HOROR FILMOVI (I SF)

Evo jedne serije koja se mnogima nije dopala a mi ćemo je oceniti prilično visokom ocenom. Devil in Ohio se pojavio 2. septembra 2022. godine i činilo ju je osam epizoda. Serija je nastala na osnovu istoimene novele Darie Polatin a koja je opet nastala na osnovu istinitih događaja ali nepoznato u kojoj meri (loosely inspired). Serija je svrstana u žanr psihološkog trilera s horor elementima a mi je bezrezervno preporučujemo svima koji vole tematiku opasnih sekti i kultova.

Posle kraćeg prologa, u kojem posmatramo kako jedna ženska osoba očigledno beži sa nekakve farme, selimo se u urbanije okruženje i gledamo Suzanne Mathis, psihijatricu u gradskoj bolnici. Njene redovne dužnosti oko pacijenata prekida hitan poziv da pregleda jednu upravo primljenu devojku koja je pronađena na obližnjem putu, povređena i očigledno u šoku. Devojka ne govori ali ima misteriozne rasokotine po leđima koji joj se pod lekarskim nadzorom saniraju. Suzanne je ipak zadužena za nešto drugo, da pokuša da dopre do pacijentkinje, postepenom toplom komunikacijom je opusti i dozna njeno ime, poreklo i šta joj se to dogodilo prethodne noći. I zaista, Suzannein pristup rezultira time da se devojka pomalo otvara, pa nešto kasnije doznajemo da se zove Mae i da je najverovatnije pretrpela nekakav vid porodičnog nasilja usled kojeg je pobegla od kuće. Upravo zbog toga njen povratak na farmu nije moguć a obzirom da je maloletna moraće da sačeka aktiviranje sistema socijalne zaštite, dakle udomljavanje u hraniteljsku porodicu. Suzanne, potresena devojčinim stanjem i tromošću sistema da je odmah smesti u novi dom (ali i usled svog turbulentnog detinjstva zbog čega joj se misteriozna devojka učinila tako bliskom) odlučuje da Mae privremeno primi u svoj dom. Međutim, nakon izvesnog vremena prisustvo čudne Mae izaziva napetost i razdor unutar Suzanneine porodice...

Suzanne živi miran porodičan život, trudeći se da njen suprug i tri ćerke ne budu (mnogo) na gubitku usled njenih stalnih radnih obaveza u bolnici. Dolazak nepoznate devojke u njihov dom ne protiče u najprijatnijoj atmosferi budući da je starije ćerke i suprug ne prihvataju onako kako bi Suzanna volela. Sa Mae se sprijateljuje jedino najmlađa ćerkica (koja je takođe usvojena), simpatična i druželjubiva kosooka devojčica koja pati od astme a koja se u prošlosti nalazila u istoj poziciji kao sada Mae. No, čak i da su svi bili dobronamerni i da su je dočekali raširenih ruku uklapanje novopridošle devojke koja potiče iz potpuno drugačijeg uređenja bilo bi vrlo teško... Mae je odrasla u strogoj sekti, gde se ponašala po čvrsto utvrđenim pravilima, veoma ritualnim, konzervativnim i nečovečnim, a neke od tih ustaljenih rutina na koje je navikla prenosi i u svoj novi, potpuno savremeni i urbani gradski dom. Kao da nije dovoljno što je u kuću doveden „uljez”, kojem majka sada posvećuje više pažnje i stavlja ga ispred ostalih članova porodice, istovremeno sa useljavanjem Mae počinju se dešavati čudne, neobjašnjive i jezive stvari. To dovodi do dodatnog udaljavanja ostatka porodice od Suzanne i njene štićenice a sve kulminira u šokantnom finalu koje gledaoca tera da se zapita, ne samo u vezi postupaka glavne junakinje filma već i kako bi on postupio u datoj situaciji.

Ključan element u seriji videće se nešto kasnije u vidu flashbackova koji predstavljaju sećanja doktorice na porodično nasilje koje je u detinjstvu pretrpela od svog oca. Obzirom da je i sekta u kojoj je Mae odrasla takođe neki vid porodice Suzanne se identifikuje sa devojkom i na sve načine pokušava da otkrije šta joj se to dogodilo i kakav je to svet iz kojeg ona potiče... Njena istraga ovog slučaja postaje sve intenzivnija, sve više se posvećuje tome zanemarujući svoj posao, svoju porodicu ali i profesionalne kodekse na koje se zavetovala. Nakon nekog perioda činiće se da povratka na staro više nema ali i da se granica između jedne mirne skladne porodice i opasnog kulta potpuno izbrisala: najednom čudni likovi počinju da se motaju u blizini Mathisovih, ispisivajući misteriozne grafite i dovodeći u opasnost ne samo odbeglu Mae već i sve članove Suzannine porodice... Međutim, Devil in Ohio je veoma zanimljiv čak i pre svog eksplozivnog i šokantnog finala. Priča o devojci koja beži iz zloglasnog kulta i misterija koja okružuje njenu prošlost (a koja se postepeno otkriva) naprosto će gledaoca vezati uz ekran, ne dozvoljavajući mu da predahne. Zanimljiv nam je bio i sukob dve kulture, dva načina odrastanja, koji se najbolje vidi u nekim početnim kontaktima Mae sa svojim novim „sestrama” ali i po prvim danima kada je počela po prvi put pohađati školu.

