HOROR FILMOVI (I SF)

Za jubilarni 1000. post sam odabrao jedan koji je započet još u proleće 2012. godine ali je dovršen tek nedavno, jer dugo vremena nisam bio načisto kako bi uopšte trebali izgledati opisi kratkih horor/SF filmova i da li opisi dotičnih treba da imaju svoje mesto na ovom sajtu. Mišljenja sam da je kratka forma nedovoljna za bilo šta osim za reklamu (ne samo određenih proizvoda nego i zanatskog umeća autora) ili brzotrzajni štos a da tek minutaža koja se približava polučasovnoj uspeva da u sebi sažme sve ono što zahtevamo od jednog uspešnog horor filma, pa makar on bio i kratkometražni. Uglavnom, na koncu sam se odlučio za najjednostavniju varijantu opisivanja, dosta kraću od uobičajene (što je verujem i logično) i bez mnogo suvišnih ili manje bitnih podataka. Iako u naslovu stoji da je ovo 1. deo samo od vaših reakcija zavisi da li ću se i ubuduće baciti na gledanje sličnih izdanja a moram reći da ukoliko se to desi u obzir dolaze samo (polu)profesionalna, dakle ozbiljno urađena izdanja a ne filmčići koje su mobilnim telefonom snimili klinci iz kraja.

Cold Blood (2007) – 13 minuta

Cold Blood je engleski filmčić neoriginalnog imena koji je snimljen pre jedne decenije u režiji čoveka koji do danas nije uspeo da se ozbiljnije prikaže široj filmskoj publici (snimio tek tri skoro nepoznata filmska ostvarenja od kojih je samo jedan horor). Ovo je još čudnije zbog toga što Cold Blood izgleda veoma pristojno: kompletan filmčić deluje kao cropovan segment jednog prosečnog slashera, onog sa maskiranim krvolokom u ulozi negativca. Sve počinje kada se nepoznata plavuša budi iz nesvesti u nekakvoj radionici ili garaži, pored sebe vidi još jedno okrvavljeno telo a iz susedne prostorije čuje zvukove masakra. Devojka pokušava da pobegne ili da dozove pomoć, to joj ne uspeva a nedugo zatim u prostoriju ulazi i killer himself pa nastaje borba koju jedno od njih dvoje neće preživeti, a mi već pogađamo ko. Ono što me je iznenadilo je kvalitet ovog short filma jer produkciono, po efektima i napetosti on ne zaostaje za filmovima B produkcije. Možda je to zahvaljujući budžetu od 5000 dolara, što nije malo za ovako kratko trajanje filma, a još jedna zanimljivost je da nema nikakvog teksta jer niko ništa ne govori, pa za ovaj filmčić nije ni potraban subtitle. Maska ubice je standardno efektna za ovakav tip filma (čitaj: ne bi je se postideo ni čistokrvni slasher) dok je plavokosa devojka prilično uverljiva kao final girl. Ipak, ona jednostavno ne liči na final girl već više na pre-final ili first/second girl jer prava final girl ne može imati kratku kosu, zar ne? Ocena: 6/10

Ending the Eternal (2008) – 14 minuta

Ovaj filmčić je nešto bolje produciran od prethodnog i to se odmah primećuje i po kvalitetu fotografije i po specijalnim efektima. Stvari u filmu ipak nisu vrhunske, delom je to i očekivano (nekada kamera deluje skoro profesionalno a nekada prilično amaterski), ali je autor uspeo u svojoj nameri i pomoću ovog filma došao do režije jednog dugometražnog filma po nazivu The Collapsed (koji kod mene nije baš dobro prošao). Radnja film(čić)a ide otprilike ovako: dok se izvesni Samuel Gradius sprema na spavanje maskirana grupa ljudi upada u njegovu zgradu i zapućuje se direktno prema njegovom stanu. Ono što na početku izgleda kao obična pljačka pretvara se u vampirsku priču gde glavnu ulogu drži prastari umorni vampir i grupa vampire killera koju očekuje veoma težak posao. To što sam vam otkrio da je u pitanju vampirska priča nije spoilerovanje jer će svaki gledalac koji bude video njušku Adama Kennetha Wilsona shvatiti u kom pravcu ide ovaj film. Ending the Eternal karakteriše izvrsna maska vampira i njegova vrlo dobra gluma, dobri efekti i nešto slabiji sporedni pojedinci, što je verovatno posledica manje minutaže. Jednostavno, 14 minuta (od koje odbijte odjavnu špicu) nije dovoljno da vidimo sve pozadinske priče, namere likova i njihov istorijat a i autor filma je mislio kako je bolje potrošiti vreme na oduže monologe gosn. Vampira nego na nešto drugo. U svakom slučaju ljubitelji filmova o vampirima bi trebalo da pogledaju ovo a ja mu dajem ocenu - 5/10.

