Sunday, July 19, 2015

Late Phases (2014)


Režija: Adrián García Bogliano
Uloge: Nick Damici, Ethan Embry, Lance Guest
Pogledajte još: The Howling (1981)

Late Phases je horor drama Adriána Garcíe Boglianoa i njegov prvi film na engleskom jeziku. Iako je snimio desetak horor filmova do sada je najbliži bio zapadnom tržištu segmentom B Is for Bigfoot u The ABCs of Death. Nakon pogledanog Late Phases tvrdim da je Adrián García Bogliano vrlo uspešno napravio tranziciju sa španskog na teren američkog horor filma, da je veoma uspešno predočio sve svoje kvalitete kao režisera a većini američkih autora zadao domaći zadatak i pokazao kako bi trebao da izgleda i funkcioniše jedan današnji horor film. Late Phases (mislim da je izabran izuzetno nemaštovit i neefektan naziv koji ne ostaje u uhu) je horor na temu vukodlaka koji je skrojen u retro stilu i sa gotovo konstantnim šmekom filmova iz nekih ranijih decenija.


Za razliku od standardnog novijeg horor filma, pa i onog na temu vukodlaka, u Late Phases nema tinejdžerki punih silikona a praznih glava, niti napaljenih klinaca kojima je krv napustila polu-mozgove i sišla u... znate već gde. Umesto naivne mlađarije koja služi kao hrana vukodlaku u Late Phases imamo izuzetno iskusnog baju, veoma raspoloženog za obračun sa pomahnitalim zverima koje izlaze na svetlost noći za vreme punog meseca. Pretpostavljam da će ovo za starije gledaoce biti pravo osveženje i crtica filma zbog koje će on izgledati mnogo ozbiljnije. Oni mlađi će, opet, biti razočarani nepostojanjem mlađarije u jednoipočasovnom filmu ali šta da se radi, ne mogu biti i ovce site i čobani na broju. Kada je u pitanju Ambrose (koji je glavni lik filma) tu postoji jedan mali problemčić (ne po gledaoce već po njega samoga).


U pitanju je vijetnamski veteran, sada u invalidskoj penziji zbog toga što je - oslepeo. Drčan, strog, tvrdoglav, samostalan i egoističan kakvim ga je priroda dala, a zbog čega je i postao to što je postao u Vijetnamu, jednostavno ne može da živi ni sa kim, pa ni sa svojim sinom, koji ga nakon smrti supruge smešta u penzionerski deo grada. Jedino Ambroseovo društvo i „vid” biće vučjak vodič. Ambrose se upoznaje sa sugrađanima koji su došli da mu požele „dobrodošlicu”, sa drugim stanarima i komšijama gradića u koje spada i lokalni sveštenik. Slučajna koincidencija je htela da se već iste noći upozna i sa još nekim stanarima, stanarima koji su ogromni, dlakavi, krvožedni i vole da ubijaju jedanput mesečno kada je pun mesec. Prva scena pojavljivanja vukodlaka je vrlo efektna iako se glavni lik u prvi mah ni ne susreće sa dotičnim već sluša kroz zid komadanje tela u susednom stanu.


Ambrose se iz ovog susreta izvlači ranjenog tela ali odlučnog vojničkog duha, željan osvete i konačnog obračuna. Međutim, čak ni zdravoj osobi nije lako boriti se protiv vukodlaka a kako li će to tek izgledati kada u borbi učestvuje jedna slepa osoba? Najjači adut ovog filma je Nick Damici u ulozi penzionisanog slepog tvrdoglavca Ambrosa i da postoji nekakva objektivna filmska nagrada koja se dobija isključivo za glumačke sposobnosti i kvalitetnu glumu Damici bi je svakako dobio. Ako je Al Pacino dobio Oscara za Scent of a Woman što ga ne bi dobio Damici za ovu ulogu. Iako su rečenice koje Ambrose izgovara odsečne i kratke, vrlo često čak drske i sarkastične, a pokreti mu spori i pipački film ni za trenutak nije zamoran za gledanje.


