Režija: Andy Goddard
Uloge: Patrick Wilson, Jessica Biel, Haley Bennett
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2726552/
Trailer: https://youtu.be/puh5-nzt3UY
Pogledajte još: Gone Girl (2014)
Evo opisa jednog američkog triler krimića koji nisam izabrao samo žanrovske promene radi i zbog predaha od većinskih horora: A Kind of Murder sam izabrao ponajpre zbog glumačkog tandema koji se više puta dokazao u horor žanru - Patricka Wilsona (The Conjuring, The Conjuring 2, Insidious, Insidious: Chapter 2) i Jessice Biel (The Texas Chainsaw Massacre, The Tall Man), dvojca koji veoma poštujem i koji održava nivo, makar kada je u pitanju horor žanr (gore navedeni filmovi). Triler koji opisujem je nešto slabiji od očekivanih standarda ali, osim što za to postoji objektivan razlog, njegovo gledanje ipak ne predstavlja gubljenje vremena.
Taj objektivni razlog koji sam spomenuo je novela po kojoj je A Kind of Murder nastao (psihološki triler The Blunderer iz 1954. godine Patricie Highsmith) pa se dobar deo mana ovog filma može tome pripisati ili autorima koji su se slepo držali ovog starog dela. Nebitno kako u njemu teče priča ali u filmu je u centru pažnje Walter Stackhouse (Patrick Wilson), arhitekta koji je oženjen agentom za nekretnine Clarom (Jessica Biel) i njihov neuspešni brak. Naime, ne samo zato što i posle 5 godina braka nemaju dece već zbog Clarinih ogromnih psihičkih problema koje ona gura pod tepih sve kulminira nizom ljubomornih scena zbog kojih Walter sve češće provodi noći po lokalnim kafanama ili pišući kriminalističke priče. Kada više ne bude mogao da se nosi sa hirovima svoje psihički nestabilne supruge, njenim izlivima besa i promenama raspoloženja Walter odlučuje da se razvede od neurotične i paranoične Clare. Nažalost, Clara ubrzo strada pod nerazjašnjenim i nejasnim okolnostima a njen suprug postaje prvooptuženi u policijskoj istrazi. Misteriozni rasplet ovog filma, na koji treba malo više popričekati, će nam dati odgovore da li je Walter ubica, da li je zaista kopirao jedno slično ubistvo koje nedeljama puni novinske stupce svih štampanih medija ili je ubica neko potpuno drugi, recimo suprug prethodno ubijene žene na istom tom mestu...
Misterija je ono što dominira filmom ali, kao što rekoh, na tu i takvu misteriju ipak treba malo duže sačekati. Uvod ovog filma je podugačak, tokom njega se upoznajemo sa naizgled nepovezanim likovima, ne možemo pretpostaviti u kojem pravcu će priča otići a postoji i dosta minuta kada se na ekranu ne dešava mnogo toga. Sasvim je sigurno da polučasovni uvod doprinosi ubedljivosti priče jer gledaoca postepeno uvlači u nju (čak – prepostepeno) ali se isto tako dobar deo uvoda mogao posvetiti nekim drugim elementima, likovima ili dijalozima. Ono što svakako pomaže, kako kod uvoda tako i kod posmatranja filma u celini, je izuzetno uverljiv vizuelni retro pečat jer se radnja filma dešava početkom 60-ih godina prošlog veka a svaki kadar koji vidimo verno oslikava taj vremenski period. Pravo je zadovoljstvo posmatrati staromodne enterijere ali još više izuzetno uverljive otvorene prostore, infrastrukturu i gradske ulice, sa sve voznim parkom koji datira iz tog vremena. Ljubitelji starih automobila imaće više nego svojih pet minuta za uživanje a pravi odmor za oči biće prelepa Chevrolet Corvette Convertible iz 1958. godine koju vozi Walter lično. Što se tiče izgleda filma i njegovih tehničkih karakteristika zaista nisam pronašao nijednu manu; čak i ono što bi se dalo prigovoriti ili oceniti kao neuverljivo zapravo nije tako jer su autori želeli da njihov film podseća na filmove tog vremena.
Recimo, u dočaravanju tog perioda se išlo dotle da A Kind of Murder u određenim trenucima postaje svojevrsna parodija. Naime, po uzoru na filmove tog doba i ovde likovi pale cigarete u gotovo svakoj sceni, pljuge se ritualno dodaju sagovorniku i pažljivo pripaljuju, baš kao i u vreme kada je duvanska industrija sponzorisala ovakve scene u crno-belim filmovima. Danas je duvanski dim skoro proteran sa filmskog platna ali ne samo zbog toga ove scene deluju vrlo usiljeno i napadno. Naprosto se pretaralo, tokom filma je ispušen čitav box pljuga pa verujem da je gospođa Dagmara Dominczyk (supruga Patricka Wilsona) imala grdnih problema kako da mu kod kuće provetri odeću u koju se uvukao smrad od duvanskog dima. Što se samog Patricka tiče on je u ovom filmu na visini zadatka, baš kao što smo od njega i navikli, prava je zvezda ovog filma i iz povremeno ne baš najsrećnije skrojenog scenarija izvlači pravi maksimum. Nešto slično ne bih mogao reći za Jessicu Biel, ne zato što je loše odigrala ulogu u kojoj se može dokazivati i briljirati već zato što se u filmu pojavljuje vrlo malo. Od jednog eminentnog imena, koje je na omotu filma s ponosom istaknuto, dalo bi se očekivati da poseduje minutažu koja je približna Wilsonovoj. Ovako, Jessicino ime čak deluje kao marketing jer se u skoro epizodnoj ulozi mogla naći i neka manje ili malo poznata glumica.
Moram reći i da mi se prikazana priča nije previše dopala. Kada se odmota gore pomenuti uvod sledi zanimljiviji deo filma, krcat sumnjom i misterijom, gde se autor filma poigrava gledaocima zbunjujući ih raznoraznim motivima i potencijalnim raspletima dva ubistva. Nažalost, rasplet filma ne pruža velika iznenađenja niti neočekivane obrte, pa bi se reklo da ovaj prilično pravolinijski film ipak više liči na stare krimi noir filmove nego novije triler misterije (što je i logično jer je nastao po književnom delu koje datira iz tog perioda). Danas možda deluje neuverljivo i ovako prikazana policijska istraga gde se više energije koristi za pritiske na osumnjičene nego na skupljanje dokaza ali je veliko pitanje i šta su tada forenzičari uopšte mogli skupiti na mestu zločina. Ipak, ovakva istraga kakva je prikazana se savršeno dobro uklapa u mračan film kakav je A Kind of Murder pa ukoliko volite krimiće tog perioda nema razloga da ne pogledate i ovaj. I pored određenih mana koje sam nabrojao (plus još nekoliko skoro nedopustivo slabih karaktera) film se može pogledati i ne predstavlja gubljenje vremena a potpuno je druga stvar što njegov sadržaj ne prati perfektan vizuelni identitet što je zaista šteta.
0 comments:
Post a Comment