Sunday, September 11, 2022

Scream (2022)


Režija: Matt Bettinelli-Olpin, Tyler Gillett
Uloge: Melissa Barrera, Jenna Ortega, Neve Campbell
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt11245972/
Trailer: https://youtu.be/beToTslH17s
Pogledajte još: Scream (1996)

Konačno je došao i taj trenutak, da se pogleda novi Scream, u narodu poznatiji kao Scream 5 iako mu autori nisu podarili brojku u nazivu... Mada smo film trebali pogledati još sredinom januara bioskopska projekcija beše otkazana (po ko zna koji put u našem selu) tako da smo najnoviji Vrisak pogledali tokom leta gospodnjeg, kada mu vreme nije... I pored toga zadovoljni smo viđenim pa hajde da vam prenesemo koji utisak...


Ovaj film je pred sobom imao više nego težak zadatak, da nakon 11 godina povrati veru u posrnuli serijal, zadovolji stare fanove a pridobije nove, i pritom ne razočara ni one koji nisu upoznati sa dosadašnjim Scream nastavcima. To svakako nije bilo lako postići zbog činjenice da je tema serijala vrlo izraubovana a da je u suvoj Scream drenovini ostalo veoma malo soka... Uz sve to, vremenska distanca između četvrtog i petog dela je učinila svoje pa je ovo prvi film koji nije režirao Wes Craven a takođe je i prvi film u kojem stara glumačka ekipa ne čini centralnu postavu. Ovo je zaista mnogo novih elemenata i potencijalnih prepreka za saplitanje pa je još čudnije (čitaj: pohvalnije) što su ih autori filma (sa manjim ili većim uspehom) preskočili, pre svega studioznim, pažljivim i detaljnim prilaskom izradi filma. Kao što svi veoma dobro znate Scream je tinejdžerski serijal pa je odluka da se glumačka ekipa promeni i podmladi svakako neminovna. Klinci u bioskopu se svakako ne bi poistovetili sa sada već glumcima koji su duboko zagazili u šestu deceniju života a možda i njima samima više ne dolikuje da se lomataju po jednom teen-meta hororu. Zbog toga su angažovane dve mlade ali veoma talentovane i perspektivne glumice (Jenna Ortega i Melissa Barrera) te postavljene u centralne role. Pred njima je bio težak zadatak, da zamene harizmatične i poznate face i u tome su delimično uspele...


Radnja filma započinje u nama dobro poznatom Woodsborou, 25 godina nakon onih prvih Ghostfaceovih slashovanja. U veoma prepoznatljivoj sceni koja kao da je prekopirana iz prvog nastavka posmatramo dobro poznatu telefonsku „igricu” između Ghostfacea i Tare, igru pogađanja horor filmova koja se u Scream filmovima uvek završava tragično po onoga ko se javi na telefon. Tara hoda dobro utabanom stazom kojom je 1996. išla Casey Becker (igrala ju je Drew Barrymore) ali ovoga puta ipak vidimo jednu razliku, i to krucijalnu: Tara preživljava napad, teško ranjena biva smeštena u bolnicu a sve to povlači za sobom dolazak njene sestre Sam, s kojom ova nije u najboljim odnosima, još od kada je Sam napustila roditeljski dom i otisnula se u svet. Njih dve su glavni dvojac filma a tu je još i grupa tinejdžera koji uglavnom služe za meta mudrovanja ali i za dalja slashovanja... Stvar koja donosi originalnost u odnosu na prethodnike je pojava starih likova. Kada ubistva novog Ghostfacea uzmu maha nekadašnji preživeli dolaze u Woodsboro kako bi dali svoj doprinos istrazi. Stari likovi ne zauzimaju veliki deo radnje filma, makar ne svi, i čini se da su autori filma primenili dobar recept, makar na papiru. Zbog kombinacije starih i novih likova deluje kao da Scream 5 predstavlja svojevrsni prelazni period, film koji bi glumačkom postavom trebao zadovoljiti i staru i novu publiku dok se u nekom sledećem nastavku ne pređe na kompletno podmlađivanje.


