HOROR FILMOVI (I SF)

Subspecies je direct-to-DVD serijal koji prati vampira Radu Vladislasa i njegove pokušaje da zadobije poverenje Michelle Morgan. Subspecies je prvi američki film koji je sniman u Rumuniji a upravo ova činjenica je i glavni adut filma. Nikakvi scenografi ili kompjuterske animacije ne bi bili kadri stvoriti autentičan ambijen kakav pružaju brojne lokacije Transilvanije, sa svojim dvorcima i katakombama, grobljima i manastirima, maglovitim šumarcima i proplancima a onda i gradovima i selima kojima i dalje provejava duh komunizma. Serijal je snimljen u Full Moon Entertainment produkciji koja je najpoznatija po brojnim Puppet Master i Demonic Toys filmovima. Režiju i scenario celog serijala (četiri povezana nastavka i jedan blago naslonjeni spin-off) potpisao je Ted Nicolaou koga stariji ljubitelji horora mogu da pamte po filmu TerrorVision koji se pojavio na VHS-u sredinom 80-ih.

Prvi deo serijala datira iz 1991. godine a snimljen je godinu dana ranije. Priča započinje pomalo klasično budući da tri mlade američke studentkinje dolaze u Rumuniju da izučavaju tamošnju kulturu, folklor i sujeverje koje je nadaleko poznato. Na njihovu žalost ispostavilo se da rumunski mit nije baš samo mit – u odajama starog zamka i dalje živi zli vampir Radu koji je baš ovaj trenutak iskoristio da naruši vekovni mirovni pakt sa ljudima, ubijajući svog oca i izazivajući svog polubrata. Borba nastaje oko sticanja vlasništva nad Bloodstoneom, relikvijom iz koje teče krv svih svetaca i koja služi kao hrana i energija vampirima, ali i oko devojaka na koje su se nameračili kako zli tako i dobri vampiri. Ono što pleni od samog početka filma je sveukupni gotski ambijent, sa mnoštvom zamkova, kako očuvanih tako i onih razrušenih, sa manastirskim odajama i sumornim okolnim šumarcima. Meni je bio zanimljiv i sveukupni izgled Rumunije tog doba budući da je izuzetno sličan našem. Ceo vizuelni doživljaj je izuzetno retro, iako je film sniman 1990. godine u njemu nema ni „t“ od bilo kakvih tehnologija. Najmodernija tehnologija je jedan Trabant karavan kojim studentkinje stižu u manastir gde su odsele. Kvalitetna muzika upotpunjava sumorni doživljaj a izgled vampira Radua je highlight filma. Radu izgleda izuzetno jezivo ali i starinski, sa svojim izrazom lica, uvek krvavim ustima i dugačkim prstima sa kandžama na vrhovima istih. Njegovo kretanje je brzo i u filmu prikazano kao kretanje senke. Ono što nekome može zasmetati je pomalo staromodna fotografija (4:3 odnos slike i ispranije VHS boje), slabija gluma pojedinaca (posebno američkih devojaka) i scene sa Raduovim minionima. Raduovi đavolčići su animirani ali danas ove animacije izgledaju dosta slabo i najčešće odudaraju od ostatka scene. U svakom slučaju za ljubitelje filmova o vampirima i filmova sa gotskim ugođajem Subspecies 1 mora biti obavezno štivo. 

Drugi deo serijala pod nazivom Bloodstone: Subspecies II pojavio se 1993. godine i karakterisale su ga bolje tehničke karakteristike, kvalitetnija fotografija ali i manje gotskog ugođaja budući da je radnja dobrim delom izmeštena iz ambijenta prethodnika. Priča se nastavlja direktno na završetak prethodnika kada Raduovi „pomoćnici“ spajaju njegovu odsečenu glavu i vade mu kolac iz srca čime je zli vampir ponovo „živ“, zdrav i spreman za dalje pohode. Michelle, koja je sada vampirka, beži iz Raduovih odaja i odnosi sa sobom Bloodstone, poziva svoju sestru iz Amerike a ova kontaktira radnika svoje ambasade u Bukureštu pa je ovim obezbeđena podrazumevana doza Amerikanaca koji učestvuju u događajima u koje ne mogu da poveruju. Priča u ovom nastavku je slabije definisana od one u prethodniku ali ima svojih momenata, prvenstveno zahvaljujući režiji i efektima. Najupečatljiviji efekti su igre senkama čime je prikazano kretanje Radua ali ima i drugih efekata poput odsecanja glava i slično. Ovaj film pomanjkanje gotske atmosfere nadomešćuje odličnim maskama (Raduova majka), uvek boljom stop motion animacijom od one kompjuterske i scenografijama u katakombama i grobnicama. Gluma nekih pojedinaca je opet slabija od proseka, nekih rupica u priči ima ali to ne bi trebalo da pokvari ugođaj ljubiteljima ovakvih filmova. Glavni utisak filma je i dalje Radu, kako pojavom tako svojim izgledom i govorom. Za ulogu Michelle izabrana je druga glumica ali ona liči na onu iz prethodnika, simpatičnija je a gluma joj je na višljem nivou. Iako je za mnoge Bloodstone: Subspecies II vrhunac serijala meni je on za nijansu slabiji od prethodnika no i kao takav je svakako vredan gledanja.

