Tuesday, July 11, 2017

Angst (1983)


Režija: Geralda Kargla
Uloge: Erwin Leder, Robert Hunger-Bühler, Silvia Rabenreither
Pogledajte još: Maniac (1980)

Po želji nekoliko čitalaca konačno sam pogledao film Angst (na engleskom Fear), prvi i jedini dugometražni film u karijeri austrijskog autora Geralda Kargla, jedno veoma zanimljivo, specifično, neobično i kvalitetno ostvarenje koje je potpuno nepravedno zaboravljeno i skrajnuto van filmskog horor fokusa. Svojevremeno je ovaj film zbog eksplicitnog nasilja bio banovan u većem delu Evrope a autoru je doneo toliko problema da je potpuno odustao od snimanja filmova, gotovo da se nije ni oglašavao u javnosti a karijeru je nastavio snimajući dokumentarce i TV reklame. Kakva šteta po horor žanr, makar ako je sudeći po ovom filmu...


Angst je priča o jednom danu u životu prosečnog psihopate a ispričana je iz perspektive jednog bezimenog serijskog ubice koji nakon izdržavanja desetogodišnje zatvorske kazne zbog nekoliko ubistava izlazi na slobodu. Ubica je sve te godine strpljivo i disciplinovano služio svoju kaznu jedva čekavši da se domogne slobode i to iz samo jednog razloga: on neće otići svojoj kući (ukoliko je i ima), niti pokazuje bilo kakav naum da se makar pokuša vratiti normalnom životu, već će istog trenutka nastaviti tamo gde je nekada stao. Ne gubeći ni jedan trenutak čim izađe kroz zatvorsku kapiju on će početi potragu za novom žrtvom, vrebajući od autobuskog stajališta, preko lokalnog fast-food restorana i taksija pa sve do nešto zabačenijih kuća na periferiji grada... Od samog početka je sasvim jasno da ovaj psihopata nema ništa zajedničko sa normalnim čovekom a verovatno da nema gledaoca koji se neće zapitati kako je moguće da to nisu primetili zatvorski psihijatri? Ipak, ovakav uvod jeste realan iako bi neki ustvrdili suprotno i držali se stava kako bi dotični bio zatvoren u nekoj ustanovi zatvorenog tipa dok bi ključ od njegove ćelije bio trajno bačen i zaboravljen; svedok sam da se u mom mestu nešto slično desilo pre par godina: na dan puštanja iz psihijatrijske ustanove jedan bolesnik je na sred centra nožem ubio prvog prolaznika na koga je naišao...


Uglavnom, nakon kraće potrage i nekoliko neuspešnih pokušaja naš psihopata provaljuje u jednu oveću kuću koja se nalazi pomalo uvučena i nema susedstva a zatim čeka da se njeni ukućani vrate i natenane ih izmasakrira, baš onako kako je planirao svih ovih godina... Zbog radnje filma koja se uglavnom (ali ne isključivo) dešava u ovom objektu Angst se može tretirati kao home invasion ali za razliku od modernih filmova koji spadaju u taj podžanr ovaj se razlikuje u nekoliko stvari. Recimo, ceo film je prikazan iz perspektive ubice, najčešće ne vizuelne već iz perspektive njegovih poremećenih razmišljanja, a više od 90% filma čine njegovi unutrašnji monolozi, razmišljanja, stremljenja i dileme. Ukoliko ste nakon ovog podatka pomislili kako je Angst dosadan film grdno ste se prevarili jer je ovaj uvid u poremećenu psihu jednog neizlečivog serijskog ubice vrlo uzbudljiv, zanimljiv, šokantan i ponekad uznemirujući za gledanje. Zaboravite na sve američke serijske ubice, prekookeanske ludake i USA torture-porn horor filmove novijeg datuma i pogledajte psihopatu kakvog do sada niste videli a verovatno i nećete. Prepustite se boleštini nakon koje ćete se osećati nelagodno i prljavo a gledaoci koji nisu navikli na ovakve sadržaje verovatno neće ni uspeti da dovrše film do kraja...