Ipak, mislimo da su neki od starih likova dosta zapostavljeni i neiskorišteni pa predstavljaju samo tezgaroše, poznata imena na posteru koja su tu da namame starije fanove serijala. To se posebno odnosi na Gale Weathers ali i neke druge koji imaju gotovo pa cameo pojavljivanja. Sledeći problem (a problemi ovog filma se uglavnom odnose na kasting i njegovu upotrebu) je što neki od starih likova suviše brzo i veoma nepotrebno skončavaju, valjda kako bi film bio što potresniji ali i kako bi valjda jednom za svagda raskrstio sa nekim svojim legacy karakterima. Ne bismo imali primedbu da jedan nama dobro poznati lik izgubi život u filmu ali kada se to desi nekoliko puta čini nam se malo preteranim i usiljenim... Dalje, problem su i tinejdžeri koji nisu dovoljno zanimljivi, raznovrsni i ne ostaju previše u pamćenju. Njihovi dijalozi su isprazni (zli jezici bi rekli da kao takvi savršeno dobro oslikavaju današnju omladinu) ali nemaju nikakvu harizmu pa gledaocima neće biti ni veliki šok kada stradaju. Za neke od njih će definitivno i navijati da ih misteriozni Ghostfase što pre skloni iz filma... Jedina koliko-toliko originalna mlađa akterka jeste Randyjeva rođaka koja uspeva da ostavi neki utisak ne samo svojom seksualnom orijentacijom već i time da je ona u filmu duhovni naslednik svog pokojnog rođaka te veoma značajan igrač u meta segmentima filma.


Meta delovi su verovatno najuspeliji element filma i u njima će odistinski uživati svaki pravi Scream fan. Budući da je Scream 5 requel (kovanica izvedena od reči remake i sequel) film to nebrojeno puta potencira, analizira, pa čak i ismeva neke poteze, od kojih su autori filma tokom izrade ovog Scream određene povukli a neke uspešno izbegli. Kroz sam film se analiziraju mnoge dileme koje je autorska ekipa filma imala u predprodukciji a film se svesno sprda sa samim sobom ali i sa čitavim nizom rimejkova/nastavaka i masovnom neuspešnošću istih. Film je zbog svega ovoga dosta uspešniji na polju humora a velika većina humora se odnosi isključivo na pomenute teme. Kada se izađe iz meta domena Scream 5 postaje iznenađujuće ozbiljan film, mnogo mračniji, depresivniji i ozbiljniji od svijih prethodnika. Mišljenja smo da su autori napravili dobar balans između pristojnih neozbiljnosti vezanih za samo ostvarenje dok su svoje likove ostavili ozbiljnim a ne karikaturama samih sebe. Jedini koji je i dalje karikatura je sam Ghostface koji opet tokom ubistava pokušava da bude komičan, nebrojeno puta padajući i rasipajući svoje krake... Sama pozadina ubice nije nimalo slučajna (imajte na umu šta je ovaj film), kao što je potpuno namerna i lokacija na kojoj se dešava rasplet. Ipak, misteriji ubice iza maske bi se moglo štošta prigovoriti, kao što se moglo prigovoriti i većini prethodnika. I u ovoj neubedljivosti Scream 5 kao da je pravi naslednik svojih filmskih predaka...


Određeni deo mana koje smo gore nabrojali su u film ubačene potpuno svesno jer se Scream 5 svojih kliše momenata ne stidi, namerno ih servira gledaocu ne bi li ih kasnije analizirao. On je tehnički odlično snimljen i režiran pa prosečan gledalac neće primetiti izostanak originalnog režisera. Film je dovoljno dinamičan, na momente dosta brutalniji od prethodnika, a u nekim momentima izuzetno napet, mnogo napetiji nego što je u prošlosti bio... Neke od scena su prave male slasher bravure koje se svesno igraju sa gledaočevim živcima i treniraju njegovo strpljenje servirajući mu napete momente u kojima svakog časa može iskočiti ubica naoružan maskom i velikim nožem... Ovo ostvarenje svakako nije bez mana ali je dotičnih mnogo manje nego što se očekivalo. U moru slabih, bespotrebnih i otaljanih sequela/reboota Scream 5 je veoma dobro urađen film pa se njegova preporuka nameće sama po sebi, makar fanovima serijala. Oni koji do sada nisu gledali Scream trebali bi da počnu od prvog dela jer im stand alone gledanje „petice” nikako neće biti user-friendly.

+ uspešan requel (sequel + reboot)
+ dinamičan i duhovit slasher film
+ Ortega i Barrera, te stari likovi...
— ...ali su neki od njih protraćeni
— neke odluke autora; slab ubica
 
Ocena: 7/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

2 comments: