Sunday, September 25, 2016

Headless (2015)


Režija: Arthur Cullipher
Uloge: Shane Beasley, Kelsey Carlisle, Ellie Church
Pogledajte još: Carl (2012)

Definitivno ću morati početi sa gledanjem trailera horor filmova koje opisujem ili sa informisanjem putem drugih reklamno-propagandnih materijala jer da sam imao uvid u vizuelno-sadržinske domete filma Headless nikada ne bih pristupio njegovoj projekciji. I sami ste svedoci da sam na ovim stranicama opisivao sve i svašta, od pravih horor klasika do bukvalno negledljivih zločinačkih horor poduhvata, tvrdoglavo se trudeći da ni od jednog filma ne odustanem, ma koliko to bilo bolno, turobno i beskorisno iskustvo, samo da bi čitaoce izvestio o (ne)kvalitetu nekog horor/SF filma i dao im subjektivno-objektivno mišljenje zašto neki film treba ili ne treba da se pogleda.


Suvoparni uvod bi glasio da je Headless slasher film nastao po kratkom „filmu u filmu“ iz 2012. godine pod nazivom Found a da je taj isti filmčić nastao po istoimenoj noveli izvesnog Todda Rigneya. Film počinje doista zanimljivo jer se gledaocima servira titl kako je Headless izgubljeni exploitation film s kraja 70-ih godina koji je tek nedavno pronađen i pušten u slobodnu distribuciju. Početak filma sadrži i jednu veoma uspelu fake reklamu za nepostojeći Wolf Baby ali baš kada me je ovakav početak podsetio na horor varijantu Tropic Thunder sve pozitivno u vezi ovog filma se i završilo. Nadalje gledamo prikaz jednog poremećenog sadistički nastrojenog maskiranog nekrofila koljača koji otima mlade žene širom okruga, odvozi ih na određena tajna mesta i tamo mrcvari svojom oštrom mačetom, sekući im komad po komad tela, sve dok ne dođe do lične poslastice – glave. Prvo konzumira oči nesrećne devojke/žene kao dezert a nakon odsecanja glave seksualno opšti sa istom prethodno se dobrano fetišistički mažući krvlju da što kvalitetnije stigne do vrhunca. I to je cela priča ovog bezglavog filma; što jes’ – jes’ naslov je odličan i dobro prikazuje formu filma koja je bez početka a još manje kraja. 


Veći deo toka filma protiče u iživljavanju krvoloka na ženama i njihovim telima i na tek ponekom slučajno ulovljenom muškarcu. Gledamo komadanja njihovih tela, sečenja delova istih, vađenja očiju kašikama (ne vidi se da li su kašike zarđale pa ne treba da se plate autorska prava domaćem samozvanom vojvodi), komadanja grudi, odsecanja penisa a zatim i prave poslastice večeri – besmisleno duga nekrofilska iživljavanja na odsečenim glavama i silovanja istih. Kao intermezzo između ovih aktivnosti gledamo odrastanje manijaka kroz seriju flashbackova i postajemo još čvršći u stavu da neke ljude treba lišiti života pre nego što dožive posedovanje potomstva. Ostaje nepoznato zašto je ovaj krvolok u svom detinjstvu zaslužio da živi u kavezu, da se hrani krvlju, da trpi matretiranje majke, brata i uriniranje sestre ali pretpostavljam da autor ovog filma (ili možda knjige po kojoj je nastao onaj gore pomenuti filmčić) znaju nešto više ili imaju neke traume iz detinjstva za koje ja ne želim da znam. Treća trećina filma je pogled na mladu radnicu i njenog naduvanog momka ali ova priča nema nikakvu funkciju i značaj osim da razbije koljačko-bolesničku monotoniju i produži trajanje filma do podrazumevanih sat ipo.


Sam film ne poseduje nikakvu priču pa samim tim ni rasplet koji bi mogao ikoga zadovoljiti. Pozadinska priča takođe ostaje prilična misterija a umetničko-metaforički elementi koji se vide u završnici (prvenstveno oličeni u klincu i dami bez očiju) su naprosto jadni i ne verujem da će ikoga previše zanimati. Film je ako ne negledljiv a onda teško gledljiv i to ne zato što je brutalan, krvav ili bolestan. Mene lično retko koji filmski uradak može šokirati ali teško tolerišem besmislenu boleštinu, ničim izazvanu brutalnost i bespotrebno dugačke scene mrcvarenja žrtava jer ne smatram da je to pravi horor već isključivo maltretiranje gledalaca. No, fanova i poštovalaca odsecanja majčine glave pa seksualnog opštenja sa njom definitivno ima jer je većina recenzija ovog filma pozitivna a ocene skoro maksimalne. O svom psihičkom stanju autori ovog filma definitivno treba da se zamisle a s obzirom na tu činjenicu zbilja nema svrhe prigovarati zašto su neke scene ovog filma nelogične, zašto komadanje najčešće nije verodostojno, niti deluje realno. S obzirom da ceo film deluje kao vrlo bolesni košmar nijedna nelogičnost zapravo nije nelogična i preko nje će gledalac preći potpuno mirno.


Ceo film je rađen u vizuelnom retro fazonu, trudeći se da zaista izgleda kao materijal koji je nastao krajem 70-ih godina. To mu najčešće i polazi za rukom mada se povremeno primete sitnice ili filteri koji odaju noviji datum filma. Ipak, pokušaj vizuelne autentičnosti je jedna od retkih pozitivnih stvari u Headless dok je druga na polju specijalnih efekata. Efekti u ovom filmu su veoma brutalni, čak bi se reklo i veoma ubedljivi za ovu klasu filma, a za potrebe snimanja je utrošeno bure (nadam se) veštačke krvi ako ne i cela dva. Insistiranje na vulgarnim brutalnostima banalizuje ceo doživljaj pa film umesto da bude šokantniji pretvara se u užasni mess koji je veoma bolan, besmislen ali pre svega dosadan za gledanje. Naravno, ukoliko imate afiniteta ka ovakvim filmovima zanemarite sve gore napisano i navalite na Headless jer nešto krvoločnije i bolesnije verovatno ne postoji u prošlogodišnjoj iole komercijalnoj filmskoj formi.

+ retro izgled filma i brutalni efekti
— nestrašan, gnusan, besmislen i glup
— skoro nepostojeća ali konfuzna priča
— insistiranje na brutalnim vulgarnostima
— završetak; mnogo nelogičnih scena


 Ocena: 2/10




Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment