HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Bill Leslie, Terry Lofton

Uloge: Rocky Patterson, Ron Queen, Beau Leland

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0089665/

Trailer: https://youtu.be/Djk_0Swb4Sw

Pogledajte još: The Toolbox Murders (1978)

Šta se desi ako je neko željan masakra ali mu je motorna testera suviše skupa (kako glasi jedan od taglineova ovog filma)? Pa zgodi se to da ode u šupu, prihvati se pneumatskog pištolja i krene da zabija čavle u sve što mrda! I zaista, ova odluka nije bez rezona: motorka je suviše bučna pa je mogu čuti čak i organi zakona & reda u toj Ameriki, od nje se može uteći dok se ekseri iz pištolja ispaljuju na daljinu, i - poslednje ali ne najmanje bitno - nail gun omogućava da se ubica prikrade žrtvi i nabrzinu je zakuje za obližnje drvo ili joj zakuca par eksera u glavu.

U ovom slučaju pomenute delatnosti nisu (sasvim) bez razloga: naime, u prologu filma vidimo grupu građevinskih radnika kako na gradilištu siluje jednu bespomoćnu devojku. Izvestan period kasnije radnici počinju da stradaju od strane jedne osobe maskirane u bajkerski kombinezon koja u njih ispaljuje eksere iz pneumatskog pištolja. Prvi strada worker koji sa svojom porodicom živi u šumi, nakon njega onaj drugi što živi u gradu a posle njega se ubistva ređaju k'o na traci, tolikom brzinom da ih lokalni šerif i lekar mogu ispratiti samo na radio stanici šerifovog automobila. Maskirani ubica se neupadljivo kreće pustim okrugom u svom mrtvačkom Kadilaku (tovarni prostor verovatno koristi za skladištenje municije tj. eksera) a da nije u pitanju sasvim staložena ličnost i da ovo nije samo brutalni slasher osvete govori i podatak da od njegovog pištolja stradaju i članovi porodice silovatelja, njihove devojke, poznanice pa čak i ničim izazvani stoperi, dakle i nevini ljudi.

Recimo da je 50% ovog filma zadovoljavajuće i to pod uslovom da ste pasionirani fan horora 80-ih. Svidelo mi se što se kompletna radnja filma dešava danju pa se čulo vida ne zamara mrklim mrakom i ubicom u crnom odelu koji se šunja po okolnom grmlju. Sve se savršeno jasno vidi, čak ni specijalni efekti nisu prikriveni, pusti predeli ruralnog Texasa deluju jezivo pusto ali na neki način i lepo dok zvučna podloga upotpunjuje utisak a u nekim momentima i pojačava jeziv dojam. Kao i obično kod neprvoklasnih ostvarenja ovog godišta - šum doprinosi utisku autentičnosti a u slučaju The Nail Gun Massacre tu je i zaista odlična sintisajzerska muzika, muzika koja je za klasu iznad ostalih elemenata filma. Gluma nije toliko loša (naravno, imajući u vidu da se uglavnom pojavljuju tad-i-nikad-više glumci) a režija je takođe zadovoljavajuća, posebno ako se ima u vidu da su se iza kamere nalazili likovi kojima je ovo prvi i jedini film u kratkoj filmskoj karijeri.

Lista negativnih stvari je nažalost duža... Prvo što ćete primetiti je slab scenario, skoro amaterski, pa se likovi (a pogotovo oni mlađi i buduće žrtve) sporazumevaju zaista neuverljivim rečenicama tokom kojih se trude da budu duhoviti. Ipak, najveća nelogičnost su one-lineri maskiranog ubice koji u svoj svojoj osvetoljubivosti nalazi vremena i volje da bude duhovit i - to mu nikada ne uspeva. Ono što je najveći biser filma je da on ima izobličen glas, poput robot-demona, što u kasnijem toku filma nije objašnjeno (ili je meni promaklo). To deluje zaista promašeno pa kadrovi u kojima se on pojavljuje umesto da budu napeti ili jezivi deluju uglavnom klinački, kao da je na ekranu neki od Moćnih rendžera a ne krvolok koji slashuje. Na dotične dečije junake podseća i kompletna pojava ubice sa pneumatskim pištoljem, od njegovog odela pa do kacige čiji je vizir izlepljen izolir-trakom. Ok, to i nije toliki promašaj ali njegov glas i ono što on izgovara zaista ruinira kompletan film.

Dalje, prilično je vidljiv mali budžet filma i njegova amaterska produkcija. Ako pažljivije pogledate videćete da se leševi ubijenih pomeraju jer glumci dišu, ekseri u njihovim telesima se klimaju jer su u pitanju samo polutke koje su nedovoljno dobro (i nedovoljno dobro isplanirano) zalepljene za njihove obraze, lobanje, mošne i druge delove tela. Amaterizam se vidi i na polju scenarija koji nije osmišljen tako da sadrži finalnu devojku već se stradali ređaju kao na traci; prvo se pojavljuje jedan par, pa kada on strada pojavljuje se drugi i tako redom. Svako dobije svojih nekoliko minuta i svi su podjednako bitni tj. nebitni za film jer nema glavnog glumca, osim ubice, šerifa i doktora, naravno. Svaka muška žrtva je praznoglava i samo su mu žene u mislima dok su devojke raspoložene isključivo za provod i seks. Amaterizam nije zaobišao ni režiju, pa tako vidimo dosta suvišnih scena, koje su tu verovatno u službi produžetka filma, a vidimo i nekoliko predugačkih scena koje ubijaju tenziju i povećavaju dosadu (poput zaista dugačke scene seksa uz šumsko drvo).

Film poseduje i problematične detalje, poput onoga da šerifov automobil nema značku, ili da doktor baš i ne liči na doktora, niti se ijednog trenutka vidi njegova ordinacija. Ipak, ubistva u filmu jesu brutalna, uglavnom su zabavna, a film poseduje prepoznatljivu atmosferu tog vremena što će pojedini gledaoci ceniti više od digitalne fotografije, moderne produkcije ili neočekivanog završetka. Sve ove nabrojane stvari i nisu veliko iznenađenje jer je The Nail Gun Massacre u najmanju ruku drugorazredni film tog doba i od toga ne beži ni za trenutak. Film je snimljen da ga prodaje njegov naslov, da se sredinom 80-ih iznajmljuje na VHS kasetama a, uostalom, delu gledalaca tog doba (pa i danas) i ne treba više od jednog tajanstvenog krvnika koji deli svoju krvavu pneumatsku pravdu.