Monday, January 28, 2019

Bird Box (2018)


Režija: Bird Box (2018)
Uloge: Sandra Bullock, Trevante Rhodes, John Malkovich
Pogledajte još: Annihilation (2018)

Evo jedne post-apokaliptične triler horor drame koja je bila želja nekoliko čitalaca ovog bloga. U pitanju je svojevrsno hit ostvarenje s konca prethodne godine koje je nastalo u sada već poznatoj i priznatoj Netflix produkciji. Za očekivati je da u narednom periodu budemo gledaoci drugih filmova iz iste produkcije, što zaista raduje, jer je Bird Box sasvim pristojno ostvarenje sa ma koje strane ga posmatrali (čak ukoliko ga poredimo sa nekim izvikanim prošlogodišnjim naslovima).


Film počinje dramatičnom scenom u kojoj jedna majka pokušava spasiti svoju bezimenu decu tako što ih veslajući čamcem niz nabujalu reku želi odvesti na određenu destinaciju. Ono što dodatno otežava ionako gotovo neizvodnjiv poduhvat je - što oni ne smeju gledati oko sebe, dakle moraju pronaći put kroz brzake, talase i virove vezanih očiju, svesni nekakve opasnosti koja je svuda oko njih. Više nego zanimljiv uvod veoma brzo biva zamenjen prologom koji se dešava nekih pet godina pre viđene drame na reci. U toj prošlosti svet je i dalje normalan i život se redovno odvija. Majka koju smo posmatrali u uvodu zove se Malorie i u drugom stanju je a jedina osoba koja joj pomaže i od koje ima podršku je njena sestra. Ipak, Malorie nije srećna ni svojim emotivnim stanjem ni neželjenom trudnoćom; ona nevoljno odlazi na ginekološke preglede a upravo jedan takav pregled donosi i prekretnicu u njenom životu. Naime, uznemirujući TV prilozi o kataklizmi na istoku Evrope veoma brzo postaju realnost i na prostoru SAD: ljudi naizgled iz čista mira postaju agresivni, ubijajući druge a onda i sebe stvaraju pometnju na ulicama koje su jedva prohodne. Malorie uspeva da kroz opšti haos utekne iz bolnice ali ne uspeva da stigne u svoj dom: sticajem srećnih okolnosti spašava se ulaskom u jednu luksuznu kuću gde sa još nekolicinom preživelih biva svedok propasti sveta koji je do tada bio poznat.


Kosooki gej vlasnik kuće, njegov sebični komšija alkoholičar, tamnoputi radnik supermarketa, vremešna gospođa, mlada policajka, tetovirani tip, punačka dobroćudna trudnica, tamnoputi dobroćudni mladić i Malorie sačinjavaju malu grupicu preživelih koja mora shvatiti šta se oko njih dešava a iz toga izvući preko potrebne zaključke koji će dovesti do njihovog opstanka u opštem haosu i preživljavanja u opasnosti koja ih okružuje sa svih strana. Odmah zaključuju da smrtonosna opasnost preti isključivo na otvorenom prostoru i da svako ko joj gleda u oči biva obuzet ubilačkom agresijom kako prema drugima tako i prema samom sebi. Iz tog razloga svaki prozor mora biti neproziran, izlazak napolje je strogo zabranjen, a čak i pogled kroz odškrinuta vrata mora biti isključivo sa povezom na očima. Nakon kratkih i očekivano bezuspešnih eksperimenata dolaze do zaključka da čak i gledanje u spoljašnjost preko kamera postavljenih oko kuće nije bezbedno i dovodi do momentalne smrti posmatrača. Ono što nadalje sledi su pokušaji nabavke preko potrebnih namirnica, obezbeđivanje objekta od naleta opasnosti spolja (opasnosti u raznim „oblicima”) ali i pokušaji da se unutar objekta, dakle među preživelima, stvori kakvo-takvo jedinstvo koje je neophodno da bi se preživelo u datim okolnostima. Naravno, već unapred znamo da jedinstva neće biti pa možemo očekivati nove nevolje glavne junakinje koje dovode do onoga što smo već imali prilike da vidimo u uvodu filma.


Način pripovedanja koji uključuje već poznatu činjenicu (sama žena sa dvoje dece u čamcu na sred reke) nije baš najsrećniji izbor ukoliko tražite iznenađenja u jednom filmskom ostvarenju. Naprosto, ovako započet film jasno govori ko će preživeti gradsku kataklizmu i kako će se završiti život u silom prilika nametnutoj zajednici stranaca. S druge strane - ovako započeta priča definitivno vezuje gledaoca za ekran jer sumnjam da će ijedan posmatrač ugasiti film nakon nekoliko uvodnih minuta a da ne vidi od koga to majka tako unezvereno i panično beži i zašto ne sme skinuti povez sa svojih i dečijih očiju. Priča iz prošlosti i ona iz sadašnjosti se neprestano prepliću ali je ona iz sadašnjosti (na reci) mnogo kraća i dinamičnija, kao da je prisutna samo da mami gledaoca i tera ga da istraje u gledanju. Priča iz prošlosti nije toliko dinamična i ima dosta dramskih ili psiholoških momenata (ali ne predubokih) a govori o mnogim stvarima koje nisu toliko vidljive i očigledne na prvu loptu. Iako je film više nego dugačak (traje preko dva časa) na neke momente je utrošeno začuđujuće malo vremena i primetan je skok u dešavanjima: u nekoliko scena vidimo kako se odvija porodični život u okolnostima kada niko ne sme otvorenih očiju kročiti na otvoren prostor (sve veoma podseća na neke kadrove iz nedavno opisanog A Quiet Place) ali bih zaista voleo videti više detalja to i takvog života. U tom slučaju bi Bird Box verovatno prerastao u mini seriju ali za moj ukus ni to ne bi bila loša ideja...


