Thursday, April 27, 2017

The Bye Bye Man (2017)


Režija: Stacy Title
Uloge: Douglas Smith, Lucien Laviscount, Cressida Bonas
Pogledajte još: The Tall Man (2012)

Evo jednog savršenog novog horor filma, ne savršenog po svojim kvalitetima (kojih gotovo i da nema) već po pokazateljima gde se trenutno nalazi moderni američki horor film... Ne tvrdim da je glavni problem to što je režiser filma žena (jer je režija jedna od retkih stvari za pohvalu), ne znam koliko je za loš rezultat odgovoran scenarista (inače suprug režiserke) jer je sve nastalo po nekakvoj priči pod nazivom The Bridge to Body Island izvesnog Roberta Damona Schnecka, za koga nikada nisam čuo (a i ne moram), ali znam da je gledanje The Bye Bye Man izuzetno beskorisno, suvišno i pre svega dosadno iskustvo...


Na samom početku filma nije izgledalo da će biti tako: uvod se dešava 1969. godine i prati jedno popodnevno ludilo nekog pomahnitalog tipa koji po komšiluku sačmarom lišava života sebi poznate osobe neprestano mrmljajući u bradu "Don't think it, don't say it". Misterija je prisutna jer saznajemo za postojanje nekakve tajne koja se ne sme prenositi, izludeli ubica izgleda poput Michaela Douglasa u Falling Down a kompletan izgled ovog uvoda zaista jeste retro, sa sve automobilima tog doba, enterijerima i izgledom komšiluka a onda i veselim bojama koje zaista deluju kao proizvod prošlosti. Nažalost ali potpuno očekivano radnja se zatim seli u sadašnjost i prati troje studenata koji su (što je potpuno nebitno za celu priču) u nekakvom ljubavnom trouglu. U fokusu je Elliot koji se zabavlja sa plavušom Sashom ali mu je tamnoputi prijatelj John, a svi vrlo dobro znamo da kada su u pitanju plavuša i crnac tu može biti svašta (što se eksplicitnije može videti u nekim drugim žanrovima, jel). Uglavnom, ovaj trojac iz nekih razloga iznajmljuje jednu staru kuću u kojoj namerava provesti određeni period a vreme namerava prekratiti tako što će dovesti vidovnjaka da „očisti” lokaciju.


Tokom vidovnjačke seanse medijum odmah opaža da lokacija nije čista, vidi još jednog strašnog stanara, upravo onog čije se ime nikako ne izgovara, ali naivni kakvi jesu klinci izgovaraju njegovo ime i famozni Bye Bye Man dolazi istog trena kako bi nastavio tamo gde je stao 1969. godine. E sad, za razliku od najpoznatijih i najuspelijih negativaca horor filma (a ovaj najviše podseća na Freddyja Kruegera) Bye Bye Man deluje u svemu desetorazredno i amaterski. Prvi problem sa dotičnim dosadnjakovićem je što su njegove namere nepoznate a pravila igre nedefinisana. Dobro, svi znamo da su mu namere da pobije sve one koji ga prizovu ali ostaje nepoznato zašto to radi i koja je poenta toga. Kod pomenutog Freddyja je u pitanju bila osveta i grehovi roditelja a kod Baj Baja zaista ne vidim ništa (osim ako u pitanju nije ljubomora Elliota, volja plavuše za preljubom i spremnost crnca da odradi prijateljevu devojku) tako da mi ovaj film više liči na paranormalni slasher (u kojem ubica i ne mora imati razloga za kasapljenje) nego na tinejdžerski horor film koji bi morao imati neke poruke i poente, pogotovo za svoju ciljnu grupu gledalaca. Osim njegovih namera nepoznato ostaje i koja je funkcija Bye Bye-ovog četvoronožnog animiranog prijatelja, šta znači novčić koji non-stop ispada iz stočića, zašto je Sasha konstantno prehlađena i još neke druge stvari...


Pretpostavljam da sama priča po kojoj je nastao ovaj film nije sadržavala odgovore na ova pitanja a da autor-suprug nije hteo, mogao ili znao šta dalje da uradi već je zauzeo stav da je misterija i animacija sasvim dovoljna za plašenje ionako oguglalih gledalaca koje je nadalje namerio zabaviti nekim drugim stvarima. Te stvari su načini na koje zlotvor ubija, ne prljajući svoje animirane rukice. Naime, on ulazi u psihu svakog klinca na koga se nameračio, stvara u njegovoj glavi iluziju i situacije koje u zbilji ne postoje, igra na njegove urođene strahove a sve kulminira time da se klinci između sebe poubijaju, valjda kako Bye Bye ne bi po kući ostavljao svoje animirane otiske. Meni je sve ovo ličilo kao da famozni Baj Baj i ne postoji već su se klinci napušili neke sintetičke droge i celo vreme haluciniraju. Većina od prikazanih ubistava nije niti uverljiva niti zanimljiva, dosta toga se dešava van gledaočevog vidokruga, gledalac se u kasnijem toku filma gubi i ne zna šta je san (tj. košmar) a šta java a autor filma misli da baš iz toga trebaju proizići neki od „najefektnijih” obrta. S druge strane, film nije uverljiv ni po svojoj sadržini jer većina aktivnosti likova ne deluje životno, počevši od namere za iznajmljivanje građevine, preko drvenog stolića koji je (čini se) neuništiv (i nikome ne pada na pamet da ga uništi ili zapali) pa do famozne nepostojeće stranice knjige i vrlo neuverljive bibliotekarke.


Iako je ovo film PG-13 etikete u njemu se može videti nešto (animirane) krvi, no to nije razlog zašto je The Bye Bye Man veoma slab. Naprosto, sadržina ovog filma je nedovršena, neatraktivna, nezanimljiva, nedefinisana, nemaštovita, nestrašna, neoriginalna, sterilna, beživotna, monotona, generička. Likovi su neuverljivi, nesimpatični, neautentični i loše napisani, priča je neubedljiva, traljava, dosadna, neuzbudljiva a negativac nedovoljno vidljiv, preanimiran, nestrašan, jalov i neatraktivan. Mislim da sam zaboravio još koji epitet ali bi se svi oni mogli sažeti u jedan - bespotreban.

+ nekoliko dobro režiranih scena
— nezanimljiv i nedovršen film
— dosadan i neatraktivan negativac
— bez ikakvih pravila, poruke i poente
— preanimiran i izuzetno sterilan


 Ocena: 3/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

3 comments:

  1. A ja baš htedoh da ga pogledam. Hvala ti za recenziju, da ne gubim vreme :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. A ko zna, možda bi se tebi svideo, možda bi mu dodelio ocenu 8/10 ili veću :D

      Delete
    2. A neka hvala. Nešto ti verujem kad napišeš da je film za izbegavanje :D

      Delete