HOROR FILMOVI (I SF)

Finn Wolfhard i Billy Bryk su se sprijateljili na snimanju filma Ghostbusters: Afterlife i tokom druženja zaključili da dele sličan smisao za humor. Došli su na ideju da napišu i snime jedan slasher film koji bi bio inspirisan njihovim omiljenim teen komedijama i horor filmovima, posebno Shaun of the Dead. Sredstva su obezbeđena, snimanje je počelo ali se zanemarila jedna vrlo bitna stvar: Wolfhard i Bryk nisu dovoljno talentovani i/ili iskusni da bi snimili dobar film...

Hell of a Summer je satirična slasher komedija zamišljena da svesno reciklira mnogo puta viđene elemente iz slasher filmova koji se dešavaju u letnjim kampovima i kolibama pored jezera. Upravo zbog toga filmu ne treba zamerati na klišeiziranom zapletu kao ni na drugim mnogo puta viđenim elementima: početak filma nas zatiče u letnjem kampu gde dvoje starešina bivaju ubijeni od strane misterioznog krvoloka. Dan kasnije i druge starešine pristižu (ukupno jedanaest njih) kako bi sredili kamp i pripremili ga za skorašnji prijem klinaca koji bi tu proveli letnji raspust... Pristigli ne znaju da je ono dvoje ubijeno prethodne noći već očekuju njihov dolazak a u njihovom nedostatku za privremenog vođu samoproglašava se izvesni Jason, povratnik u kamp i neautoritativni mladić koji, čini se, nikako ne želi da odraste. Jason je pun nade i elana da ostvari svoj dečački san upravnika ali ga već iste večeri očekuje hladan tuš i „mali problemčić” koji preti da mu naruši u mašti isplaniranu uspešnu karijeru: onaj isti maskirani ubica nastavlja da ubija a brutalno masakrirano telo u bungalovu je samo prvo u nizu koje će se pojaviti tokom noći... Jer, ovo je pakleno leto u paklenom letnjem kampu i samo malobrojni će preživeti paklenu noć... Nažalost, i samo malobrojni će u zadovoljstvu pogledati ovaj pakleno slab film...

Wolfhard i Bryk su debitanti kako za scenarističkim papirom tako i za kamerom. I dok im posao iza kamere još i ide nekako (mada i tu vidimo određenih slabosti) glavni problem Hell of a Summer je scenario te činjenica kako je on namenjen Gen Z generaciji. Potpisnik ovih redova je decenijama udaljen od pomenute generacije ali je i kilometrima daleko od humora koji je prikazan u ovom filmu. Ili možda bolje reći od pokušaja humora... I zaista, retko šta u Hell of a Summer je smešno, pa čak i duhovito, tek povremeno primećujemo ismejavanje određenih horor naslova i njihovih žanrova ali je to zaista preslabo i premalo za jedan film koji se deklariše kao horor komedija. Utešno je što ne gledamo gegove na temu seksa i toilet humora a čemu autori sličnih naslova često pribegavaju u nedostatku talenta i u pokušajima da na prizeman način dopru do mlađih generacija. Film se očajnički trudi da bude duhovit, da bude pametan sprdajući se sa horor tropama ali gledalac konstantno ima utisak da će film od silnog napinjanja neplanirano da napuni gaće. Zaista je iznenađujuće da je neko u ovo uložio svoj novac a ukoliko su to lično učinili Wolfhard i Bryk neka im to bude za nauk: završiće se i Wolfhardova hit serija, ponestaće love za buduće klinačke projekte a u nedostatku kvalitetnijih angažmana imaće dovoljno vremena da razmišlja o filmskim i biznis promašajima iz prošlosti...

Idemo dalje jer tu, nažalost, nije kraj: glumačka postava je (pogađate) tipična Gen Z a to znači uglavnom nesimpatična i odbojna a uz to je karakteriše i ne prevelika ubedljivost i glumačke sposobnosti koje mahom nisu dostojne čak ni horor komedija. Likovi nemaju nikakav istorijat a niti dubinu, uglavnom deluju kao nezanimljive karikature a sporazumevaju se neuverljivim linijama teksta što sveukupno stvara neubedljivost ali i prilično očekivane preokrete te finalni obrt koji to zapravo nije. Ne samo što je finalni preokret loše zamaskiran pa je iz nepoznatih razloga od strane autora filma otrkiven suviše rano već sve neodoljivo podseća na užasno lošu verziju Scream, sa svim tim klincima koji hoće da ubijaju zbog lajkova i radi slave, kao da nisu sposobni da umno dopru do sutrašnjeg dana a kamoli do sagledavanja prostih smrtnih posledica. Da se razumemo – apsolutno podržavamo filmove u kojima se kritički gleda na današnje generacije i njihov način života ali mislimo da bi jedan film trebao biti makar jasan, kvalitetan, uverljiv i da poseduje kadrove za pamćenje kako bi ga gledaoci uopšte pogledali do kraja, zapamtili a onda možda i razmislili o čemu on govori. Ništa od toga se neće desiti u slučaju Hell of a Summer jer on ni na jednom polju ne funkcioniše, osim možda u pogledu odlično izabrane lokacije koja definitivno zaslužuje bolji summercamp horor film.

Hell of a Summer je nezanimljiva horor komedija bez gotovo ijedne duhovite replike, sa gomilom antipatičnih i ispraznih likova koji se ponašaju usiljeno i nerezonski a kompletan film deluje na momente prilično amaterski i nedostojno jednog ostvarenja koje bi se trebalo prikazivati po bioskopima. Dodajte tome i da se skoro sva ubistva dešavaju van ekrana (jedino eksplicitno ubijanje se odvija posle jednog časa!) i dobićete vrlo verovatno slasher comedy promašaj decenije. Savet: preskočite ovaj slasher comedy pokušaj, preskočite Gen Z i njihov humor (i njihovu režiju i scenario) i radije po deseti put reprizirajte neki od slasher klasika...

+ zaista odlična lokacija koja zaslužuje bolji horor
— film se očajnički trudi biti duhovit ali ne uspeva
— vrlo rano otkriven obrt; predvidljivost i amaterizmi
— skoro svi karakteri su veoma antipatični i plitki
— gotovo sva ubistva se dešavaju van ekrana