Wednesday, May 4, 2016

The Boy (2016)


Režija: William Brent Bell
Uloge: Lauren Cohan, Rupert Evans, James Russell
Pogledajte još: Pin (1988)

The Boy (radnih naziva The Inhabitant i In a Dark Place a na ex-SFRJ područjima preveden kao Dete zla/Dječak) je američko-kanadski psihološki horor film režiran od strane Williama Brenta Bella (The Devil Inside, Wer) a napisan od strane Stacey Menear. Ovaj film ne treba mešati sa istoimenim prošlogodišnjim ostvarenjem (koje, by the way i dalje uporno zaobilazim) i svakako ga, makar određeni broj gledalaca, treba i mora pogledati. S obzirom na (ne)kvalitet novije horor produkcije film The Boy me je prijatno iznenadio (iako ima svojih slabosti) pa sam ga nakon jedne večeri pogledao ponovo i narednog popodneva. Film je predlog čitalaca ovog bloga Milice Micić i Bojana Savića a opis koji sledi sadrži moje impresije nakon dva uzastopna gledanja.


Greta je lepa Amerikanka koja se iz nekih svojih privatnih razloga (koje ćemo otkriti nešto kasnije) uputila u Englesku i prijavila na oglas jedne porodice sa periferije da bude dadilja njihovom dečaku Brahmsu. Početak filma nam prikazuje Gretu koja je doputovala u zabačeni zamak sa stotinu soba, njeno upoznavanje sa roditeljima dečaka a zatim i samo upoznavanje sa Brahmsom. Zabačenost objekta, poduža izolovanost, nedostatak interneta i signala mobilnog telefona nisu ništa u odnosu na šok koji je Greta doživela kada je ugledala mališana: u pitanju nije nikakav dečak već porcelanska lutka prema kojoj se „roditelji” odnose kao prema svom ljubljenom sinu. „Dečak” se ima hraniti, zabavljati, izvoditi na vazduh, presvlačiti, ima mu se puštati muzika, čitatu bajke a uveče uspavanke. Greta nije najsigurnija šta joj je činiti ali dobra zarada (plus problemi zbog kojih se i otisnula u svet) joj ne daju mnogo izbora.


Gretin period privikavanja protiče u zbunjenosti ali za zbunjenost zapravo i nema mnogo vremena: već narednog jutra vremešni „roditelji” putuju na godišnji odmor a devojka mora ostati sama u ogromnom starom zamku da se brine o lutki od koje je hvata jeza. Ona je dobila spisak aktivnosti i naredbi kojih se mora pridržavati a jedini lik sa kojim sme komunicirati je Malcolm, mladić koji je zadužen za poštu i nabavke. Greta je odmah po odlasku vlasnika bacila porcelansku lutku u zapećak ubeđena kako je dobila angažman kod poremećene porodice ali već iste noći određeni događaji iz mračne i puste kućerine je navode na sumnju kako je tu prisutan još neko. Ili je Brahms zapravo živ, baš kako što tvrde njegovi „roditelji”? Početna misterija polako prelazi u horor, sporog tempa odvijanja ali sa odličnom atmosferom i kulminacijom u završnici (i obaveznim obrtom) koja otkriva deliće priče i sve nejasne kockice slaže u jednu celinu.


Pravi pogodak autora je što su radnju filma smestili u Englesku periferiju, u ogromnu kamenu građevinu oko koje se nalaze šumoviti puteljci i vrtovi, jer je engleski ambijent više nego pogodan za ovakvu vrstu filmova. Ipak, film nije sniman u Velikoj Britaniji već u glavnom gradu Britanske Kolumbije, u dvorcu pod nazivom Craigdarroch koji datira s kraja XIX veka. Bilo kako bilo, sve izgleda vrlo lepo, atmosferično i veoma prija oku gledaoca: vrtovi i prilazi kući su melanholični i sumorni, kamena kuća je prelepa a unutrašnjost joj je mračna i veoma jeziva, pogotovo tokom kišnih noći. Upravo enterijer zdanja autor eksploatiše kako bi stvorio odgovarajuću atmosferu i nekoliko strašnih scena, koristeći standardne načine plašenja gledalaca. Ovde nema nikakvih većih iznenađenja jer je repertoar koji The Boy nudi proveren: tu je nekoliko „štrec” scena u kombinaciji sa karaktersitičnim momentima horora sa zaposednutim građevinama u glavnoj ulozi.


