HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Owen Egerton

Uloge: Daniella Pineda, Austin Amelio, Elle LaMont

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt8758086/

Trailer: https://youtu.be/CvhcxbHl7pg

Pogledajte još: Slender Man (2018)

Pa, zašto da ne pogledam i opišem Mercy Black... Američki je to horor film režisera i scenariste mu Owena Egertona, čoveka odgovornog za dva malo poznata horor filma pa ih ne moram ni navoditi. Po sopstvenim rečima dotičnog lika Mercy Black je nastao pod uticajem Slender Man ubistava pa ne čudi da njegov uradak mnogo vrlo jako liči i na istoimeni film i na čitavu paletu sličnih filmova. Stoga, ako vam kažem kako je opisani Mercy Black neoriginalan biti ću blag...

Ovo se desilo ranije ali to nećemo odmah saznati: pre petnaestak godina dve klinke su duboko u močvari ritualno ubile treću devojčicu a sve kako bi zadovoljile imaginarnu spodobu pod imenom Mercy Black. Nije to baš išlo tako glatko, brzo ili neplanski ali to saznajemo na kašičicu, iz sećanja glavnog lika ovog filma, sada žene na pragu četvrte decenije - Marine Hess (Daniella Pineda). Nakon zločina Marina je bila smeštena u psihijatrijsku ustanovu a sada su lekari procenili da je izlečena od mersiblekitisa i da je sasvim bezbedna za puštanje u mnogoljudnu civilizaciju. Marina se vraća u svoj porodični dom, koji sada naseljava njena sestra Alice (Elle LaMont) i njen sinčić Bryce (standardno antipatični klinac), a kako se useli u svoj dom i svoju spavaću sobu tako sećanja na detinjstvo počinju da naviru, gde je detinjstvo tu je i famozna ali očigledno nikada zaboravljena kreatura a gde je dotična spodoba tu su i ubistva... Uglavnom, pazite sada ovo, ovo niste nikada do sada čuli: da bi nastavila sa svojim životom Marina mora pobediti demone prošlosti i to tako što će se prisetiti svih detalja zločina a onda i suočiti se sa famoznom Mercy Black te izvojevati pobedu nad njom.

Neoriginalna priča koju ovde vidimo je jedna strana medalje a druga strana te iste medalje je da ni ta i takva priča nije dobro ispričana. Film je traljav i neubedljiv, ili možda bolje reći naivan, nerealan, amaterski, nestručan, kao da dolazi od horor antitalenta koji zna koje sastojke jedan horor film mora imati ali nije u stanju posložiti ih u zadovoljavajuću celinu i sve te elemente povezati tako da imamo utisak da na ekranu gledamo živa bića u delikatnoj životnoj situaciji. Ne, usled slabo osmišljene priče ovde nećemo imati utisak da gledamo likove od krvi i mesa, bez obzira da li se nalaze u glavnim ili sporednim ulogama; ko god se nađe na ekranu liči na loše osmišljenog lika (što on uostalom i jeste), na trećerazrednog glumca koji otaljava smandrljani scenario (i to očigledno jeste) u nadi da će uzeti šaku zelembaća ili da će ga primetiti neki talentovaniji producent i kastingovati ga za neki mnogo bolji film. Kada ga posmatrate iz druge prostorije Mercy Black deluje sasvim pristojno, baš kao i nekom slučajnom prolazniku koji bane u vašu sobu dok se ovaj film emituje na TV-u, međutim, već nekoliko kadrova jasno daju do znanja da je ovo plod netalentovanog autora koji nije bio u stanju izneti ceo projekat.

Mercy Black nije katastrofalan film, da ne bude zabune. U pitanju je tek prosečan film moderne horor produkcije, dakle sterilan, generički i slab, film koji ne sadrži nijednu scenu za pamćenje, nijednu koja je toliko loša da bi vam se urezala u pamćenje ili da biste je preporuči nekom kao štos ali sa mnogo problematičnih kadrova i detalja koji u trenutku gledanja zasmetaju. Teško je i nabrojati sve probleme koji ovde vidimo a dva dana nakon gledanja sećam se iritantnog klinca koji se iznebuha od jednog normalnog pretvori u klinca sa ubilačkim tendencijama i ponaša se apsolutno neadekvatno (čitaj: još tokom prve polovine filma je zaradio kožni kaiš po turu). Dalje, sećam se čitavog aspekta i naknadnog uticaja davnog zločina koji je mogao biti zanimljiv ali ovde nije ni za trenutak prikazan već samo ovlaš napomenut. Tako saznajemo da je Mercy Black nakon zločina u močvari postala „viralna”, kako se to moderno kaže, da su njeni zločini zaživeli na internetu, da je ušla u legendu i da su se čak pojavili i brojni poštovaoci, fanovi i oni koji su ubijali na isti način. No, gledaoci kao da su prethodnih petnaest godina bili skupa sa Marinom u tapaciranoj prostoriji pa sve saznaju iz dve-tri usputne rečenice jednog sporednog lika.  

Likovi su slabi i njihovi postupci ni u jednom trenutku ne deluju uverljivo ili razložno. Nijedan lik nema uverljiv istorijat, tu i tamo trabunjaju o nečemu ali im nijedan gledalac neće poverovati a često ih neće ni slušati. Poseban problem su slabi dijalozi a tu treba dodati i da niko od glumaca nije pogođen, počevši od glavne glumice pa do glavne negativke. Problem sa glavnom glumicom nije u njenoj glumi već u tome što ona ne izgleda baš kao neko ko je deceniju ipo bio zaključan na živčanom odeljenju. Osim što je uglavnom veoma smirena ona je i savršeno doterana, depilirana, našminkana a čini mi se i botoksirana pa ukoliko trend ugradnje silikona nije ušao u američke psihijatrijske ustanove onda je definitivno u pitanju loš kasting. Kod famozne Mercy Black nije u pitanju loš kasting već bezidejnost ili, kao što sam već spomenuo u nekom od prethodnih opisa - potreba modernog horora da ne bude strašan. Osim što se pojavljuje tek u poodmakloj fazi filma dotična spodoba ima potpuno reciklirane adute na svom meniju. Sve što pokušava - pokušavali su mnogi pre nje i to mnogo ubedljivije a obzirom da je loše osmišljena i da izgleda prilično jadno i nestrašno jedino što joj preostaje su banalni jump scareovi koji uglavnom ne funkcionišu.

Završetak je loš jer iako tokom filma prija da gledaoci, baš kao i likovi, ne znaju da li je Mercy Black stvarnost ili fikcija valjalo bi da na koncu saznaju šta su gledali i koji je smisao svega. Smisao svega je, naravno, da jedan moderan horor film ima otvoreni završetak i nejasnu situaciju čime bi se em zadovoljili moderni standardi em ostavila mogućnost za snimanje nastavka. Jedini problem u celoj jednačini su gledaoci ali njih odavno niko ne šljivi jer da nije tako autori nam ne bi hiljadu puta servirali jedan te isti film.