Režija: Michael Dougherty
Uloge: Adam Scott, Toni Collette, David Koechner
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3850590/
Trailer: https://youtu.be/9k-uig5obaA
Pogledajte još: A Christmas Horror Story (2015)
E nema „boljeg“ tajminga za opis jednog božićnog filma nego nakon svih tih praznika (po više kalendara, jel), višestrukih slavlja, obaveznog adrenalina i euforija, narodnih veselja, terevenki, pirotehnika i nakon obaveznog trežnjenja... Da, kašnjenju opisa ovog novogodišnje-božićnog filma je kumovala i situacija sa ovim blogom, kao i to što je opis ovog filma bio izričita želja verne čitateljke Anči, ali je poenta da se tek sada, hladne glave i u miru, bez odjeka petardi u daljini, možemo posvetiti gospodinu Krampusu onako kako dolikuje i kako novogodišnji zakon nalaže.
Ovo prethodno sam izrekao prvenstveno zbog toga što je Krampus dobar film koji vredi pogledati nasamo i bez ikakvog ometanja sa strane, što je pomalo u suprotnosti sa podrazumevanom prazničnom atmosferom ali je itekako dobro za uživanje u samom filmu. Praznična atmosfera i otvara ovaj film koji tokom uvodne špice, pa i u narednim scenama, deluje potpuno ne-hororično ali veoma dobro producirano i postprodukcijski odrađeno. Velika pažnja je posvećena stilizovanim titlovima, natpisima i drugoj grafičkoj obradi a potpuno adekvatna praznička muzika veoma paše celom ugođaju te sve deluje mnogo bogatije i skuplje, kao da gledamo holivudski film prve klase. Radnja se nakon šaljivog ali veoma kritičkog uvoda, koji smisao Božića ogoljeno predstavlja kroz sebični šoping do poslednjeg centa, seli u dom jedne prosečne američke porodice i prati njihovu proslavu ovog radosnog praznika. U centru pažnje je dečak po imenu Max koji je zbog određenih stvari razočaran u najradosniji praznik i onoga koji je njegov simbol (Deda Mraz). Max cepa poruku koju je uputio bradonji sa saonicama i upregnutim irvasima a delovi te poruke koju je vihor odneo visoko ka nebesima kao da si bile poziv suštoj suprotnosti dobričini sa džakovima punih poklona: dolazi Krampus, glavom i bez brade ali sa jasnim ubilačkim namerama i sa celom četom svojih pomoćnika koji će ovoj porodici zagorčati tople praznike.
Priča u filmu Krampus je vrlo jednostavna ali sasvim dovoljna, budući da je film namenjen i mlađim uzrastima, kojima ovo sasvim sigurno može biti ulaznica u žanr. Za Krampus bi se moglo reći da je dečiji horor/fantasy film mada bi ispravnija definicija bila – porodični, pogotovo što u fokusu filma i imamo porodicu u vreme praznika. Ono gde je ovaj film najuspešniji je prikaz praznične atmosfere i prikaz Božića kakav zaista treba da bude. U te svrhe autori su u fokus radnje stavili dve porodice, po osobinama, afinitetima i karakteristikama potpuno drugačije a netolerancija i odsustvo (makar praznične) ljubavi i potpuno zanemarivanje smisla samog praznika su i okidači za dolazak zlog Krampusa i njegove armije. Ništa u ponašanju i odnosima ove dve porodice nije novo ali je sve dobro odmereno, pažljivo napisano i kristalno jasno ispolirano, baš kako i dolikuje ovakvom filmu i njegovom autoru (autor čuvenog Trick 'r Treat). Nisam siguran da li je i u kojoj meri to bilo planirano ali – više od stereotipne porodice malog Maxa ostaje u pamćenju ona druga porodica koja im dolazi u goste. Iako njihovi maniri nisi u skladu sa dotičnim praznikom, bontonom i dobrim ukusom određeni likovi (proćelavi naoružani otac, tetka britkog jezika i devojčice koje su odgajane kao dečaci) ostaju u pamćenju a neke njihove rečenice ili postupci izazivaju osmeh. Naravno, pošto je ovo porodično-dečiji film nije ni u redu da ima negativce (osim Krampusa i ekipe).
E kada taj baja i ekipa stignu film pokazuje svoje drugo lice, ono snežno. Najednom, u celom kvartu nestaje struje, vesela praznična atmosfera isčezava, snežna mećava pojačava svoj intenzitet a gomila mračnih senki se pomalja po krošnjama zavejanog drveća ili između jezivih snežnih kreatura koja su se najednom pojavila ispred kuće. Ako redovnije čitate ovaj blog sigurno znate da sam veliki fan snežnih horora i snežne atmosfere uopše i da moram da „overim“ bukvalno svaki naslov koji se dešava u snežnom ambijentu. Krampus ima fenomenalan snežni ugođaj tokom svoje središnjice a ne sećam se kada je jedna mećava delovala toliko mračno, sumorno i zloslutno kao u ovom filmu, iako se dešava u samom centru gradića. Autori filma su uspeli da stvore toliko jeziv ugođaj da se u datoj situaciji definitivno ne bih osećao prijatno čak i ako znam da se u prvoj kući nalaze ljudi i čak ako znam da Krampusa nema na vidiku. Pretpostavljam da je efektnosti ovakvog ambijenta dobrano pomogla i komjuterska animacija ali ona nije toliko primetna kao u nekim slabije produciranim i jeftinijim filmovima. Animacije se vide i u nastavku filma, najviše tokom napada kreatura, ali dinamika i (polu)duhovitost tih napada pomažu da zažmurimo na sitnije vizuelne manjkavosti.
Upravo te scene ataka raznoraznih stvorenja mi se i nisu previše dopale, čak mislim da su možda i najslabiji deo filma. Iako se film zove Krampus dotičnog vidimo samo u nekoliko navrata, najčešće kako se u mutnoj snežnoj daljini vere po krovovima kuća a u celini i celosti (koliko se sećam) samo jednom, negde pred kraj filma. Obično se kamera nalazi zumirana iza njegovih leđa, prikazujući rogove na njegovoj lobanji, a ako se prikaže spreda kamera je ili dosta nejasna ili je prostorija tada suviše mračna. Nešto više sreće imali su njegovi kompanjoni koji su dosta maštovito osmišljeni ali i mnogo više osvetljeni. Tu su klovn koji jede decu, plišani medo, the gingerbread men (čova od biskvita), vilenjaci... Neke scene sa ovim spodobama su prilično atraktivne ali mislim da se upravo zbog dotičnih u poslednjoj trećini filma dosta izgubila praznična atmosfera. Naprosto, Krampus tada deluje kao Demonic Toys, što se nekome može svideti a nekome ne (ili barem ne u ovom filmu). Mislim i da je lik bake germanke dosta nezgrapno nakalemljen na celu priču samo da bi Krampus koji potiče iz srednje Evrope imao razloga za put preko Atlantika. S druge strane, animirana sećanja dotične bake su veoma efektna, emotivna i tužna.
Krampus je odličan praznični horor film, film koji bi trebao da pogleda svaki horor fan i film koji bi svaki horor fan trebao pustiti svojim klincima. Iz njega svako može dosta naučiti, oni najmlađi najviše, film sam po sebi nije suviše strašan, ne poseduje brutalnost i krv ali poseduje toplu i poučnu priču, čak i za one koji ne praznuju dotični praznik.
0 comments:
Post a Comment