Režija: Patrick Rea
Uloge: Joicie Appell, Emily Boresow, Jason Coffman
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2122424/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=6Uixdzyue-A
Pogledajte još: Storm of the Century (1999)
Nailbiter spada u onu malobrojnu grupu niskobudžetskih filmova koji mi se zaista svideo, prvenstveno što mali budžet nije uticao na stvari koje su bitne za jedan film, a to su akteri i priča. O specijalnim efektima ću malo kasnije, nakon uvoda u dešavanja u filmu.
Dok se tornado približava Kanzasu majka s tri ćerke putuje automobilom na aerodrom da dočeka svog supruga koji se vraća iz mirovne misije u Avganistanu. Zamalo da stignu do aerodroma, međutim na pola puta ih sustigne tornado, a njih četiri se sklone u podrum jedne kuće nedaleko od puta gde su ostavile automobil. Oluja tutnji i protutnji, a one nažalost ne mogu da izađu jer se na vrata navalilo skršeno drveće i granje. Gore u kući se čuju neki koraci, one od dole lupaju metlom o plafon da taj siđe i spasi ih, ali avaj, niko ih ne čuje. Ili ne želi da ih čuje? Posle nekog vremena odlučuju da najmlađa ćerka izađe kroz visoki podrumski prozor i proba da oslobodi vrata da bi ostale izašle. Podižu malecku i ona do pojasa proviri kroz prozor kad je nešto krvožedno i dlakavo ujede za ruku. Brzo je povuku nazad pre nego je zver celu izjede, previju joj rukicu, bez ikakve ideje šta sada da rade i šta se to nalazi napolju.
Starija ćerka pokušava ocu da pošalje SMS poruke putem mobilnog telefona ali signala nema zbog oluje. Meanwhile, lokalni policajac primećuje napušteni automobil nedaleko od kuće i dolazi do nje da pita baku koja tu živi da li je videla neku majku sa tri ćerke u blizini. Niko ništa nije video ni čuo, naravno, ali će policajac čuti neke zvukove u podrumu. Na nesreću i zver će čuti zvukove tog policajca koji je čuo neke zvukove iz podruma, a kad je zver ugrizla malenu curicu što ne bi degustirala natenane mesnatog policajca ugojenog krofnama. Dobro, brz kraj policajca se i mogao pretpostaviti ali dalji tok događaja je koliko glumpav toliko i originalan, i meni se svideo, iako nije ni najmanje realan. Neću spoilerisati, ali zveri u filmu su nešto što je najbliže vukodlacima, samo što funkcionišu po drugom principu.
Ono što se meni svidelo (a vi budite upozoreni na sledeće reči) je starinski način na koji je film snimljen i ispričan. Priča je pametno i sporo vođena, misteriozna i dobro građena, sa neminovnim rupama kada su ovakvi filmovi u pitanju, ali u ovom segmentu se ne vidi mali budžet. Glumci i glumice su dosta ubedljivi, a ono što mi je bilo interesantno je da mala klinka glumi bolje od njene skoro duplo starije sestre. Starinski stil se nastavlja i kad su specijalni efekti u pitanju, kojih ima izuzetno malo a više je onih zvučnih. Zveri su rađene modelima, kao pre dvadeset i više godina što mi je bilo pravo osveženje. Iz razloga što ti modeli nisu ni pokretljivi a verovatno ni kompletni, kadrovi koji prikazuju čudovišta su brzi i fokusiraju se samo na određeni deo zveri, dok se ostatak borbi ili jedenja samo čuje. Ipak, ko čita ovaj blog zna da pre pozdravljam modele ili motion capture tehnologiju nego CGI animacije.
Ukoliko ste nezahtevni gledalac horora ili ste prešli tridesetu ovaj film bi vam se mogao svideti jer deluje u isto vreme i retro i moderno. S druge strane, mlađi gledaoci će ostati razočarani (vidim gomilu negativnih ocena na netu) jer ovakvom filmu ne vide svrhu. Ipak, ja sam dete 80-ih pa filmu dajem možda i nerealno visoku ocenu J
0 comments:
Post a Comment