The Horribly Slow Murderer with the Extremely Inefficient Weapon (2008) – 10 minuta

Nit dužeg i besmislenijeg naslova nit zanimljivijeg i duhovitijeg kratkog filma. Filmić je sniman čitava 22 dana a kada ga budete pogledali shvatićete i zašto. Režiser, scenarista i producent po imenu Richard Gale je snimanju prstupio veoma ozbiljno ali veoma neozbiljnom idejom: uvodna naracija kaže da „za neka ubistva treba sekund, za neka minuti, za neka sati, a za ovo... trebaju godine“. Naravno, kada rahitični demon po imenu Ginosaji napada izvesnog Jack Cucchiaioa i to - kašikom! Jack trkom pokušava da pobegne ali ga Ginosaji prati sporim i upornim korakom po celom svetu, pa eto i odgovora zašto je snimanje toliko trajalo. THSMWTEIW je montiran veoma dinamično a zamišljen je kao fiktivni trailer filma koji se nikada nije pojavio. Sve je veoma originalno zamišljeno i sprovedeno u delo a Richard Gale, čovek nesumnjivog talenta koji je uspeo da dobije mnoštvo nagrada i naklonost publike, priprema i dugometražni film baziran na ovom kratkom. Datum njegovog izlaska je nepoznat ali je poznato da će jednu od uloga imati čuveni Jeffrey Combs). Dok ovaj film ne ugleda svetlost dana možete da pogledate čitav niz Ginosaji/Jack/spoon nastavaka i interaktivnih filmčića koji jesu slabiji od originala ali dodatno proširuju osnovnu priču. The Horribly Slow Murderer with the Extremely Inefficient Weapon je obavezno štivo za sve ljubitelje horor komedija i parodija a ja mu dajem ocenu niže isključivo zbog kratke minutaže. Ocena: 9/10

Night of the Hell Hamsters (2006) - 16 minuta

Ovo je (i to nije nikakvo iznenađenje kada vidite naslov filma) horor komedija gde je akcenat više na „urnebesnoj” priči nego na drugim audio-vizuelnim kvalitetima. Zbog toga je scenario drugorazredni (s namerom ili bez) a počinje kada Karl dođe kod svoje devojke Julie koja babysittinguje neko komšijsko dete. Dete je ovde nebitno, čak se ni ne vidi u filmu, već je akcenat na želji devojke. I to ne na toj želji na koju ste vi prvo pomislili (soproštenjem) već na njenoj želji za okultnim. Naime, više od bilo čega Julie želi da isproba ouija tablu a kada je Karl ispali i ne donese je cura pravi tablu uz pomoć onoga što joj se nađe pri ruci: tu su neka slova na dečijoj društvenoj igri, tu su dve čaše, kapljica krvi i želja za dozivanjem druge strane! A kada se nekakav demon oglasi sa druge strane vrag će odneti šalu ali i neke druge organe (da prostite)... Možda je ovaj film u godini svog izlaska delovao originalno i smešno (mada ovo drugo ne verujem da je ni tada) ali nakon „hita” Zombeavers nije ni to. Naprosto, u tom filmu iz 2014. godine smo videli sve što je Night of the Hell Hamsters onomad ponudio, minus glupi uvod. Ukoliko ste željni još jedne horor komedije gde neka zaposednuta živuljka odgriza nečiji penis ovo je film za vas, što se mene tiče jedina pozitivna stvar je duhoviti naziv. I da, devojka koja glumi Juliu definitivno poseduje kvalitete za neki mnogo ozbiljniji horor film. Ocena: 4/10

Red Balloon (2010) - 14 minuta

Negde se navodi da je ovaj film iz 2010. a negde iz 2011. godine, što i nije toliko važno. Ono što je važno je da Red Balloon predstavlja veoma kvalitetan kratki film koji po svim svojim karakteristikama stoji rame uz rame sa modernim celovečernjim horor filmovima. Za razliku od prethodno opisanog filmčića ovaj poseduje i ozbiljno urađen uvod: i ovde jedna devojka čuva komšijsku devojčicu tokom jedne (barem je tako trebalo biti) obične noći ali je atmosfera u kući kudikamo jezivija a što je još zanimljivije - autor je uspeo da u tako maloj minutaži napravi bejbisiterku „živom”. Julie (što je izgleda univerzalno ime za dadilje) je lepa, simpatična, uverljiva i zaista deluje kao od krvi i mesa pa gledalac s pravom strepi za njenu sudbinu dok čuva malenu Dorothy. Mala Dorothy je simpatična ali mi se čini da se nije dobro snašla u ovoj ulozi što je jedna od malobrojnih mana filma. Dalji tok priče neću otkrivati ali ću reći da je lokacija na kojoj se sve dešava prilično jeziva, da film poseduje nekoliko napetih momenata, da ima par jump scare scena i vrlo dobar završetak koji je u duhu modernih filmova, dakle otvoren. Gledaoci će nakon takvog završetka s pravom tražiti još ali je veliko pitanje kako bi izgledao jednoipočasovni film sa ovom temom i ovakvom radnjom (čitaj: postoji bojazan da bi bio razvodnjen). Uglavnom, ovakav kakav je Red Balloon je svakako vredan gledanja; u njemu ćete osim odlične režije pronaći taman onoliko horor scena koliko poseduje i prosečan novi horor film a nećete trošiti vreme na besmislene uvode i druge nevažne stvari. Ocena: 7/10