Kultovi su fenomen koji je svojstveniji američkom podneblju nego našem ali to ni u kom slučaju ne znači da u funkcionisanju ovog kojeg gledamo ne možemo prepoznati nešto iz vlastitog okruženja. Način na koji funkcioniše ova sekta koja worhipuje đavola je jeziv a još jezivije je kako je potpuno ignorisana od strane američkog zakona i puštena da mirno živi po svojim „zakonima” što za sobom povlači i određeni broj ljudskih žrtava. Serija ne istražuje samo kako jedan kult funkcioniše i kojim zastrašujućim metodama se služi već ide i u daleku prošlost prikazujući nam same početke udruživanja grupe ljudi koja se silom određenih prilika odriče Boga i skreće ka mračnoj strani. Neverovatno je da tako blizu civilizacije, tako blizu nasmejanim mladim ljudima i tinejdžerima, koji provode vreme u svojim šarenim sobama zaokupljeni dečijim brigama živi grupa ljudi koja se klanja đavolu, prinosi žrtve, kažnjava žene ali celo vreme sarađuje sa tom istom civilizacijom koliko joj je u interesu, zalazeći na njenu teritoriju ali istovremeno po cenu ljudskih života braneći da neko uđe na njenu. Najjezivija stvar u vezi ove serije je činjenica da ovakvi ili slični kultovi i dan danas postoje i to ne samo na teritorijiji Sjedinjenih Država... Oni su, kao što smo već rekli, najpodložniji ovakvim sektama i one čak spadaju u nekakvu njihovu tradiciju ali i naše podneblje postaje plodno tle za nešto slično pa imajući to u vidu Devil in Ohio svakako poseduje upozoravajuću poruku čak i za gledaoce sa ovih prostora.

A onda su tu i druge teme: serija istražuje kako trauma utiče na pojedinca i na njegov kasniji život, kako se sa njom nosi i kako usled nje bivaju kažnjeni čak i budući članovi porodice... Ovde nije Mae ta koja je urušila Mathisove već nezalečeni ožiljci koje je Suzanne nosila sve vreme, bezuspešno pokušavajući da ih sakrije svih ovih godina... I baš tu i takvu dr. Suzzane Mathis je odlično dočarala Emily Deschanel (najpoznatija po seriji Bones), odlična glumica koju nismo do sada mnogo gledali. Emily vrlo uverljivo igra Suzzane koja trudeći se da čini dobro delo (ali i da prevaziđe svoj teret) od brižne majke i savesne doktorke uspeva da ceo svoj život dovede u pitanje... Njene nezalečene rane su plodno tle za manipulacije jedne po godinama mlađe osobe ali po sektaškom stažu mnogo iskusnije pa Suzzane vremenom gubi prepoznatljivu racionalnost i zaglibljuje se u živo blato iz kojeg, čini se, ne može da se iskobelja. Jedina koja uspeva da nadmaši Emily je maestralna Madeleine Arthur u ulozi Mae. Ona svojom izvedbom misteriozne devojke konstantno drži publiku u neizvesnositi jer gledalac u početku nije siguran ko je devojka zapravo a kasnije, kada to počne da shvata, nada se je istina nešto drugačija... Madeleine tj. Mae konstantno balansira između simpatičnog i zastrašujućeg, mestimično nas ubeđujući kako je u pitanju krhka i nežna neshvaćena devojka teške prošlosti da bi već u narednoj sceni postala potencijalni uvrnuti antagonista...

Nekim gledaocima se nije dopalo što su određeni delovi serije predvidljivi i što može delovati da ona ima rupe i nelogičnosti u svom toku. I zaista, iskusniji gledalac već na samom početku može pretpostaviti poreklo i namere misteriozne devojke baš kao što (makar delimično) može predvideti i kako će se sve završiti. Završetak serije može podeliti publiku, gde će neki biti potpuno oduševljeni a drugi sasvim razočarani, ali ga mi ocenjujemo ipak kao nestandardan, pogotovo za modernu horor produkciju, pa samim tim i dovoljno originalan i neočekivan. Nama je više od svih pomenutih stvari ipak smetalo nešto drugo, poput, recimo, većine školskih aktivnosti vezanih za Jules, srednju doktorkinu ćerku, kojoj je Mae vršnjakinja. Nismo mogli naći svrhu u njenim odnosima sa drugaricama, prijateljem, pokušavanjem uređivanja školskog časopisa i drugim stvarima koje ne deluju vezane za glavnu priču filma. Deluje da su autori ovo ubacili samo kako bi serija bila bliža gledateljkama Julesine dobi, pogotovo onim nesigurnijim u sebe, ali je veliko pitanje da li devojčice te dobi uopšte gledaju nešto vezano za satanističke kultove. Takođe, LGBT aspekt nam je ovde bio sasvim bespotreban, usiljen i potpuno neprirodno nakalemljen na celu priču, samo da bi ga bilo u seriji i verovatno da bi još jedno filmsko ili serijsko delo ispunilo te unapred predviđene zahteve.  

Neki gledaoci će reći kako je Devil in Ohio sporog tempa i kako je slab na polju horora ali treba reći kako je serija zapravo jeziva ispod svoje površine i nije ni zamišljena (tj. napisana, jer je nastala na osnovu pisanog dela) kao prosečno horor štivo za opuštanje ili koje napadnim specijalnim efektima i jumpscareovima plaši gledaoce. Ukoliko ste gledalac kojem ne smeta nešto sporije odmotavanje priče, nije mu strana psihologija likova a svakako ga zanima i funkcionisanje (satanističkih) kultova Devil in Ohio bi vam se mogao dopasti skoro kao nama.

+ misterija vezana za tajanstvenu devojku
+ maestralna Madeleine Arthur u ulozi Mae
+ kontakt satanističkog kulta i civilizacije
+ ispod površine veoma zastrašujuća radnja
— bespotrebni školski delovi i LGBT aspekt