Thursday, January 7, 2016

Kristy (2014)


Režija: Oliver Blackburn
Uloge: Haley Bennett, Ashley Greene, Lucas Till
Pogledajte još: Bound to Vengeance (2015)

Nije mi poznato ime režisera Olivera Blackburna, niti mi je poznat njegov prethodni film Donkey Punch, dok mi je ime scenariste poznato samo po užasnom Vanishing on 7th Street. No, pogledao sam Kristy, američki triler horor film koji je nesumnjivo inspirisan famoznim „hitom” Purge i home invasionom. Kao što sam svojevremeno i predvideo uspeh pomenutog je doveo do gomile manje ili više uspešnih klonova a Kristy je definitivno jedan od takvih. On koristi nešto realniji setup od Purgea i ne zalazi toliko u domen naučne-fantastike ali uspeva da generiše gotovo istovetnu količinu gluposti i iritirajućih momenata. Film sam pogledao na preporuku čitaoca Marka Backovića kome se ovom prilikom zahvaljujem na predlozima.


U prologu filma saznajemo da neka malo „realnija” purge sezona traje diljem američkih država. Mlade i lepe bele devojke nestaju i bivaju ubijane širom države, vlast je nemoćna, policija krši ruke dok jede krofne a TV programi su prekidani headlines vestima. Iza ovih ubistava (kasnije ćemo saznati) stoji (kao) nekakva sekta koja izvodi ritualna ubistva iz (pretpostavljam) nekog svog razloga. Ubice su maskirane, mlađe su dobi i ne postoji način da ih se kurtališete do njihovom fizičkom likvidacijom. Ukoliko vam to uspe jer prethodnim žrtvama nije.


Nakon prologa postaje vrlo jasno da su se ove večeri zlotvori nameračili na devojku Justine, usamljenu studentkinju koja jedina nije otišla svojoj kući za Thanksgiving Day pa sama samcita čami u velikom studentskom domu. Jedan sasvim bezazlen večernji odlazak u pusti supermarket služi kao povod da sebi na vrat natovari petoro maskiranih tinejdžera krvnika koji od sada, pa nadalje & ubuduće neće stati u svojim ubilačkim namerama sve dok Kristy ne budu videli mrtvu.


Kristy? Kako sad Kristy kada je u pitanju cura Justine? E pa zato što svaka osoba koju pomahnitale teen ubice targetuju nosi ime Kristy, bez obzira kako se dotična devojka zapravo zove od sada je Kristy, svi joj se tako obraćaju i ona zna kada se kaže Kristy da se to odnosi na nju, kao Justine si se rodila a kao Kristy ćeš umreti. Iz nepoznatih razloga. Čak i nakon epiloga, za koji se može reći da je vrlo očekivan, ostaju nejasne mnoge stvari od kojih je motivacija organizovane mreže ubica širom američkih država jedna od najbitnijih.


Autor filma očigledno ne igra na kartu preko potrebnih informacija koje bi bile u službi boljeg funkcionisanja filma; on nudi gledaocu misteriju i drži se toga da žrtva ni ne mora znati ko je ubica i zašto želi da je ubije. Dovoljno je što to naprosto želi i što žrtva mora da se spasi kako zna i ume. Upravo o tome i jeste ovaj film, o ubicama koje žele po svaku cenu da ubiju i o žrtvi koja želi po svaku cenu da se spasi. Sva ostala pitanja bolje zadržite za sebe ili ih postavite autoru filma (ili možda bolje ne, jer će nas onda, ne dao Bog, častiti sequelom).


Radnja filma se odvija u internatu, koji sačinjavaju čudnovato nepravilni hodnici i mnoštvo otključanih mračnih soba, zatim sportska sala sa bazenom i svlačionicama, okolina objekata i građevine koje koristi studentsko obezbeđenje. Osim što je ambijent mračan autori su atmosferu obogatili kišom i maglom kako bi utisak bespomoćnosti Justine bio potpun. Tok događaja nakon prilično dobrog uvoda počinje strmoglavo da pada jer ništa što ovde vidimo nije originalno i što je mnogo bitnije - ni logično.


Ono što najviše nervira je nerealna atmosfera i ponašanja likova, kako žrtava tako i ubica. Kao prvo, razumem da je praznik, jedan od većih u SAD, ali ovakva pustoš po padanju mraka verovatno postoji još samo na ulicama Pripyata. Čak i van ograđenog školskog objekta, na lokalnom putu, oko marketa, u podzemnoj garaži ili na ulici - nigde nema živog stvora a čak i kada ga ugledate znajte da je pripadnih ubilačke grupe. Od policije nema ni traga ni glasa, nikakvog obezbeđenja, slučajnih prolaznika, pasa ili mačaka - u ovom filmu naprosto nema nikoga.


I ono malo likova koji su tu silom prilika i po dužnosti (čuvar, portir, policajac u patroli ili student koji se vraća u zgradu) ekipa tinejdžera neutrališe za tren, svejedno da li je u pitanju đak, pas ili naoružani policajac. Na putu do svog mrtvog cilja zlotvore ništa ne može zaustaviti pa ni običan pandur; da ih je bilo deset ubili bi sve, da su došli komandosi i njih bi neustralisali, šta zna američko (sektaški-ubilačko nastrojeno) dete šta je specijalac! Iako grupa ubica nije nauružana vatrenim oružjem nemoguće ih je zaustaviti i to ne uspevaju čak ni oni koji po dužnosti nose pištolj, za čiju upotrebu su obučeni i čije korištenje im je zakonom dozvoljeno.