Poput gore pomenutog filma u kojem niko ne sme da pisne i ovaj kad niko ne sme da virne pati od mnogih nelogičnosti. Brojne su scene koje naprosto nisu izvodljive (slika porodičnog života na farmi, recimo), kao što nisu izvodljive ni mnoge scene preživljavanja (slepo napucavanje sačmaricom ili vožnja automobila isključivo uz pomoć parking senzora i GPS-a). Ukoliko upadnete u kovitlac razmatranja potencijalne izvodljivosti određenih scena i verodostojnosti viđenog na ekranu nećete se usrećiti uz Bird Box a, cenim, da to nije ni bila namera njegovih autora (i autora istoimene knjige na čijoj osnovi je nastao ovaj film). Namera je bila da se zapitamo u kakvom svetu to živimo, koliko smo daleko od apokalipse ili se ona možda već počela događati pred našim očima a da mi toga još nismo svesni... Iza svake scene ovog filma vidi se neka poruka ili metafora pa je „hvatanje” poente onoga šta je autor želeo kazati zanimljivije od toga da li je moguće trčati vezanih očiju po nepoznatom delu šume (a nije). Ceo film je ispripovedan iz perspektive jedne žene, prikazuje njene probleme, njen svet i njenu psihologiju, što i nije veliki problem, ali su i poruke koje povremeno vidimo problematične, barem iz perspektive muškarca. No, na nešto slično smo već navikli od modernih holivudskih filmova a gotovo da nema horor hita poslednjih godina koji ne sadrži slične elemente.


Što se zanatskog dela tiče ovaj film je na vrlo dobrom nivou. Fotografija je perfektna, što se pogotovo vidi na scenama reke, dok se u prvoj polovini filma radnja uglavnom dešava u unutrašnjosti kuće što nije baš najatraktivniji ambijent. U tim momentima se možemo usredsrediti na likove i one koji nam ih predočavaju a najubedljivija na ekranu je svakako Sandra Bullock koja se odlično snašla u ulozi usamljene (buduće) majke u sebičnom modernom svetu. U sporednim ulogama vidimo još nekoliko poznatih faca (svakako najpoznatije sporedno ime je John Malkovich, koji je pružio pomalo krutu i teatralnu rolu) pa se kasting ovog TV filma može nazvati odličnim. Šteta je što se neki sporedni likovi olako troše, pa ni gledalac nema baš neku empatiju za njih i njihovu sudbinu, ali bi detaljnija razrada i istorija svakoga ponaosob dovela do dodatnog produžavanja minutaže i kako sam već gore primetio - munutaže mini serije. Druga strana ove „perfektno fotografisane TV medalje” je da se film uglavnom sastoji od već viđenih momenata iz drugih ostvarenja na sličnu temu (Bird Box je mešavina A Quiet Place, The Happening i neke postapokaliptične horor drame), da film u principu nema kadrove ili scene za pamćenje a da je horor momenata veoma malo tj. - skoro ništa se ne vidi...


Upravo zbog ovog poslednjeg Bird Box možemo nazivati horor filmom ali i ne moramo... On svakako ima horor tematiku, elemente i delom atmosferu ali ukoliko očekujete klasične horor kadrove ostaćete potpuno razočarani, možda i besni, pogotovo završetkom. Apsolutna nevidljivost onoga što je u filmu najstrašnije nikako nije slučajna pa za manjak vizuelne jeze autori imaju savršeno dobro opravdanje. Ovo je film koji govori o nekom drugom strahu i nekoj drugoj vrsti „čudovišta” koja je još opasnija od konvencionalnog monstruma, o odnosima ljudi u datim okolnostima, o životu iz perspektive jedne žene, o rađanju, podizanju dece i njihovom usmeravanju kroz život. On govori o stanju nacije (doduše američke ali se elementi mogu primeniti i na druge delove sveta, pa i na naš prostor) dok je deo metafora klasičan za Sjedinjene Države i sa njima se ostatak sveta neće složiti.

+ zanimljiva i dobro ispričana post-apokaliptična priča
+ dobra glumačka postava, fotografija, režija i montaža
+ Sandra Bullock; brojne metafore i tematika filma...
— ...ali je slabo tj. otvoreno finale podložno raspravama
— nema scena za pamćenje; sporedni likovi su plitki


 Ocena: 7/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

4 comments:

  1. Pozdrav!! Pogledao film i pročitao tvoj post, i slažem se,samo bih kod režije dodao ime Susanne Bier i to je to. Nastavi, dobro ti ide!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na pohvalama, a i na zamerkama, svaki komentar je dobrodošao :) Nastavljamo dalje sa opisima ;)

      Delete
  2. Odlicna recenzija samo bih ja dao ocenu dve nize.
    Konacno da sandru vidimo u nekoj ulozi koja izvlaci njen maksimum

    ReplyDelete
    Replies
    1. Iskreno, dvoumio sam se između ocena 6/10 i 7/10, najpreciznija bi bila 6,5/10 ali pošto ne dajem polovične ocene (i ovako ih je čak 10 :) dao sam veću... Valjda su mi i kriterijumi malo opali od svih tih "dobrih, originalnih, zanimljivih" novih horora :)

      Delete