Režija: Nico van den Brink
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt14412446/
Trailer: https://youtu.be/thCNuuI_YkI
Pogledajte još: The Long Night (2022)
Do sada smo pogledali nekoliko holandskih horor filmova (ako se dobro sećamo bilo ih je ukupno četiri) i svi su ostavili dobar utisak te smo ih ocenili dosta visokim ocenama (sedmice i osmice). Ali, zakon verovatnoće je govorio da jedan slab horor predstavnik mora kad-tad doći iz pomenute zemlje i to se desilo a taj predstavnik je Moloch, horor film koji je izašao sredinom ove godine i od tada je dostupan svim horor fanovima.
Moloch započinje 1991. godine kada jedna mala devojčica hrani pacova u podrumu svoje kuće. Dok ona to radi izned nje se iznenada dešava masakr. Neka zvijer brutalno napada nekoga u njenoj kući, čuje se vrištanje, zapomaganje i očigledno klanje a nekoliko trenutaka kasnije obilna krv počinje da se sliva sa tavanice podruma po zidovima... Ovo je možda najefektnija scena filma i definitivno najjezivija do samog finala a mi se nakon pomenutog prologa selimo u sadašnjost i pratimo ženu po imenu Betriek (šta mislite kakve veze ima ova žena i ona devojčica iz uvoda?). Betriek živi sa svojom ćerkicom i svojim roditeljima na periferiji nekog holandskog gradića a između njihove kuće i naseljenog mesta nalazi se maglovita močvara u kojoj se trenutno vrše nakakva arheološka iskopavanja. Kada naučnici pronađu prastaro ali savršeno očuvano telo žene sa ogromnom rasekotinom na vratu počeće se dešavati čudne stvari u koje su upleteni kako meštani tako i članovi ekipe istražitelja. Inače, ovaj ruralni holandski predeo je veoma sujeveran i predan lokalnim legendama koje u tom predelu kruže vekovima. Uz sve to i Betriekina porodica u selu važi kao ukleta: mnoge tragedije zadesile su njenu baku, oca i druge članove porodice tokom poslednjih decenija a čini se da se ciklus nanovo ponavlja i da će opet biti žrtava... I to onih sa rasečenim vratovima...
Moloch bi se zbog svoje tematike koja seže daleko u prošlost i crpi inspiraciju iz starih legendi, bapskih priča i priča za plašenja dece mogao nazvati i folk hororom. Ipak, odrednica “folk” ovde je uslovna jer film mnogo više liči na klasični američki paranormalni horor film, i to onaj niže kategorije, nego neki britanski folk horor. To znači da u startu imamo veoma očiglednu podelu uloga gde ona devojčica iz uvoda jeste Betriek i gde ona zaklana osoba čija krv se slivala niz tavanicu jeste njena baka, kao što ukletost njene porodice jeste postojeća. To takođe uključuje i dosta konfuznu ali zato ne previše interesantnu radnju koja u principu ne može mnogo zainteresovati gledaoca koji se vremenom gubi u svim tim lokalnim bajkama, nazivima i terminima kao i potezima i ciljevima ovoga koji je „vaskrsao” iz močvare. To takođe znači i nedovoljno efektnih horor scena sve do finala filma. Moloch uglavnom razvija svog centralnog lika (Betriek), plus njenog oca i njenog novog prijatelja arheologa, dok se ne fokusira na druge likove iako bi to mogao činiti. Umesto toga „nagrađuje” nas nekim potpuno nepotrebnim kadrovima pijanstva, seksa ili scenama beskonačnih razgovora na nebitne teme što dodatno pojačava utisak dosadnjikavog filma. Monotoniju razbijaju isključivo napadi „zaposednutih” osoba a iako prilično nejasni oni znaju da deluju jezivo i svakako se mogu okarakterisati kao korektno urađeni i snimljeni.
Kako vreme prolazi gledalac gubi konce pa tokom poslednje trećine filma nije sasvim načisto ko čemu teži i šta je cilj entiteta koji zaposeda naše junake. Finale filma je usiljeno spektakularno, dakle takođe poput nižerazrednih paranormalnih horora u kojima sve vrca od animacija i otvorenih finala. Ovde animacija ipak nema u tolikoj meri ali ostaje primedba da nema ni logike. Mišljenja smo da je priča morala i trebala biti jednostavnija i efektnija (potpuno nebitno koliko se prikazano temelji na legendama ili ne) a da je tempo morao biti bolji i efikasniji. Prava je šteta što finalni proizvod nije zanimljiviji i strašniji jer je uslova za to svakako bilo: lokalitet na kojem se sve dešava je izuzetno pogodan za jednu jezivu folk priču čiji istorijat seže daleko u prošlost a magloviti predeli močvare i vrlo mračne šume su bile kao stvorene za kojekakve prikaze i druge karakondžule. Čak i taj i takav predeo autor filma ne koristi koliko bi mogao (sve strašno se uglavnom krije po mraku šume i vreba iz prikrajka) već minutažu troši na gradske fešte i unutrašnjost kafana. Enterijer Betriekine kuće je takođe odličan, noći u njoj su itekako zastrašujuće a kadrovi unutar starog drvenog objekta sa mnogo nivoa i prostorija su svakako jezivi. Atmosfera filma je na momente zaista odlična a gluma u filmu veoma dobra, pogotovo onih starijih likova (majka i otac).
Moloch se ne može preporučiti, makar ne onim gledaocima koji od jednog horor ostvarenja traže zaokruženu, jasnu i smislenu radnju. Ukoliko ste fan jezive atmosfere i mračnih, maglovitih, sumornih ruralnih predela film bi vam mogao ponešto pružiti i ne bi vam bio potpuno gubljenje vremena.
0 comments:
Post a Comment