HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alexandre Bustillo, Julien Maury

Uloge: Anne Marivin, Théo Fernandez, Francis Renaud

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2473750/

Trailer: https://youtu.be/cm8wZZgHtiY

Pogledajte još: Livide (2011)

Imena Juliena Mauryja i Alexandrea Bustilloa će mnogima biti veoma poznata jer je dotični dvojac autora odgovoran za dva prilično cenjena horora, Inside i Livid (plus segment X is for Xylophone u omnibusu ABCs of Death 2). Among the Living je njihov treći film a četvrti će naredne godine biti Leatherface, prequel Texas Chainsaw Massacre serijala. Za ljubitelje filmova ovog dvojca Among the Living će biti praznik za sva filmska čula: on kombinuje elemente iz njihova prethodna dva filma sa atmosferom dečijih horor filmova 80-ih, ali i sa određenim elementima upravo Teksaškog masakra i home invasiona.

Film počinje kratkim prologom u kojem trudnica iz (tada) nepoznatih razloga masakrira pola svoje porodice a nakon toga se selimo u sadašnjost i posmatramo prikaz poslednjeg dana školske godine u životima trojice problematičnih klinaca (koji će se u nastavku filma, sasvim očekivano, na neki način konektovati sa pomahnitalom trudnicom iz uvoda). Ne želeći ni inače da sede u školi i robuju disciplini i strogim profesorskim autoritetima klinci beže iz škole i lep dan provode u prirodi i manjim ili većim „nestašlucima”. Ovaj segment filma i pored ponekad iritantnih klinaca odiše odličnom atmosferom i nekim retro osećajem koji, makar starije gledaoce, podseća na horor filmove 80-ih, kada smo mnogo češće nego danas u glavnim ulogama strašnih filmova gledali klince koji upadaju u neprilike i horor situacije.

Dodatni plus za ovaj segment je odlična fotografija koja do krajnjih granica koristi embijente ruralne Francuske i seoski okoliš. Sve je dodatno pospešeno pojačanim pastelnim bojama koje doprinose da zaista osećamo taj vreli dan s početka leta a vrhunska režija koju karakteriše odlična kamera i perfektni tempo stvaraju osećaj nelagode i očekivanja. Ma koliko klinci uživali u prelepim krajolicima i zezanju nevolja se naprosto može osetiti u vazduhu. Negde pri kraju dana nastaje nevolja za ovo troje klinaca jer su otišli da „bleje” u obližnji „grad duhova”, napušteni filmski set nekakve propale kompanije za snimanje filmova, koja je kompletan grad iz vremena divljeg zapada ostavila da trune i jezivo zvrlji potpuno prazan u sred nedođije.

Ovaj napušteni set izgleda očaravajuće ali i prilično jezivo. Još jezivije od napuštenih, zaraslih građevina i korodiralih automobila i kamiona je ono što se nalazi ispod veštačkog gradića, u katakombama i podzemnim prostorijama. Upravo u te prostorije je sišao misteriozni maskirani vozač kamioneta koji je dovukao Alfa Romeo u čijem prtljažniku su klinci videli vezanu i živu žensku osobu. Nakon što su u naivnom pokušaju spašavanja nepoznate žene videli šta se nalazi u podzemlju gradića klinci beže ali ih zlo prati sve do njihovih domova i porodica. Tu nastupa monster home invasion segment filma, potpuno drugačijeg toka, vizuelnog identiteta, tempa i podžanrovske odrednice.

Ovde završavam prepričavanje filma i ostavljam gledaocima da otkriju šta se to dešavalo klincima i njihovim ukućanima. Ostavljam gledaocima i da ocene koliko im se druga polovina filma dopada, ili da li im je zanimljivija i jezivija od prve polovine. Druga polovina sadrži nekoliko prilično napetih scena i scena koje su tu za prepad gledaoca. Nažalost, drugi deo sadrži i dosta scena za koje ne postoji adekvatno objašnjenje a brojna pitanja, čini mi se, ostaju bez ikakvog a kamoli logičnog odgovora. Kada pogledate film do kraja i vama će se pojaviti nekoliko upitnika iznad glave pa je zato možda bolje ne upošljavati previše sive ćelije tokom gledanja.

Čak i ako istolerišemo neka nerezonska ponašanja i postupke u prvom delu filma, i takve postupke pripišemo neiskustvu, naivnosti i mladosti dečaka, to nikako ne možemo tolerisati u drugom delu filma kada se kao likovi pojave roditelji i staratelji. Ukoliko filmu ne pristupite kao ozbiljnom delu već zabavnom jednoipočasovnom provodu ništa od gore pobrojanih mana vam neće biti važno i moći ćete da uživate u nekoliko zaista dobrih horor scena. Film karakteriše velika brutalnost, ponekad zaista nepotrebna (scena sa očuhom) i pomalo glupa (nogoubistvo), a krvoliptanja ima u izobilju.

Monster je pristojno oblikovan/modeliran/animiran a njegovom pojavom ne dominira njuška (zato se stalno i skriva iza raznoraznih maski) već bizaran izgled njegovih genitalija. Gluma svih likova je na vrlo pristojnom nivou a tu ubrajam i klince. Poslednje, ali ne i najmanje važno - muzika u filmu je odlična, na momente i vrhunska pa izuzetno doprinosi pozitivnom utisku, posebno u prvoj polovini filma. Among the Living preporučujem za gledanje fanovima ranijih radova dua Maury/Bustillo i ljubiteljima francuskog horora.