Režija: Jack Bender
Uloge: Justin Whalin, Perrey Reeves, Jeremy Sylvers
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0103956/
Trailer: http://youtu.be/s9GNZdjMCAM
Pogledajte još: Puppetmaster (1989)
Nepunih godinu dana nakon vrlo dobrog drugog nastavka serijala Child’s Play je dobio i treći nastavak. Iako je proteklo samo godinu dana Andy je sada osam godina stariji i pohađa vojnu školu, njegov stari „prijatelj“ Chucky ga naravno nije zaboravio a ambijent vojne škole mu daje preko potrebnu inspiraciju i neophodan broj potencijalnih žrtava.
Dakle, radnja filma počinje neposredno po dolasku Andyja u vojnu školu i opisuje njegove prve dane koji protiču kao i obično na takvim mestima. Baš taj deo filma može biti zanimljiv nekadašnjim našim regrutima jer je ponašanje Andyjevih nadređenih toliko drugačije a opet i vrlo slično ponašanju oficira JNA/VJ. Ovo delimično podsećanje na vojničke dane je, paradoksalno, bilo i ono što mi se možda najviše svidelo u filmu jer horor zabave kakvu smo videli u prva dva nastavka ovde malo ima. Osim prvih dana i početnog nesnalaženja u novoj vojničkoj sredini posmatramo i prve ljubavne dogodovštine sa mladom, lepom i vojno-sposobnom vojnikinjom (ili kako god se to moderno kaže), a delova sa Chuckyjem nije da nema već su oni svedeni na manju meru, nedovoljno zanimljivi i slabo horor efektni.
Chucky dolazi samozapakovan u vojnu školu i samoadresiran na Andyja ali sticajem okolnosti stiže do tamnoputog klinca kojeg Chucky vidi kao rezervnu šansu da se otelotvori a Andy to mora da spreči. Chucky mestimično proganja Andyja i tamnoputog klinca, usput ubijajući (sve odreda negativne) sporedne likove a te scene nisu uvek takve da izazivaju oduševljenje kod gledaoca. Neke scene jesu zanimljive i originalne (recimo kada Chucky zameni manevarsku municiju bojevom pa na vojnoj vežbi nastane masakr ili uvodna scena sa direktorom fabrike igračaka) ali neka ubistva nisu dovoljno vizuelno prikazana (recimo, oficira „drmne srčka“ kada vidi Chuckyja) što nas u paketu sa podužim uvodom i „praznim hodom“ filma dovodi do zaključka da budžet filma nije bio baš veliki. Pomalo zbrzano finale filma takođe nije nešto što će prijati gledaocima naviklim na napetu i podužu završnicu prethodnika, a specijalni efekti u većini slučajeva takođe kaskaju za ranije viđenim. Scenario ocenjujem dobrom ocenom sve dok ne dođe do raspleta u koji je moralo biti uloženo više truda.
Logično, Andyja više ne glumi klinac iz prva dva nastavka već je tu jedan unezvereni tinejdžer, što i nije najveća zamerka filmu, kao što ste mogli pročitati u pasusu iznad. Ostatak glumačke postave je zadovoljavajući za ovakav tip filma ali Child’s Play se nikada nije gledao zbog glumačkih bravura i tinejdžerskog zaljubljivanja već zbog horor neozbiljnosti. Takvih stvari doduše ima u filmu jer je on za nijansu komičniji od prethodnika prvenstveno zbog nekih Chuckyjevih komenatara ali je to zaista malo da bi se nadomestilo ono što je unazađeno u odnosu na prethodnike. Još jedna mana je režija filma, nije da je kadriranje loše ili da kamera nije pozicionirana kako treba već je nestalo horor atmosfere samim tim što se radnja dešava na mestu koje je prepuno ljudi. Celokupnom gubitku ranije atmosfere doprinela je i slaba muzika, toliko slaba da je se više i ne sećam.
Zapravo, kada bolje razmislim sve stvari u Child’s Play 3 su slabije nego u prethodnicima pa film nema potrebe gledati osim ako niste pasionirani fan serijala i morate da pogledate bukvalno svaki njegov nastavak. Promena lokaliteta u odnosu na prva dva dela serijala je svakako dobrodošla, možda i prebacivanje fokusa sa Andyja na drugog klinca, ali su mnogi drugi kvalitetni aspekti unazađeni što je zbilja porazno.
0 comments:
Post a Comment