo grupom preuzima nedovoljno iskusni i neodlučni Glen. Radnja sezone se naizmenično premešta u Woodbury, koji naspram zatvora deluje idilično gotovo kao Hershelova farma. Ipak, stanje u gradiću je daleko od idealnog, što je nama od samog početka jasno ali Andrea to mora postepeno otkrivati. Kako se to bude događalo ukrštaće se putevi Guvernerove i Rickove ekipe i poprimati katastrofalne razmere, sve do finalnog obračuna. No, dok se to ne desi gledaćemo mnoge preokrete, manja i veća iznenađenja, neočekivane situacije, potresne tragedije i susrete sa nekim starim likovima, iako smo za neke bili ubeđeni da ih nikada više nećemo videti.


Dakle, u trećoj sezoni možemo uživati u svim onim elementima koji su i prethodne dve sezone činili iznadprosečnim i koji su od The Walking Dead i stvorili kultnu seriju. Akcenat je kao i do sada na likovima, na njihovom preobražaju pod teretom dešavanja ali su neki stari likovi pomalo skrajnuti nauštrb novih. Hershel je nakon „nesreće” koju je jedva preživeo pošteđen borbi i zauzeo je mesto nekadašnjeg Dalea, dakle postao je glas razuma grupe. Maggie i Glen su pomalo skrajnuti što se tiče njihove veze, čak određeni problemi koji su nastali nakon izvesne otmice od strane Guvernerovih ljudi deluju pomalo usiljeno, Carol je otprilike na starom nivou a isto bi se moglo reći i za druge stare znance. Reklo bi se da je malo ko osim Carla napredovao i da je fokus sezone ipak stavljen na nove likove, te one povratničke. Već na samom početku upoznajemo Michonne, temperamentnu devojku koja malo govori ali mnogo secka zombije svojom katanom. Michonne je odlučna, hrabra, uglavnom besna, uvek spremna da se obračuna sa neprijateljima i definitivno će kupiti svakog gledaoca, ako ne pre a onda u sceni sa malom Penny. Tu je i naš stari znanac Merle, Darylov brat, koga je ekipa ostavila na krovu zgrade u prvoj sezoni. Sada je on desna ruka Guverneru, takođe liku koji obeležava ovu sezonu. Novi likovi su svi odreda izuzetno harizmatični i dobro odglumljeni, više nego uspešno nose jednu epizodu za drugom i ne dozvoljavaju nikakav predah, ali ostaje primedba da neki od starih likova tapkaju u mestu i da smo očekivali njihov veći razvoj.


Sezona opet donosi gotovo idealan odnos drame i akcije a akcenat na dramskim elementima je možda i manji nego ranije. Manje je i mučnih, emotivnih i potresnih scena nego u prošloj sezoni a utiska smo da kompletna scena sa Lori i njenim porođajem (plus njena sudbina i kako je do nje došlo) ipak nije toliko potresna kakva je trebala biti. Pomenuta scena je dosta zbrzana, usiljena i nerealna, kao da je došla iz stripa, a cenimo da je jedan od ključnih karaktera prvih nekoliko sezona The Walking Dead zaslužio itekako emotivniji oproštaj. Nekim gledaocima se neće svideti ni što je finale sezone nedovoljno spektakularno i nema onu eksplozivnost iz prethodne, te se sve veoma brzo razrešava u zadnjoj epizodi sezone, samo da bi se nastavilo u prvoj epizodi naredne, naravno. Nama to nije previše zasmetalo jer smo bili suviše rastuženi sudbinom nekih nama dragih likova, ali to je trademark kompletnog The Walking Dead i nešto što smo apsolutno očekivali. Već na sredini sezone bavili smo se pretpostavkom ko od likova na ekranu neće živ dočekati odjavnu špicu poslednje epizode i nivo uspešnosti nam je bio 66.6%. Nije u pitanju puka predvidljivost serije već nakon dve sezone pasionirani gledalac itekako može skapirati na kojem principu funkcioniše ne samo ova serija već i kompletni zombi svet koji posmatramo: povremeno će otpadati članovi grupe a naše je da ispratimo da li će to biti oni sporedniji ili nama draži karakteri.