Kvalitetna gluma, odličan ambijent koji je nafilovan perfektnom retro atmosferom i neprestani zlokobni ton u iščekivanje onoga što dolazi dovodi do toga da je ova horor drama mnogo zanimljivija i uzbudljivija od mnogih akcionih horora. I ostatak kastinga je na visokom nivou pa tako vidimo dosta starijih glumaca koje smo imali prilike da gledamo u starijim horor naslovima. Tu je odlični Lance Guest (Halloween II, Jaws: The Revenge), pristojni Ethan Embry (Vacancy), Tina Louise (The Stepford Wives), Tom Noonan u ulozi sveštenika (The House of the Devil) i Rutanya Alda (When a Stranger Calls, Amityville II: The Possession), skupa sa čitavim nizom odličnih epizodista gde je najupečatljivija njuška Larry Fessenden (Jug Face, I Sell the Dead...). Još jednom se potvrdilo pravilo da su bolji filmovi u kojima se Fessenden pojavljuje kao epizodista nego oni koje lično režira.


Dosta karaktera u filmu je karikaturalno „nacrtano” ali film nijednog trenutka ne prelazi na teren komedije već se mestimično zadržava u domenu duhovitog, mahom zbog Ambrosovih replika. Zanimljivi aspekti filma (koji možda i ne zanimaju toliko horor publiku) su diskusije Ambrosa i sveštenika te sučeljavanje njihovih dijametralno suprotnih stavova u vezi vere i postojanja Boga, kao i odnos Ambrosa i sina. Upravo zbog ovih scena Late Phases je mnogo više od običnog horor filma. On je na momente čak i dirljiv, tužan film koji funkcioniše na nekoliko novoa gde je fizičko slepilo gospodina Ambrosa samo metafora. Mora se spomenuti napredak scenariste ovog filma čiji je prethodni scenario bio za suviše obični Under the Bed.


Onda su tu i vukodlaci. Na izgled vukodlaka u ovom filmu postoji dosta primedbi gledalaca jer mnogima vizuelno izgledaju neozbiljno. Ovo je delimično tačno ali ukoliko bih birao između ovakvih vukodlaka i nekakvih animiranih onda biram old-school izgled pa makar on povremeno delovao i komično. Nisam siguran da bi se kritičari ovakvog izgleda vukodlaka smejali kada bi se našli oči u oči sa jednim primerkom u sred noći na obodu šume jer su masakri koje proizilaze iz očnjaka i kandži pomenitih veoma brutalni. Film poseduje nekoliko izuzetno krvavih scena a ono što je vrhunac filma je jedna od najuspelijih transformacija u vukodlaka ikada. Finale filma nije predugačko ali je dovoljno uzbudljivo i napeto a završetak je veoma predvidljiv već od samog početka.


Late Phases je veoma izbalansiran film koji osim horora čine i neke druge životne priče. Film osim uvek zanimljivog werewolf aspekta karakteriše odlična gluma, posebno glavnog aktera, odličan ambijent i fotografija, ubedljiva priča i tempo, brutalni specijalni efekti i efektan izgled vukodlaka. Ovo poslednje se neće svima svideti, kao i spor tempo filma, ali je definitivno jasno da je Late Phases biser werewolf horora koji može da stoji rame uz rame sa najizvikanijim filmovima podžanra. Must-see film za sve fanove vukodlaka.

+ pametan, zabavan i prilično strašan
+ Nick Damici u ulozi Ambrosa
+ ambijent, fotografija, režija, kamera
+ specijalni efekti i izgled vukodlaka...
— ...koji se neće svima svideti; predvidljiv završetak


 Ocena: 8/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

2 comments:

  1. Brate ovo je komedija od filma...izgled vukodlaka + ha ha ha , najgori film o vukodlacima ikad snimljen, i ne pokusavam da budem ironican.
    Razocarao si me sa ovom recenzijom mnogo.

    ReplyDelete
    Replies
    1. E pa kad bismo se uvek složili ne bi bilo interesantno :) Ovo „najgori film o vukodlacima ikad snimljen” je veoma zanimljivo, možda nikada nisi gledao Teen Wolf? :)

      Delete