S obzirom da je uvek u kadru i da se sve vrti oko njega od krucijalnog značaja je bilo pronaći sasvim odgovarajuću osobu za ulogu poremećenog ubice. Autori su to i uspeli: Erwin Leder zaista izgleda kao psihopata, ne samo zato što ima odgovarajuću njušku već i zato što maestralno igra lika koji ne može ni trenutka da se uzdrži od ubistava ili makar planiranja istih... Prikazu ovog i ovakvog ubice pomaže i zaista odlična režija, reklo bi se za horor oskara, a kamera ide čak i korak dalje pružajući nam seriju kadrova koji zaista spektakularno izgledaju a (paradoksalno) ni dan danas nisu ušli u masovniju upotrebu. Tu pre svega mislim na kadrove u šumi ili tokom penjanja uz stepenice kuće kada je kamera fiksirana na telo ubice, stavljajući njega u centru dok je cela okolina podložna promenama, obrtanju ili zamućenju. To je vrlo efektan način da se pokaže kako je on sam sebi centar sveta, kako ne haje ni za koga drugoga, kako je ubeđen da se sve vrti oko njega i kako oblikuje svet po svom iskrivljenom umu. I onda, kada smo pomislili da smo videli sve i da nas film više ne može ničim iznenaditi tu je spektakularno finale koje direktno pokazuje da ubica nema apsolutno nikakav kontakt sa realnošću. Finale može da izgleda zbrzano ili nešto naivnije ali sam ga ja pronašao kao zaista perfektno za ovaj tip filma i kao odgovarajuće zatvaranje jednodnevnog krvavog pira osobe koja je morala biti ako ne osuđena na smrt a onda makar doživotno zatvorena.


Filmu izuzetno pogoduju karakteristike fotografije tog doba (čitaj: ne izgleda digitalno, što je veliki plus), prija mu sumorni ambijent austrijskog predgrađa a odgovaraju mu i sporedni likovi koji su svi odreda naturščici (većini je to bilo jedino pojavljivanje na ekranima) pa samim tim deluju nefilmski tj. životnije. Posebno simpatična je sporedna uloga psa koja je vrlo simbolična a ništa manje značajna po film nije ni elektronska muzička podloga koja dodatno pojačava osećaj nelagode. Zaista bih voleo da znam zašto Angst nije postao mnogo poznatiji jer to svakako zaslužuje, posebno imajući u vidu kakvi filmovi preko okeana su tih godina sticali kultni status. Dobro, tamošnjoj publici jedan bolesni autrijski horor film definitivno nije bio dovoljno primamljiv (plus zgodan i razumljiv za gledanje sa svim tim titlovima) a rekao bih da se razlozi mogu tražiti i u tome što Angst nije komercijalno ostvarenje kakvo je bilo popularno tih godina. Ubistva u njemu nisu zabavna kao u slasherima već turobna, dugotrajna i mučna, ubica ne ubija jednu po jednu žrtvu već se vraća da ih dokusuri, neke po više puta i to u pozama koje mogu biti veoma neugodne gledaocima (vezivanje, davljenje kesama, silovanja...). Međutim, ukoliko ste se umorili od jalovih modernih pokušaja da se stvori uvrnut i bolestan film svakako pogledajte Angs jer nešto slično definitivno niste gledali. Ja sam ga nakon prvog gledanja istog dana pogledao ponovo što u današnjem vremenu katastrofalnih modernih horora deluje zaista neverovatno.

+ kompletan film iz perspektive ubice
+ bolestan, uvrnut, mučan i brutalan
+ gluma glavnog lika; kamera i režija
+ ambijent; muzika; završetak filma
— pojedine produkcione slabosti


 Ocena: 9/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

2 comments:

  1. Samo da izrazim čuđenje u poređenju s Calvaire :)

    ovo je zaista degutantan film bez ikakve poente, naspram čega je Calvaire čista umjetnost.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Odličan komentar, vidim da si pravi Calvaire fan :)

      Mada, degutantna su oba filma, onamo zoofilija a ovamo nekrofilija :)

      Delete