Specijalni efekti su opet izuzetni a tu pre svega mislimo na izgled zombija. Zombija ima više nego ikada (očigledno je popularnost serije dovela do velikog broja statista volontera), a broj ubijenih, osakaćenih i obezglavljenih mrtvaca prevazilazi ukupan broj iz prethodne dve sezone. Njihov izgled, čerečenje udova, odvaljivanje donjih vilica i ostala komadanja deluju odlično pa gledalac nema problema kod uživljavanja u apokaliptični zombi svet. Jedini problematični efekat može biti animirana krv ili eventualno pomalo nerealno ubadanje katanom i drugim hladnim oružjem u lobanje hodajućih mrtvaca. To je nešto što se prenosi iz prethodnih sezona i čemu ne bi trebalo previše prigovarati ali se ipak primećuje. Međutim, koliko god bilo hiljada zombija u ovoj sezoni njena poruka je ipak drugačija a to je da je čovek i dalje mnogo opasniji neprijatelj drugom čoveku od samih zombija. Upravo zbog toga neki od većih pokolja koje vidimo nizu rezultat delovanja walkersa već zaraćenih strana spremnih na odmazdu, revanšizam, vraćanje starih dugova ili jednostavno uvek spremnih na satiranje svega živog i neposlušnog, te njihovo masakriranje i pljačkanje. Ovo nije ništa novo jer smo naznake toga videli u delovanjima bandi nedaleko od farme iz prethodne sezone ali je pod komandom autoritativnog i harizmatičnog Guvernera poprimilo mnogo veće razmere pa samim tim donelo i razornije, tragičnije posledice.


Serija se kao i do sada bavi moralnim dilemama i brojnim pitanjima od kojih je najglasnije – koga lišavati života i u kojim situacijama je to opravdano. Reklo bi se da je sada Rick dobrim delom postao Shane, ali Shanea sada ima u raznim oblicima, poput Merlea ili Michonne, koji su uvek radiji neočekivanom iznenađenju protivnika nego čekanju da ovaj udari na njih. Kao i obično istina je negde između, u zavisnosti od situacije, ali serija jasno upozorava da se u datim okolnostima moralni i pravni zakoni koje poznajemo iz savremenog sveta ne mogu ili ne smeju primenjivati u celosti. U delovima se svakako trebaju primenjivati, a veoma zanimljivo je posmatrati kako svaki od centralnih karaktera poseduje drugačiji karakter, pa samim tim i taktiku i način rešavanja problema, te kako se ti karakteri sudaraju u jednom postapokaliptičnom okruženju. Recimo, kao što Hershel više nije onaj isti Hershel nakon pada svoje farme, tako ni Guvernerova grupa u kojoj se Andrea našla nije Rickova grupa, a ni Rickova grupa nije ona ista grupa nakon što je u njegovom odsustvu privremeno preuzme Glen. Neke od ovih situacija jesu stripovske (čitaoci istoimenog stripa će čak prepoznati neka dešavanja koja su prenesena sa papira), baš kao što su i neki likovi stripovski. Mnogi kažu da im lik Guvenera deluje pomalo izveštačeno, dakle kao da je došao iz comic booka, ali nama je upravo Michonne takva, i to nam nije ni najmanje zasmetalo, čak naprotiv.


The Walking Dead Season 3 je odličan naslednik prethodne sezone i istovetno zanimljiv i kvalitetan kao prethodne dve. Ova sezona možda nema previše efektne scene, a definitivno nema ni neke potresne koje ćete zauvek pamtiti, poput Sophijinog stradanja, ali je veoma skladna, zanimljiva, dinamična, ni za trenutak ne uspeva biti monotona a uspeva posedovati sve one sastojke zbog kojih je The Walking Dead i postao jedna od najpoznatijih horor serija ikada.   

+ više nego dostojan naslednik prve i druge sezone
+ i dalje idealan odnos drame i horor akcionih borbi
+ odlični Merle, Michonne i Guverner kao novi likovi
+ odlični specijalni efekti i izgled zombija; napetosti
— pomalo zbrzana i usiljena sudbina nekih karaktera
 
Ocena: 8/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment