HOROR FILMOVI (I SF)

Nakon meta horora, bizarnog amfibijsko-lavkraftovskog i nelagodnog sa sumnjivim obrtima nastavljamo neobičnim i ne tako čestim izletima van klasičnog generičkog horora kojima smo zapljusnuti poslednjih sezona. Ovoga puta pred nama je Shadow in the Cloud, akciona horor fantazija smeštena u doba Drugog svetskog rata, što je svakako nedovoljno iskorišteno vremensko razdoblje u horor filmovima.

Priča prati jednog mladog ženskog pilota koji se 1943. godine ukrcava na Boeing B-17 Flying Fortress i poleće skupa sa njegovom posadom iz jedne baze na Novom Zelandu. Zvanično – Maude Garrett (Chloë Grace Moretz) je na tajnoj misiji i sa sobom nosi torbu nepoznate sadržine a u tajna dokumenta koja mora dostaviti na određenu destinaciju ne dozvoljava uvid nikome iz posade letilice, što je samo jedan od razloga za opšti revolt. Isključivo muška posada odmah po ulasku Garretove u avion počinje sa neumesnim komentarima, vulgarnim doskočicama i šikaniranjem, pokazujući one dobro poznate osobine kojima se nijedan muškarac ne bi trebao dičiti. U svemu tome prednjači i sam kapetan a pilotkinja završava mimo svoje volje smeštena u donju kupolu, dok joj torba ostaje na gornjoj platformi, među ostatkom posade aviona. Na toj skučenoj lokaciji ona provodi let, sama samcijata, povezana sa ostatkom ljudstva isključivo radio vezom. Ne prolazi mnogo vremena a prvi problemi se pojavljuju: Garretova uočava japanski avion koji napada njihov B-17. Iako joj posada ne veruje ona uspeva da ga obori čime pomalo omekšava neprijateljski stav od strane ostatka ekipe, ali, kako će iskusna, samouverena, mačo-posada reagovati kada im mlada pilotkinja saopšti da je njihov avion pod napadom ni manje ni više nego – gremlina?

Prva polovina Shadow in the Cloud se odvija isključivo u kupoli ispod aviona u kojoj je smeštena naša junakinja. Ovaj period je zbilja poseban jer zahvaljujući napetosti, bezizlaznosti i klaustrofobiji ni za trenutak nije dosadan. Iako se dešava na izuzetno skučenom prostoru koji ni vizuelno nije previše atraktivan film ne dozvoljava gledaocima predah, što je izuzetno pohvalno jer gledaoci ni u jednom trenutku  nemaju uvid u ono što Garretova vidi, uočava ili pogađa. Gledaoci imaju fokus isključivo na glavnoj akterki, posmatraju mahom njeno uspaničeno lice, ali i njenu gestikulaciju, reakcije na pojavu raznih problema i njihovo konstantno usložnjavanje, rešavanje istih, a posmatramo i slušamo komunikaciju sa ostatkom posade. Toliko toga se dešava, možda i suviše brzo, kao na pokretnoj traci, ali ovo je film bez mnogo pametovanja i namenjen (skoro) isključivo zabavi pa se neke zbrzanosti sigurno ne mogu navesti kao velike mane. U prvoj polovini filma, dakle za vreme radnje u kupoli, do izražaja dolazi gluma i harizma Chloë Grace Moretz. Ako je neko do sada sumnjao u njen glumački talenat (ja možda jesam u vreme bespotrebne Carrie) sada definitivno nema razloga: Shadow in the Cloud je isključivo njen film, u tolikoj meri da u rubrici „Uloge” ne treba da stoji nijedno drugo ime.

A onda se radnja iz kupole seli u ostale delove aviona a zatim i van njega. Ono što je još važnije napomenuti – akcija postaje dominantna a tempo filma se dodatno ubrzava u tolikoj meri da postaje glavni kamen spoticanja. Shadow in the Cloud potpuno menja svoje lice i počinje bombardovati gledaoca spektakularnim ali više nego sumanutim akcionim scenama koje postaju sve eksplozivnije, nerealnije i (da li su autori filma to hteli ili ne) urnebesnije. Neke od potonjih će vam izmamiti smeh (ili prevrtanje očima) a to se posebno odnosi na eksploziju aviona i povratni učinak eksplozivnog talasa te na finalnu borbu koja sledi nešto kasnije i koja od nejake ali odvažne i odlučne Garrettove pravi neku vrstu superheroja. Ono što je zanimljivo je da film odlično izgleda, da deluje mnogo skuplje nego što zaista jeste i da se specijalnim efektima nema mnogo šta zameriti. Još jedna zanimljivost je da je scenario pisao Max Landis, sin čuvenog Johna Landisa, ali je odstranjen iz projekta zbog nekih stvari koje nisu tema ovog opisa. Scenario je nakon toga menjan nekoliko puta ali je ideja filma ostala ista: snimiti zabavan akcioni horor koji bi predstavljao omaž ženskim pilotima koji su se hrabro borili tokom WWII na strani Britanije i Amerike.

Pravac u kojim skreće film nakon napada gremlina definitivno neće svakome odgovarati i prijati, mahom onim gledaocima koji očekuju ili zahtevaju realan i koliko-toliko ozbiljan film. Ja lično nisam imao problem sa ovim: Shadow in the Cloud mi je veoma prijao u svoj svojoj dinamici, neozbiljnosti, spektakularnosti i sa svim female empowerment elementima koji ovde imaju neki smisao i svrhu. Ipak, svestan sam da neralna akcija koja više pristaje Tomu Cruiseu ili Jasonu Stathamu neće svakome odgovarati i da se ona ne očekuje u jednom filmu koji se reklamira kao horor.

+ odlična Chloë Grace Moretz
+ konstantna tenzija, napetost...
+ ...a onda i spektakularna akcija...
— ...što se neće baš svima svideti
— suviše slabi sporedni likovi

Ocena: 7/10