Umesto haunted house u The Boy je u centru pažnje „haunted” dečak a umesto jeftinih jump scare scena (kojih ima samo nekoliko) ovde imamo priču koja se više bazira na atmosferi, građenju likova i pozadine dešavanja. Usled svega ovoga film deluje realnije i prirodnije ali neko ko želi čistokrvni horor neće naći dovoljno „mesa”. The Boy je PG13 film pa već znate šta vas očekuje (ili bolje rečeno - ne očekuje) tokom njegovog gledanja: u njemu nećete videti (mnogo) krvi, golotinje (na nečiju žalost) ili brutalnosti ali mi tako nešto tokom njegovog gledanja nije ni nedostajalo. Ono što mi je više smetalo je predvidljivost u nekim momentima a verujem da će svaki (iskusniji) gledalac odmah znati šta sledi kada ugleda mladog dobavljača ili famoznog Amerikanca. Takođe, nije mi se dopao ni rasplet. Očekivao sam da će The Boy otići u nekom sasvim drugačijem pravcu a završni kadrovi filma su ovde, čini se, samo otvorenog finala radi.


Voleo bih i da su neke scene iz prošlosti prikazane u formi flashbackova a ne samo prepričane od strane likova jer ovako film deluje nešto jeftinije. No, to je sve što se tiče mana filmajer je scenario solidan, kamera odlična, fotografija perfektna a muzika odgovarajuća. Lauren Cohan (The Walking Dead) u ulozi često bosonoge Grete je vrlo simpatična, lepa, dobro iskazuje emocije, vešto vlada filmom i uspešno ga nosi na svojim plećima. Mlađi glumci koji obezbeđuju sporedne uloge su prosečni a oni stariji prilično kvalitetni. Glavni karakter filma je ipak lutak Brahms koji najčešće svojim izgledom ili nepomičnošću balansira tankom linijom između sažaljenja i plašenja. I pored toga što je (naizgled) nepomičan rezultati njegovog delovanja su više nego evidentni što samo povećava konstantni osećaj nelagode, kako kod Grete tako i kod gledalaca.


Premda do sada nisam pogledao mnogo filmova godišta 2016 The Boy me je naviše dojmio. To je prvenstveno uspeo zbog svog izgleda, tempa i atmosfere a onda i neobične radnje sa porcelanskom lutkom u glavnoj ulozi. Ovaj film vam preporučujem ukoliko volite horor filmove bez kapi krvi ali i horor filmove koji se baziraju na neobičnim pričama i uključuju bizarne likove. Iako se u glavnoj ulozi pojavljuje lutka ovaj film je drugačiji od najpoznatijih predstavnika (Child's Play); neko mlađi bi možda rekao da je The Boy muški pandan horor „hitu” Annabelle ali je mene najviše podsetio na jedan stari dobri ali potpuno zaboravljeni film Pin iz 1988. godine.

+ neobična i nelagodna priča sa bizarnim likovima
+ izgled dvorca i okoline; atmosfera (pogotovo noćna)
+ Lauren Cohan u ulozi Grete; „dečak” Brahms
+ moderan film ali starinskog izgleda i kova
— predvidljivost u nekim scenama; završetak


 Ocena: 7/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

3 comments:

  1. Obzirom da ne volim horore s lutkama,pogotovo u pokretnom obliku,ovaj film nije ni nalik tome,sa preokretom koji je pun pogodak,jedini klise,tj.zamerka,je ta iskrica ljubavi...sam taj zavrsetak,elem,film je vredan gledanja svakako,

    ReplyDelete
  2. Is he real in the end or a ghost or he moved the doll??? Why doll when he was in the house? Plsss

    ReplyDelete
    Replies
    1. He's quite real,disfigured from fire,getting away from people because of that,using the doll he feels less lonely and isolated.

      Delete