Na ovo se nastavlja i problematično ponašanje Justine koja ni u jednom trenutku (pre finala) ne pomišlja da uzme bilo koji predmet u ruke kako bi makar pokušala da naudi svojoj ubistvenoj poteri. Iako se ne nalazi u radionici već u studentskom domu oko sebe ima dovoljno predmeta za samoodbranu, pogotovo što je vođa bande devojka njoj slične dobi. Međutim, sve što Justine u većem delu filma radi je skrivanje, dahtanje i bežanje ali koliko god brzo da trči, u kojem god pravcu je tanke nožice nose, koji god automobil da vozi - sporohodajuće ubice su joj za petama, na samo metar-dva.


Osim neverovatne brzine svog sporog hoda (i pretpostavljam termo vida, jer kako bi inače uvek pronašli žrtvu ma gde da se ona skriva) ubice imaju i sposobnost hakovanja kamera, presretanja poziva mobilnih telefona, provaljivanja vrata i slično a to sve rade u real timeu, plus non stop snimaju progon žrtve i ubistva svojim mobilnim telefonima i istovremeno uploaduju snimke na nekakve zločinačke društvene mreže da njihove kolege ubice uživaju u postignutim ciljevima. Nisam porimetio koliko ti snimci imaju lajkova.


Ubistva u filmu se dešavaju mahom van ekrana, ima nekoliko koja su delimično vidljiva ali su uglavnom u krupnom planu samo mrtva tela pa zbog specijalnih efekata slobodno ne morate gledati film. Finale filma je dosta zanimljivije od njegove središnjice ali sama ideja o finalnoj devojci i njenoj osveti protiv svojih progonitelja i potencijalnih ubica ovde nije izvedena na najsrećniji način. Kao što sam i ranije isticao - ukoliko želite home invasion sa odličnom heroinom željnom osvete u glavnoj ulozi bolje (ponovo) pogledajte You're Next.


Ono gde Kristy dodatno iritira je insistiranje na jeftinim horor scenama koje mislim da nikoga ne mogu uplašiti. Autor filma uspeva da stvori prilično jezivu atmosferu ali nju kruniše jeftinim i nerealnim poziranjima likova u maskama od srebrne folije koji suviše teatralno izviruju iz mraka, naprasno iskaču pred kameru (u kompletu sa još napadnijom muzikom) ili naprosto stoje na maglovitoj čistini i (pretpostavljam) uživaju u svojoj jezivoj pojavi. Samo stoje i bulje u pravcu kamere (ne svoje nego režiserove) jer je to creepy. Moguće da ih neko u tom trenutku slika za njihovu društvenu mrežu, ko će ga znati...


Haley Bennett u ulozi Justine je zadovoljavajuće odradila posao, ne zato što je loša glumica već zato što linija teksta ovde ima vrlo malo a većina glume se svodi na trčanje, plakanje, vrištanje i dahtanje. Ostali glumci su ovde samo potrošna roba, uključujući tu i klince sa maskama od srebrne folije na licu koje nemaju otvor za nos (kako li onda dišu?) i njihovog vođu - tinejdžerku s herpesom na usnama, pirsinzima, tamnim naočarima koje nosi po noći i kapuljačom preko očiju (kako li vidi?). Dotičnu na ne previše ubedljiv način igra Ashley Greene (Burying the Ex i The Apparition).


Maksimum koji možete dobiti gledajući film Kristy je određena doza napetosti pa ukoliko volite tenziju više od logike moguće je da će vam se film svideti. Nažalost po Kristy postoji mnogo boljih filmova na sličnu temu, filmova koji su ubedljiviji, jasniji i direktniji pa samim tim bivaju i strašniji i poučniji od Kristy.

+ Haley Bennett u ulozi Justine
+ dobar uvod i dosta napetosti
— nejasnoće i neubedljivosti
— neubedljiva organizacija ubica
— neoriginalnost; horor scene


 Ocena: 4/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

9 comments:

  1. Po tebi,koje uslove treba da ispunjava horor film da bi imao neku pristojnu ocenu (7,8,9+).

    ReplyDelete
    Replies
    1. To zavisi od toga šta film pokušava da bude. Recimo, većina situacija koje sam iskritikovao u gore opisanom Kristy bi sasvim fino funkcionisale kod nekog Freddyja, Jasona ili Myersa. Međutim, Kristy se trudi da bude ozbiljan film i da realnim situacijama zaplaši svoje gledaoce a to mu na ovaj način nikako ne uspeva. Pristojnu ocenu bi trebao da zasluži film koji osim ubedljive radnje ima i kvalitetnu glumu te horor atmosferu i poentu (što Kristy samo malim delom zadovoljava). Poslednjih godina se retko desi da neki film zasluži ocenu 8 ili višu ali 7-ica ima dovoljno, sve su to filmovi koje vredi pogledati, neke i više puta.

      Delete
  2. Jedan od najdužih opisa, čini mi se. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ko zna, možda se to i svidi čitaocima :)

      Delete
  3. Meni milina citati opise,posebno dok sam u wc,pa kad se opustim :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Eto, sad sam saznao za još jedno mesto na kojem se čita moj blog :)

      Delete
  4. Hahahaha :)Ali iskreno,meni nista bolje nema nego kad sam na wc solji pa kad nesto citam.Tako sam jednom nabasao na tvoj blog,svideo.mi se i tako sam poceo da ga pratim.Dobro,ne citam uvek u wc ali kad se zadesi,dok ne procitam i ne vidim ocenu,ne izlazim :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. E ima da napišem jednom duplo duži opis od Kristy, nećeš izlaziti iz WC barem nekoliko sati :)

      Delete