HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Gordon Green

Nismo propustili bioskopsku premijeru najnovijeg filma u Halloween serijalu, potpomažući sa 2 evra sledeći nastavak u nizu koji je već najavljen. Kao što sigurno dobro znate Halloween Kills je središnji deo trilogije započete 2018. godine filmom Halloween a završni deo će se zvati Halloween Ends i trebao bi stići u bioskope sledeće jeseni. Cela ova trilogija se nastavlja direktno na original iz 1978. godine, zanemarujući sve ostale nastavke, što nije najsrećnije rešenje ali nad tim smo kukali u opisu prethodnog filma pa nećemo opet.

Na samom početku stavljamo upozorenje da će u ovom opisu biti nekih spoilera. Ipak, ne mislimo da je to veliki problem jer se određeni broj detalja vidi već iz trailera filma, završetak je svakako izvestan imajući u vidu najavljeni sequel a i Halloween fanovi će svakako pogledati ovaj film bez obzira što znaju neke njegove ključne elemente. Halloween Kills poseduje veoma jednostavnu priču: nakon vatrenog finala iz prethodnika Michael Myers ipak uspeva da se izvuče iz zapaljene kuće Laurie Strode, dok se ona sa ćerkom i unukom udaljava sa zgarišta svog doma ubeđena da je konačno pobedila krvoloka i tako ispunila svoju životnu misiju i ono za šta se decenijama pripremala. Međutim, Myers ubija vatrogasce koji su došli da ugase zgarište a zatim se upućuje ka svom domu u kojem je odrastao. Zbog čega se uputio – saznaćete na kraju filma. Naravno, na putu do svoje kuće u Haddonfieldu temeljno će slashovati bukvalno sve na koje naiđe, brutalno ih lišavajući života, a to će dovesti do panike u celom gradu. Meštani će se nakon početne konfuzije i histerije uspešno organizovati i u formaciji rulje poći u obračun sa dobro poznatim neprijateljem. Ali, oni ne znaju sa kakvim zlom su se uhvatili u koštac i ne znaju da su im šanse za pobedu svedene na minimum, bez obzira na brojnost okupljene ekipe, naoružanje i rešenost da iste večeri pobede zlo jednom za svagda. Za sve to vreme naša Laurie leži ranjena i sveže operisana u bolnici ubeđena da je Michael već odavno izgoreo u podrumu njenog sada već bivšeg doma...

Stalni čitaoci ovog bloga i njegove FB stranice su svedoci da nismo mnogo očekivali od ovog filma, čak smo predviđali nešto slabije ostvarenje od onog iz 2018. godine. Jednostavno, sadržina, stil, dinamika, atmosfera i vizuelni identitet prethodnika, ali i pogledani trailer novog filma, doveli su do naših sniženih očekivanja i sa njima smo i ušli u bioskopsku salu. Za one nestrpljive odmah ćemo reći da film definitivno nije slabiji od onog iz 2018. godine, možda nije ni bolji, ali svakako deluje kao logičan nastavak. On se nadovezuje neposredno na ono što smo gledali pre 3 godine što je dobro (zlobnici bi rekli kao što se jedan od Halloween sequela iz 1981. koji se nikada nije desio nastavlja na original). I ne samo to, Halloween Kills zaista deluje kao logični nastavak, odmah nas vodi u buktinju kuće u čijem podrumu je zatočeni Michael, ispred kuće su oni isti leševi iz prethodnika a u kamionetu koji se udaljava je naša ranjena junakinja sa svojim naslednicama. Sve što vidimo deluje kao skladna celina sa prethodnikom, kao film koji je sniman uporedo sa onim, i svi koji budu pogledali film iz 2018. neposredno pre Killsa (kao što smo mi učinili) neće imati utisak da je između dva ostvarenja proteklo toliko vremena. Ukoliko i naredni Halloween Ends zadrži ove karakteristike to će biti zaista odlično jer će gledaoci moći da ih pogledaju u cugu, imajući utisak da se sve zaista dešava u jednom danu, zapravo jedne vatrene i brutalne noći...

Film od samog početka dejstvuje punim gasom i nudi nam jedan oveći masakr vatrogasaca, bez predaha nas bacajući u brutalnu akciju, najavljujući tako žestok tempo koji će ga krasiti sve do samog završetka. Halloween Kills je sasvim u skladu sa svojim imenom, u skladu sa svojom pozicijom (centralni deo trilogije, dakle film koji treba biti najžešći, bez uvoda i bez zaključka) ali i u skladu sa najavama autora. On je opravdao očekivanja i ponudio gledaocima brutalnu akciju kakva do sada nije viđena u serijalu, često napetu i punu tenzije ali bez trenutka predaha i pauze za gledanje u časovnik. Da li je to ono što zahtevate od jednog Halloween filma je potpuno drugo pitanje ali se mora reći da film ni za trenutak nije dosadan za gledanje, da se na ekranu uvek nešto dešava i da nema (mnogo) praznog hoda. Nastavljamo sa pozitivnim stranama filma: kada je Michael Myers u pitanju recezentu ovog iskustva nedostaju reči hvale. Svaka scena sa njim je pravo horor uživanje, njegova maska je nikad efektnija, njegovi potezi i pokreti tradicionalni, upravo onakvi kakvim ih pamtimo iz poznatih delova serijala a iako već ima podosta godina vitalan je, sposoban, agresivan i brutalan kao u najboljim danima. I ne samo to, ovoga puta Michael Myers je spreman za neviđene brutalnosti i mrcvarenja mrtvih tela, kao da se nakon silnih godina zatočeništva uželeo ubijanja i kasapljenja. Ubistva koja vidimo su izuzetna, ima nekoliko koja podsećaju na neka iz prethodnih nastavaka ali ih film sadrži u tolikom broju da ćete svakako naći desetak po svom ukusu.

