HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Joel Bender

Na predlog našeg stalnog čitaoca Miloša Stojkovića pogledali smo The Immortalizer, naučno-fantastičnu horor komediju s kraja 80-ih. Film je već dugo čamio na listi predloga čitalaca ovog bloga ali mu nismo pristupali jer nije imao domaći prevod. Miloš se pobrinuo i za to pa je preveo film na domaće jezike naroda i narodnosti kako bi fanovi konačno mogli pogledati ovaj malo poznati film i uživati u njemu...

Dva prijatelja i njihove devojke su u noćnom provodu a tokom povratka iz grada bivaju presretnuti, onesvešćeni i odvezeni u nepoznatom pravcu od strane dva deformisana i suviše jaka monstruma. Nakon izvesnog vremena jedan od otetih momaka se budi, zaključuje da se nalazi u nekakvoj medicinskoj ustanovi i vidi ostatak svoje ekipe koji je i dalje bez svesti ali vezan za bolničke krevete. Mladić pokušava da ih oslobodi ali ne uspeva, zatim pokušava da pobegne i to mu polazi za rukom, ali tu nije kraj njegovih problema... Ispostavlja se da je u pitanju nekakva privatna klinika u kojoj par doktora inkognito operiše starije ljude ne bi li im vratio mladost. O čemu se radi? Vlasnik klinike, dr. Divine, otkrio je nekakav serum (naravno, svetleće zelene boje) koji nikako ne bi bio odobren od neke medicinske ustanove ili farmaceutske kompanije. Serum nakon ubrizgavanja „bira” da li je telo žrtve pogodno za njega ili ne. Ukoliko nije pogodno vlasnik tela dobija užasno bolne grčeve i skončava spaljenog mozga zarobljen u telu deformisanog monstruma, baš onakvog kakav je oteo naše junake u sporednoj gradskoj uličici...

Međutim, ukoliko telo prihvati serum ono je pogodno za operativni tretman – zamenu mozgova! Mozak iz starog pacijenta završava u lobanji mladog tela, tu je i neki medicinski instrument kojim se „zavare” spojnice između delova mozga i ‘opa – stari pacijent koji je platio skoro milionski iznos u zelembaćima ima novo telo i novu mladost. Naravno, mladić koji se probuduo pokušava da onesposobi jezivi medicinski eksperiment i da oslobodi svoje prijatelje ali to neće biti nimalo lako. Zgrada famozne bolnice nije branjena spolja, i poseduje samo nekoliko medicinskih radnika, ali njene niže nivoe naseljavaju deformisavi i veoma agresivni monstrumi (neuspeli pacijenti) koji se hrane ljudetinom takođe neuspelih pacijenata ili onih koji su zalutali u ovaj objekat. I upravo te spodobe su mahom zaslužne što The Immortalizer ne deluje sasvim ozbiljno, mada je i ostatak filma dovoljno šašav. Spodobe su pomalo jeftino maskirane (jedan od njih liči na Hulka) a i ispuštaju veštačke krike dok se hrane živim mesom. Poseban višak su teatralne borbe između mutanata, a na radost nekih spoljnih momaka koji su honorarno zaposleni u ovoj ustanovi.

Ostatak filma je zabavan, neverovatan, nerealan, luckast i tako svojstven 80-im godinama prošloga veka. Zelenosvetleći serum, ludi doktori koji mozak rukama premeštaju iz lobanje u lobanju, ali i specifični koloriti (kompletan film se dešava danju u jako osvetljenom ambijentu) doprinose tome da i kada ne biste znali vreme iz kojeg dolazi ovaj film bez po muke biste pogodili. Veoma su vidljivi uticaji nekih malo starijih horor hitova (Re-Animator) ali The Immortalizer nije puka kopija već ima svojih aduta. Kako vreme odmiče sve je manje zanimljivo posmatrati mutante a sve više likove sa tuđim mozgovima koji se pri finalu filma umnožavaju na ekranu. Ovakvi filmovi ne dozvoljavaju da se postavlja bilo kakvo pitanje koje se tiče potencijane izvodljivosti, bilo kakve realnosti viđenog, pa s tim u vezi ne treba ispitivati niti kvalitet glume (korektna je za ovaj tip filma) a niti režije (i ona prolazi, svakako). Bitniji su specijalni efekti koji odaju da je film niže produkcije a posebno smetaju neke naivne scene. Recimo, film bi u svom startu delovao kudikamo bolje da likovi nisu oteti od strane urlajućih monstruma na samo pet metara od centra grada.

Neki momenti u filmu jesu urnebesni (glas operisanih ili pojava komšinice koja glumi da je bogata) ali se film ne bi mogao nazvati pravom komedijom koja će vam izazvati salve smeha. On takođe nije ni strašan ali je dovoljno luckasto zabavan i otkačen da u njemu može uživati svako ko se sa setom seća neozbiljnih filmova decenije iz koje The Immortalizer dolazi. Za one mlađe gledaoce bojimo se da nemaju šta videti u ovom ostvarenju i da bi mu mogli zalepiti veoma nisku ocenu.

+ prilično dinamična i napeta radnja
+ izuzetno ludi i šašavi eksperimenti
+ jaka atmosfera horor komedija 80-ih
— scene sa deformisanim monstrumima
— sinhronizacija; slab budžet; naivnost
 
Ocena: 6/10