Režija: Ho-Cheung Pang
Uloge: Josie Ho, Ching Wong, Helen To
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1407972/
Trailer: https://youtu.be/o4dD1Fvw6XI
Pogledajte još: Alyce (2011)
Film Wai dor lei ah yut ho, iliti po naški Dream Home, potiče iz Hong Konga a zvanično je svrstan među slashere. To, ipak, nije najsrećnije i najpreciznije urađeno budući da ovaj horor film poseduje dosta satire, mnogo dramskih delova, snažan socijalno-ekonomski osvrt na (svetsku) ekonomsku krizu a onda i neke druge elemente koji naprosto ne idu sa filmovima koji služe gotovo isključivo za zabavu (slasheri). Upravo te i takve stvari koje udaljavaju Dream Home od slahera su njegova najsnažnija karakteristika ali i stvar zbog koje ga treba kuditi i zbog kojih se neće dopasti velikoj većini gledalaca.
U centru pažnje ovog filma je mlada i ambiciozna Cheng Lai Sheung, veoma zgodna i lepa ženica koja očajnički želi da sebi priušti dom iz snova, tačnije – stan u neboderu sa pogledom na more. S obzirom na svoja primanja u call centru i s obzirom na cenu kvadrata stana koja svakodnevno vrtoglavo skače Cheng se odlučuje na dodatni posao („noćni rad“ gde se perverzije dodatno naplaćuju) i nekako uspeva da namakne svotu koja je potrebna za ispunjenje snova. Nažalost, vlasnici rezervisanog stana joj u zadnji čas otkazuju kaparu, cene opet skaču u nebesa a nesrećna Cheng je potpuno van sebe... U datim okolnostima mnogi bi pali u depresiju, neki bi se dobro napili u kafani, neki skočili sa mosta, neki prebili ženu i decu... Ali ne i Cheng, iz prostog razloga što je u pitanju – psihopata... Na prvi pogled privlačna ali na drugi ubistveno opasna Cheng se odlučuje na plan B kojim će doći do svog cilja: ona počinje nasumično ubijati ljude u izabranoj zgradi čvrsto verujući da će dvocifreni broj izmasakriranih tela sniziti cenu kvadrata što će njoj omogućiti da konačno pazari svoj dream home...
Radnja filma se ne odvija hronološkim tokom već naizmenično servirajući dešavanja iz sadašnjosti (masakriranja) i prošlosti, kada se odmotava prethodnica ubistvima (pokušaji zarade i podizanje kredita) i kada vidimo nekoliko flashbackova iz detinjstva male Cheng, kada se i rodila želja za sopstvenim domom. U samom startu ovakav način pripovedanja deluje pomalo konfuzno ali se kasnije gledalac navikava i relativno uspešno privodi kraju film koji je, zapravo, najobičnija kritika modernog kapitalizma, svetske ekonomije a zatim i društveno-socijalnog uređenja zemlje iz koje ovaj film potiče. Autor u više navrata pokušava da obuhvati ceo grad Hong Kong i njegovih nekoliko biliona stambenih prostora jasno nam poručujući kako u toj košnici kvadrata, spratova i nebodera jedna sasvim obična žena (masovni ubica, doduše) ne može da nađe svoj životni kutak i pored dva posla. S druge strane, autor takođe naglašava da je svakojaki ljudski šljam to uspeo, na nepoznati način, što je njegov osvrt ne samo na nebesku pravdu već i na pravednost društvenog i ekonomskog sistema u celini.
Opisani delovi filma zauzimaju gotovo polovinu njegove radnje i poseduju dosta spor tempo, povremeno i dosadnjikav, pa je jedino pogled na Josie Ho u ulozi Cheng zaslužan za održavanje gledljivosti. Dobro, ni njena gluma nije loša ali je tek ono što dotična pruža u sprovođenju svoga plana ono što vredi u filmu i što je zanimljivo, makar sa horor stanovišta. Već od samog uvoda filma, kada Cheng lišava života radnika obezbeđenja zgrade, jasno je da će Dream Home vrveti od brutalnosti, krvi, iznutrica i svakojakih drugih morbidarija. U odnosu na klasičan slasher ovaj film ide korak dalje pa servira pojedine scene koje će nenaviknutim gledaocima biti na granici podnošljivosti. To se pre svega odnosi na podugački samrtni ropac trudnice koja je zadavljena vakum kesom ali ni ostala ubistva nisu manje šokantna, tim pre što se u većini slučajeva dešava neko gušenje, davljenje ili višeminutno umiranje tokom kojeg žrtva bezuspešno pokušava da se spasi. Nekome će zasmetati uverljivost ovih scena i pitaće se kako je moguće da ženica od 160cm savlada više muškaraca ali je meni više smetala „duhovitost“ kod pojedinih ubistava koja prilično odudara od ozbiljnog tona filma.
Specijalni efekti su ovde za klasu kvalitetniji i uverljiviji od prosečnog prekookeanskog slashera, scene ubistava su dugačke i odlično režirane a vraćanja u prošlost su lišena patetike i imaju svoju težinu (gotovo emocije). Zaista je šteta da završetak filma nije uverljiviji ali takav kakav je – nije me iznenadio jer drugačiji nije ni mogao biti. Pomahnitala Cheng se tokom svog krvavog pira pretvorila u heroinu, uspela je da gledaoce pridobije na svoju stranu i pored toga što je negativac, a sve to u kompletu nije mnogo pogodno za davanje pozitivnih poruka tokom zaključka. Ipak, ukoliko ste fan krvavih ubistava od strane hladnokrvnih žena Wai dor lei ah yut ho/Dream Home ne bi smeo ostati nepogledan; u jednoj svojoj polovini ovo je zabavan, brutalan i veoma morbidan film a samo od vašeg ukusa zavisi kako ćete doživeti njegovu drugu polovinu i ukupnu poentu filma.
0 comments:
Post a Comment