U neutralisanju mirnih žitelja Haddonfielda Michael i dalje preferira old school način - veliki nož, ali se ne libi ni od upotrebe bilo čega što mu se nađe pri ruci (nužda zakon mijenja). On jednostavno i efikasno ubija i oštrim nožem i sijalicom, i tu mu zaista nema ravnog. Određeni deo brutalnosti se dešava van ekrana, ili protiče u brzoj montaži, ali to nije velika mana filma jer će gledaoci svakako videti veliki broj kasapljenja, klanja, odsecaja glava i krkljanja žrtava u samrtnom ropcu. Što se tiče brutalnosti Halloween Kills je na samom tronu ovog serijala: dosadašnji rekord je držao omraženi i neshvaćeni Halloween III: Season of the Witch sa 21 ubistvom a iako nismo brojali kill count u najnovijem Halloweenu mislimo da ga šije za duplo. Pa samo uvodna i finalna borba nose više od desetak žrtava... Svideli su nam se i flashbackovi iz originalnog filma te na koji način je priča nastavljena a neki detalji pojašnjeni. Nije nam zasmetalo ni recikliranje Donalda Pleasencea u nekoliko scena a pravi pogodak je dosnimavanje dešavanja iz Michaelove kuće one noći 1978. godine. Ove scene su dokaz da se može snimiti film koji se vizuelno ne razlikuje od originala samo ako ekipa zna i hoće (čitaj: uloži sredstva i trud). Ovde je bukvalno sve pogođeno, od tadašnjih automobila, kolorita, izgleda sumorne jesenje ulice pa do uniformi koje nose narednik i njegov pomoćnik. U ulozi narednika se našao Jim Cummings (The Wolf of Snow Hollow) koji je zaista odličan glumac i izuzetno odgovara ovakvoj ulozi a prava je šteta što njegova rola u Halloween Kills nije veća.

Flashbackovi se manje-više ponavljaju tokom celog trajanja filma, u kasnijoj fazi nešto ređe, a vidimo ih i kod predstavljanja nekih likova koje poznajemo iz originala. Dopalo nam se što ih vidimo; neki su tada bili mnogo mladi ili bukvalno deca a neki su odrasli i omatorili pa smo ih sada videli kao mnogo starije i iskusnije osobe, što je dobro povezivanje sa originalom ali i setni pokazatelj koliko je vremena prošlo od njegovog pojavljivanja. I poslednje ali ne najmanje važno – muzika u Halloween Kills je odlična i zaista podiže doživljaj na zavidan nivo u odnosu na prosečan moderni slasher horor film. I sada se verovatno pitate – pa šta onda ne valja sa filmom, zašto smo ga toliko nahvalili a dali mu nedovoljno visoku ocenu? Well, iz jednog prostog razloga: Halloween Kills ima podosta mana, gotovo podjednako kao i vrlina, a samo od vašeg filmskog afiniteta, raspoloženja i očekivanja, kao i od toga da li ste fan originala ili filma iz 2018. godine zavisi da li će vam se viđeno svideti ili ćete biti razočarani i ljuti kao ris, tačnije – ljuti kao Michael Myers tokom pohoda u svoj nekadašnji dom. Ukoliko ste fan originala iz 1978. godine ono što budete videli u najnovijem filmu može vam delovati kao vulgarizacija svega onoga što je krasilo legendarni film. Halloween Kills je jednostavno prebrutalan, poseduje zaista previše ubistava koja u kasnijem delu filma i ne izazivaju šok efekat, bez obzira na broj izmasakriranih i način na koji su stradali.

Ovo se najbolje vidi na primeru jedne pogibije nedužnog lika u bolnici jer je njegova smrt mnogo potresnija, tragičnija i šokantnija nego stradanje svih ostalih koje je Michael ubio na svom pohodu ka svom domu. Poseban problem ovog filma je što ne poseduje jezivu atmosferu, što nema gotovo nijednu pažljivo izrežiranu scenu koja napetošću ili atmosferom ledi krv u žilama a isto tako skoro i da nema ubistava koja su previše originalna ili koja će nam duži period ostati u sećanju. Reklo bi se da i u ovom segmentu Halloween Kills prati svog prethodnika i da nasleđuje njegov stil pa samim tim i istovetne probleme. Ne mislimo da je ovde problem u neumešnosti režisera ili u njegovoj nesposobnosti da stvori nešto drugačije. Kada budemo videli klince na ljuljašci kako s večeri igraju žmurke sa maskiranim čikom koji se krije iza drveća a zatim taj isti maskirani čika povija svoju buduću žrtvu ka malom mostiću iznad potoka bićemo svedoci jedne izuteno jezive i napete scene, verovatno i jedine u kompletnom filmu. Ova scena je možda pandan onoj na travnjaku iz prethodnika, mali pokazatelj sposobnosti režisera, ali i dokaz da dotični nije smeo ili nije mogao da se razmaše. Halloween Kills je slasher namenjen mlađim gledaocima (i onima koji se tako osećaju, u šta delimično i sebe ubrajamo) ili one koji od jednog Halloween filma ne traže ništa više osim neprestane akcije i konstantnih brutalnih ubistava.

