HOROR FILMOVI (I SF)

Kažu ljudi da je Marc Klasfeld jedan od cenjenijih režisera muzičkih spotova današnjice a sada se on odvažio na snimanje svog drugog filma u karijeri a prvog horora... Do Not Enter je američki supernatural triler horor film koji je baziran na noveli Davida Morrella iz 2005. godine pod nazivom Creepers, a blagim prelistavanjem sinopsisa knjige (nismo je čitali u celosti) zaključili smo kako se Do Not Enter u zadovoljavajućoj meri drži pisanog predloška. 

Film prati grupu urbanih istraživača, vrstu streamera koja je poslednjih godina postala veoma popularna a koja se bavi posećivanjem (čitaj: upadanjem) na određene lokacije i snimanjem šta tamo zatekne. Ove aktivnosti nisu bez određenih pravila: istraživači gotovo redovno odlaze u davno napuštene, devastirane ili zatvorene objekte, koji često imaju nekakav snažan istorijat, a na destinaciji isključivo snimaju, bez interakcije sa predmetima koje tamo pronađu i, naravno, bez bilo kakve krađe. U slučaju Do Not Enter u fokusu imamo nekoliko mladih ljudi koji su ambiciozni da svoj urban explorers Youtube kanal učine što popularnijim  jer trenutno imaju gledanost manju od štrokavog kuvara iz Bangladeša koji na ulici peče pacove sa kuvanim jajima... Oni poseduju zavidnu fizičku pripremljenost i utreniranost (vidimo je već u uvodnim kadrovima u vozu) a i kvalitetnu opremu kako bi svoje pohode snimili i dobili nove subscribere. Međutim, potreban im je i kvalitetan i intrigantan „content” da daju zamah svom kanalu a to će se i desiti kada vođa ekipe dođe na genijalnu ideju da ekipa poseti Paragon Hotel koji je već godinama zatvoren i u njega se ne može regularno ući. Za hotel kruže priče kako je uklet pa se možda upravo zbog toga i nekolicina posetilaca nije vratila iz njega... Eto prilike da naša ekipa snimi ovu jezivu lokaciju a možda eventualno i pronađe tragove nekih prethodnih poseta...

Osim nekoliko naših junaka, od kojih je svaki obučen za određene aktivnosti koje su im potrebne (fotografisanje, snimanje, obijanje brava...) ekipi se iznenada priključuje i jedan novinar, koji ima neke svoje razloge zašto kreće u ovu avanturu a koje ćemo saznati docnije. Pomenuti novinar deluje nešto sumnjivije nego što bi trebalo, u početku se čak sumnja da je u pitanju policajac, ali njegov lik definitivno nije najveći problem koji primećujemo u uvodu ovoga filma već je to – zbrzanost. Naprosto, Do Not Enter deluje veoma naglo, amaterski i neprirodno u trenucima kada ekipa dođe na odličnu ideju o Paragon Hotelu pa smo mišljenja da je ovaj segment morao biti malo razrađeniji kako bi film delovao uverljivije. Ipak, ekipa nabrzinu ulazi u famozni hotel u kojem će se odvijati dalji deo filma a sve deluje kao jedna sasvim obična urbana avantura, doduše na malo jezivijoj lokaciji nego što je to uobičajeno. Da ovo definitivno nije nešto što su očekivali postaće im jasno veoma brzo jer odmah po ulasku u hotel oni gube kontakt sa spoljnim svetom, počinju da čuju određene zvukove koji im „lede krv u žilama”, nailaze na nešto što nikako nisu očekivali a da li je uopšte potrebno napomenuti kako su se likovi veoma brzo razdvojili pod najneubedljivijim izgovorima, samo kako bi film postao još jeziviji a oni bili lakša meta?

Najuspelijim segmentom filma ocenjujemo njegovu središnjicu, upravo onu koja počinje po ulasku u hotel. Iako je hotel spolja animiran, baš kao i drugi kadrovi koji se odigravaju na otvorenom prostoru ili u automobilima, u svojoj unutrašnjosti on poseduje pristojnu atmosferu. Nemamo podatak na kojoj se lokaciji snimao ovaj film ali obzirom na to da je u pitanju bila Bugarska pretpostavljamo da je ekipa zaista našla neki zatvoreni hotel i u njemu snimila hotelske scene (deo kadrova je snimljen u napuštenom rudniku i njegovim tunelima). Po ulasku u napušteno zdanje film postaje mnogo nelagodniji za gledanje jer se sve odigrava u bezbroj prostorija na nekoliko spratova, ceo objekat prekriva jeziva tama a mračni hodnici su strašniji od soba jer atmosferu podižu jezivi zvukovi koji se povremeno čuju. Film postepeno gradi paranoju a lokacija, kamera i osvetljenje (ili bolje reći manjak istog) su sasvim pristojni za jedan low budget horor film, što Do Not Enter i jeste. Nažalost, ovo je jedan od onih horor filmova kojima bi mnogo bolje bilo da je i ostao na terenu nepoznatog a da njegovi autori nisu ni pokušavali dalje pojašnjavanje priče i uvođenje nejasne mitologije jer je time njihovo delo postalo banalnije ali ne i jasnije. Film nagoveštava razne stvari ali nikada ne razrađuje do kraja a poseduje prilično stereotipne likove sa jednim apsolutno promašenim negativcem.

Ovaj negativac dobija veliku minutažu ali osim nekakve pozitivne poruke nema prevelikog značaja za sam film i za horor žanr. Kompletna mešavina paranormalnog i „ljudskog horora” ovde nam se činila apsolutno suvišnom a potencijalne razloge ovog disbalansa možda treba tražiti i u skromnom budžetu Do Not Enter. U svakom slučaju, ovo je tek podnošljiv horor film, i to ukoliko ste u low budget raspoloženju, dok za strožije gledaoce on nema dovoljno „mesa” da zadovolji njihove horor apetite. Do Not Enter pruža sve na kašičicu (jedan negativac, jedna zamka, neuverljiva priča) a jedino što zaista poseduje je jeziva atmosfera u mračnom hotelu.

+ zavidno jeziva atmosfera u mračnom hotelu
+ aktuelna tema i poučni momenti; zvučni efekti
— apsolutno suvišna a nejasna pozadina priče
— više „ljudskog horora” nego paranormalnog
— veoma slabe animacije; neki likovi; zbrzanost
 
Ocena: 4/10