Wednesday, March 27, 2013

The Descent (2005)


Režija: Neil Marshall
Uloge: Shauna Macdonald, Natalie Mendoza, Alex Reid
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0435625/
Trailer: http://youtu.be/87HhTgNSP0c
Pogledajte još: The Cave (2005)

Ukoliko niste gledali Descent propustili ste jedan od najboljih britanskih horor filmova prethodne decenije (Dog Soldiers spada u istu grupu a oba su delo istog autora). Svojevremeno me je film oduševio a posle nedavnog ponovnog gledanja utisak je nepromenjen.


Priča prati šest ženskih osoba koje se sastaju u kolibi u šumi, tačno godinu dana nakon velike tragedije koja se dogodila jednoj od njih. Cilj ponovnog okupljanja društvanjca je, naravno, druženje a druženje se sledećeg jutra nastavlja u avanturu. Budući da su sve devojke/žene avanturisti („zavisnici od adrenalina“, kako se to moderno kaže) odlaze u manje istraženi deo šume gde se nalazi nepoznata pećina u nadi da je istraže, pa čak i daju ime. Sve devojke su izuzetno dobro fizički pripremljene, neke od njih se već duže vremena bave sličnim extremnim sportom pa silazak u dubinu pećine i njeno istraživanje deluje kao rutinski posao. Vraga. Već nakon silaska u dubinu pećine, pa nakon odlaska u susedni hodnik, pa tokom silaska kroz uzani tunel dolazi do problema jer se za njima obrušava stena i zatvara put kojim su ušli. Po teoriji koju je iznela najiskusnija među njima svaka pećina mora da ima tri izlaza/ulaza, a jedino pitanje je da li ih toliko ima i ova pećina?


Da stvari ne budu toliko loše (nego još lošije) cure nailaze na tragove prethodne pećinske ekspedicije, koja je tu davno prošla, ali čini se da u pećini ima još nekoga i to će se otkriti u drugoj polovini filma. Descent je skoro briljantan na svim poljima. Prvo što upada u oči je da su akteri filma sve odreda ’ženske osobe suprotnog pola’ ali nijedna od njih nije „silikonska lepotica“ poput onih u američkim filmovima, što ovom filmu pomaže da izgleda realnije. Već na početku filma vidimo prelepu prirodu, reku i vodopad, a kasnije predivnu sumornu šumu kao savršenu za dešavanje horor filma. Iako je očigledno da je film sniman negde u Britaniji titl nam govori da se radnja dešava u „je-es-ej“, što je verovatno urađeno da se film približi publici s one strane okeana. Scene koje se dešavaju u pećinama, a tu se dešava veći deo filma, su snimane u studijima ali to ne znači da ćete i za trenutak posumnjati u autentičnost lokacija; jednostavno ceo film deluje izvanredno iako suviše mračno, ali takav je ambijent.


Devojke će osim potrage za izlazom, morati da se „bore“ među sobom, sa svojim strahovima, panikama, halucinacijama, ali i sa nepoznatim stanovnicima pećina. Veoma interesantno deluje podatak da nijedna glumica nije videla ove kreature pre nego što su scene sa njima i snimane, kako bi njihova reakcija bila što realnija. Descent je film možda ne preterano verovatnog zapleta ali zato realno snimljen, sa donekle logičnim postupcima likova, sa izuzetno napetim scenama, sa vrlo uspelim specijalnim efektima i sa nekoliko izuzetno strašnih scena. Završetak filma se može posmatrati na dva načina (meni se više sviđa jedan smisao nego drugi) a za potrebe američkog kontinenta izabran je srećniji završetak. Ipak, ukoliko budete gledali film na način na koji pretpostavljam da hoćete videćete evropsku verziju završetka.


Descentu se malo toga može prigovoriti a mnogo toga je izvanredno pa se preporuka za gledanje nameće sama po sebi. Ukoliko ga niste do sada pogledali ne časite ni časa – znajte da film slične jezivosti i napetosti nije snimljen cele prethodne godine (barem ga ja nisam pogledao).

+ napeta, klaustrofobična i zastrašujuća priča
+ kvalitetni i uspeli specijalni efekti
+ ambijent i eksterijeri šume
+ nekoliko strašnih scena
— većinom mračan ambijent


Ocena: 9/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

1 comment:

  1. Ovaj film sam dugo vremena odbijao da pogledam misleći da je u pitanju žešća glupost, u šta sam se i uverio nedugo nakon sto je onaj čovečuljak (čitaj čudovište) počeo da skače tamo vamo, gde sam i prekinuo gledanje. Do tog trenutka film nije loš, čak zanimljiv, ali opet mi nije jasno dokle preterivanje sa specijalnih efektima bez kojih ne može da prođe nijedan horor film. Mislim, donekle i kapiram jer su mahom predviđeni za Amere koji film ne uzimaju za film ukoliko nema hektolitre kečapa, tone izlupanih automobila i stotine sati rada u fotošopu. Ja sam ipak za nešto drugačiji, realniji film, koji se više bavi psihom čoveka, a manje specijalnim efektima.

    ReplyDelete