Bloodlust: Subspecies III počinje tamo gde je prethodnik stao. Ovaj nastavak je istovetnih produkcionih karakteristika, istog izgleda i snimljen sa kompletno istim kastingom budući da je njegovo snimanje obavljeno skupa sa prethodnikom, tačnije trosatni materijal je podeljen na dva dela. Michelle se i dalje nalazi u dubinama katakombi, skupa sa Raduom i njegovom majkom. Iako ne podnosi Radua koji je zaljubljen u nju nije uspela da napusti tamu građevine jer joj je smetala sunčeva svetlost. Ovaj put njena sestra Rebecca, prijatelj iz ambasade i poručnik imaju bolji plan kako da je spasu, ali, da li će ona moći da napusti Raduove prostorije ukoliko ponovo zasija sunce? U ovom nastavku Radu deluje nešto umornije i zasićenije, možda je razlog tome njegova zaljubljenost u Michelle ili zasićenje scenariste filma. Tek, akcenat priče je više na Rebecci, njenom prijatelju i policajcu nego na dešavanjima u dvorcu i katakombama. Subspecies III ima svojih momenata ali niko ko je gledao prethodnike se neće iznenaditi viđenim. I dalje su tu odlične maske i odlični specijalni efekti koji briljiraju u završnici filma, kada je Radu još jednom onesposobljen samo da bi se još jednom oporavio uz pomoć svoje „žive“ krvi. Ono što mi je smetalo u filmu su prekratki dani; čim neko danju krene prema dvorcu eto ti je za tili čas noć, samo da dotični ne bi naišli na uspavane vampire. Još jedna sitnica koja mi je zasmetala su titlovi samo za one koji u filmu govore engleskim jezikom, čime smo ostali zakinuti za razumevanje meštana koji govore rumunskim jezikom, što bi verujem bilo zanimljivo.

Poslednji (za sada) deo serijala nosi naziv Subspecies 4: Bloodstorm i pojavio se 1998. godine. Film počinje vrlo trapavo a nastavja se na završetak prethodnika: svi koji su pokušali da spasu Michelle ginu u glupo osmišljenoj saobraćajnoj nesreći, osim same Michelle koja je ionako mrtva. Ona biva spašena i odvedena u lokalnu bolnicu gde je dopala šaka vampirskom doktoru koji žudi za Bloodstoneom. Priču karakteriše neubedljivost i razvlačenje kao i stalna neprirodna dilema da li Michelle voli Radua ili ga ipak mrzi. Ovo je ubedljivo najslabiji nastavak serijala kako tehnički tako i sadržajno a priča manje uključuje Radua i Michelle a više se bavi novim likove (dr. Niculescu, Serena, Ash). Problem je što nijedan od ovih likova nije ni najmanje simpatičan, zastrašujuć ili harizmatičan da bi bio makar i sporedna uloga jednog filma. Dr. Niculescu doduše jeste strašan jer ima izuzetno odvratnu njušku koju režiser gura u facu gledaoca u brojnim krupnim kadrovima, reklo bi se da zamaskira jadnu scenografiju enterijera. Paradoks sa ovom filmom je što su enterijeri izuzetno loše urađeni (amaterski animirani) dok su eksterijeri i dalje na nivou. Dok se radnja odigrava na groblju ili na ulicama rumunskog gradića film se može gledati dok u scenama dijaloga koji se odvija u prostorijama bolnice on je pravi bol za oči. Specijalnih efekata ima vrlo malo, maske su slabije nego ranije i vrlo je vidljiv mali budžet uz pomoć koga je ovaj suvišni nastavak snimljen.

Godinu dana pre Bloodstorma Ted Nicolaou je snimio spin-off serijala pod nazivom Vampire Journals. Sa Subspeciesom ovaj film deli gotske ambijente, blagu erotiku i neke sporedne likove koji su se pojavili u poslednjem delu serijala (Ash i Serena). Dr. Niculesku iz Bloodstorma je ovde vampir Dimitri a ta uloga mu mnogo bolje pristaje od uloge odvratnog vampirskog lekara koji nema pojma šta hoće. Glavna priča prati Zacharyja, vampira sa ljudskim osobinama, koji se goneći one koji su ga napravili vampirom zaljubljuje u mladu pijanistkinju. Za razliku od osnovnog serijala Vampire Journals ne donosi mnogo horora već se više bazira na vampirskoj romantici, emocijama među brojnim likovima, međuvampirskim odnosima, zadobijanjima poverenja i gubljenju istih, raznim izdajama i dodvoravanjima gospodaru Ashu. Tok radnje i sama tematika filma će više odgovarati ljubiteljima novijih teen twilight vampire filmova nego onima koji su voleli Radua. Vampire Journals karakteriše fantastični gotski izgled, izuzetna fotografija, odlični lokaliteti i enterijeri, maestralna muzika i dobra gluma gotovo svih aktera, dakle sve suprotno od Bloodstorma. Pravo je čudo kako se samo godinu dana kasnije pojavilo nešto toliko jeftino i slabo producirano poput četvrtog nastavka Subspecies serijala.

Kada se sve sabere i oduzme – i pored nekih manjkavosti, ili bolje reći amaterizama, najviše mi se svideo prvi deo serijala. Sledeća dva nastavka (Bloodstone  i Bloodlust) donose bolju produkciju, dobro kompletiraju i proširuju priču ali je nažalost ne završavaju, barem što se tiče Michelle. Preporučujem da ljubitelji vampirskih filmova pogledaju prva tri nastavka dok četvrti, koji na loš način pokušava da završi serijal, ne preporučujem jer unazađuje sve dobre stvari koje su doneli prethodnici a donosi slabu priču i lošu produkciju. Vampire Journals mi se nije previše dopao jer nisam fan romantičnih vampirskih filmova ali oni koji imaju afiniteta prema pomenutim treba da mu daju šansu pre nego prethodnicima. U svakom slučaju, nisam se pokajao što sam pogledao ovaj serijal koji i pored brojnih klišea donosi brojne zanimljive momente i likove, maske i lokacije, stop motion animacije i predele.