HOROR FILMOVI (I SF)

Brute 1976 je indie horor film snimljen uz pomoć vrlo skromnog budžeta ali koji vam može prijati ukoliko ste fan grindhouse i ekploatacionih filmova. Čak i ukoliko niste ljubitelj niskobudžetnih horora 70-ih prepoznaćete u ovom ostvarenju neskrivene uticaje (ili bolje rečeno omaže) The Texas Chain Saw Massacre ili The Hills Have Eyes a i zašto ne uživati u jednom vrelom pustinjskom hororu kakvih danas i nema u velikom broju...

Zaplet filma sasvim namerno „podseća” na jedan mnogo poznatiji: nakon prologa u kojem jedna od dve lesbian devojke biva brutalno slashovana grupa mladih ljudi (fotograf, vozač, modeli i njihovi prijatelji) Volkswagen T2 kombijem putuje put užarene pustinje kako bi se tamo sastala sa one dve devojke iz uvoda i obavila photoshoot te napravila niz provokativnih fotografija za naslovnu stranu nekakvog časopisa. Potpuno neplanirano oni nailaze na jedan grad duhova, napušteno mestašce po imenu Savage, te se tu zaustavljaju kako bi svojim analognim fotoaparatima ovekovečili neodoljivu gomilu devastiranih kadrova, napuštenih automobila, dotrajale građevine i više nego bizarne predmete koji se u njima nalaze. Nažalost po naše vesele i ničim izazvane putnike nenamernike kojima je ovo, nažalost, poslednji izlet – niko od njih i ne sanja da upravo u ovim objektima živi Birdy family, poremećena zajednica bizarnih maskiranih krvoloka koji brutalno komadaju sve malobrojne putnike koji povremeno prolaze kroz njihov kraj (a iz nekih bitnih razloga koje ćete otkriti u finalu filma). Nastaje bežanija i borba za goli život dok ih jezive ubice naoružane motornim testerama, mačetama i bušilicama proganjaju po pustinji, pećinama, automobilima i polurazrušenim objektima...

Teško je oceniti kvalitet Brute 1976 jer ukoliko od njega očekujete prvoklasnu savremenu i dobro produciranu slasher zabavu ostaćete više nego razočarani. Film funkcioniše po totalno drugom principu koji možda nije namenjen mlađoj ili casual horor publici, međutim, onoj nešto starijoj i posvećenijoj može pružiti iznenađujuće mnogo. Za razliku od većine drugih horor filmova kojima jeftinoću stavljamo na popis mana u Brute 1976 nešto slabija gluma, naivniji scenario, brojni klišei ili oslabi specijalni efekti dolaze potpuno očekivani i veoma prikladni, jer kao što rekosmo u uvodu – film je posveta niskobudžetnim filmovima 70-ih, sličnog produkcionog nivoa i slične radnje. Zbilja je teško razlučiti koja manjkavost je ovde nastala usled skromnog budžeta i raznoraznih dovijanja ekipe na setu a koja sasvim namerno kako bi film dočarao ono što želi. Lično smo bili pomalo razočarani nešto nižim nivoom glume tokom uvoda ali kada je na scenu stupila ekipa iz kombija stvari su se iz nekog razloga popravile ili smo se mi navikli. Brojni klišei, očekivane (iritirajuće) situacije, neprestana razdvajanja likova i slični elementi koje gledamo vekovima ovde su potpuno očekivani i ne nerviraju previše a jedna od stvari koje bismo ipak zamerili su povremeni prazni hodovi u centralnom delu filma tokom kojih se malo šta dešava a koji su definitivno mogli biti skraćeni.

Uzimajući u obzir klasu filma Brute 1976 izuzetno uspešno uspeva da stvori retro atmosferu i da predoči autentičan izgled godine iz naslova filma. Neki kažu da se u jednom kadru mogu videti savremeni automobili ali nama tokom gledanja filma nijedan detalj nije zasmetao i (previše) štrčao kao savremen i neprikladan. Sve je ovde prilično korektno, počevši od odeće i frizura likova pa do automobila i pokućstva u objektima (što i nije bilo teško obezbediti, dovoljno je bilo pronaći neki od mnogobrojnih napuštenih objekata). Film vrlo uspešno rekreira atmosferu i duh 70-ih ne trudeći se da gledaoca uplaši savremenim metodama plašenja. Bez obzira koliko je Brute 1976 jeftin u njemu nećete videti kompjuterske animacije, digitalizovane zvukove ili danas podrazumevajuće jump scareove; film se u potpunosti dešava po vrelom danu, poseduje praktične specijalne efekte a iako se uglavnom dešava na jednoj i to otvorenoj lokaciji uspeva da stvori osećaj teskobe i neprijatnosti. Naravno, taj osećaj je daleko od originalnog TTCM ali pohvaljujemo pokušaj. Pohvaljujemo i Dazelle Yvette u ulozi mame Birdy baš kao i Adriane McLean u ulozi Roxy a moramo istaći i da film konstantno pokušava biti šokantan i u suprotnosti sa današnjim filmskim načelima. Jedna od scena po eksplicitnosti toliko odudara od savremenih horor standarda da su je autori samocenzurisali što deluje mnogo efektnije nego da se sve vidi u gro planu (plus su uštedeli i novac koji bi pukli na specijalne efekte).

Brute 1976 je veoma uspešan u onome što želi da postigne a usput je i veoma teatralan, eksplicitan i brutalan, nešto manje šokantan. Zamotana u odličnu retro atmosferu i zrnastu fotografiju nalazi se i jedna vanvremenska priča čija poruka je efektna kako sredinom 70-ih tako i danas. Film ponekad preteruje, ponekad je neubedljiv, svakako je trebao dodatno produbiti neke od negativaca ali ukoliko ste ljubitelj sličnih starih ostvarenja zažmurićete na sve njegove mane i nostalgično se zabaviti...

+ odlična retro atmosfera i izgled 70-ih
+ uspešan omaž filmovima TTCM i THHE
+ maske; gluma dve tamnopute akterke
— povremeno neubedljiv i niskobudžetan
— rastegnut u središnjici; slabiji negativci
 
Ocena: 6/10