Vremena kada se Michael Myers jezivo prikradao žrtvi ili se krio iza čaršava koji lelujaju na jezivom jesenjem vetriću su daleko iza nas i od ovog serijala to više niko ni ne zahteva ni ne očekuje, osim nekoliko preostalih horor metuzalema (u koje takođe ubrajamo i sebe). Publika u bioskopu u kojem smo gledali film je rekla svoje, netremice je ispratila svako ubistvo ovacijama i skakala na svaki (neuspešni i bezobrazni) jumpscare dok je na svako usporavanje radnje uzimala svoje mobilne telefone i proveravala statuse na društvenim mrežama. Ni tu nije kraj problemima filma: Halloween Kills se ni za trenutak ne trudi da donese nešto novo. Dobro, nakon odgledanog prethodnika smo znali da ovde neće biti nikakve originalnosti, ali mislimo da je film koji nosi ovo slavno ime i koji je naslednik kultnog originala ipak trebao pružiti nešto više od besomučnog razdvajanja likova. Film zaista vrvi od raznoraznih klišea koje gledamo decenijama u filmovima koji besomučno recikliraju originalni Halloween, pa ispada da je novi Halloween kopija svojih kopija. Ovde konstantno vidimo uporna razdvajanja likova pod raznoraznim besmislenim opravdanjima, vidimo obavezno bacanje oružja čim se jednom udari ili upuca monstrum, vidimo nasumično pucanje u vazduh a kada se Myers pojavi pred nišanom – pištolj je naravno prazan, vidimo gomilu nesposobnjakovića koji ne znaju da rukuju ni hladnim ni vatrenim oružjem a vidimo i navodno odlučne ljude koji napadaju masovnog ubicu jedan po jedan, samo kako bi ovaj mogao temeljno da ih neutrališe.

Zato ne videsmo mnogo naoružanih i za rukovanje sačmarama i snajperima obučenih Amerikanaca, ne videsmo da su nečija imanja pokrivena kamerama, videsmo jako malo mobilnih telefona ili bilo kakvih drugih modernih komunikacija, kao da se radnja filma ne dešava 2018. godine već nekoliko decenija ranije. U ovom segmentu film ne deluje ozbiljno, jer u XXI veku nije realno da se jedan sporo hodajući monstrum kreće malim gradom i mirno ubija a da niko ne zna gde se on trenutno nalazi. I ne samo to, osim što ubija Myers ima vremena i da se zabavi, naravno neopažen. On jedne leševe slaže na ringišpil, druge u specijalne poze a treće maskira ili prekriva čaršavom. Kao i za vreme ubistava - niko ga ne vidi, nijedna kamera ga ne snima, ne postaje zvezda nekog Youtube streaminga ili snimka na Instagramu. Ipak, dve stvari posebno iritiraju: prva je da sporohodajući Michael uvek sustiže svoju žrtvu koja trči (hajde, to je svojevrsni trademark ovog serijala pa ga i razumemo) a druga je da Michael u ovom filmu predstavlja mešavinu Ramba i vanzemaljca. Myers je u ovom filmu bukvalno neuništiv, bez obzira koliko udaraca, metaka i uboda nožem primio po svom vremešnom telu. Myersa krasi tolika neljudska snaga i vitalnost da mu ni tenk ne bi presudio; da su građani Haddonfielda upotrebili atomsku bombu pobili bi sve ljude u gradu i okolini ali bi Myersa samo onesvestili, i to na kratko.

Naravno da smo svi znali da čuveni ubica mora sve preživeti ali je onda u cilju koliko-toliko realne priče trebalo izbeći viđeni završetak (nije spoiler da je Myers preživeo jer svakako svi znaju da predstoji završni deo trilogije). Završetak nije loš samo zbog finalne scene (mnogo bolje finale poseduje Halloween 2018) već i zbog sudbine nekih likova. Iako ni ta sudbina nije definitivna ipak stavljamo veliku zamerku na završetak ovog filma jer on nije dostojan jednog Halloween ostvarenja. I u radnji ima dosta propusta. Ovo je valjda prvi Halloween film sa Laurie Strode u kojem se ona uopšte ne sreće sa Michaelom Myersom. OK, znamo da je ovo središnji deo trilogije ali nam je to ipak zasmetalo i imali smo utisak da filmu fali finalna borba starih znanaca. Dalje, Jamie Lee Curtis pruža dobru glumu, kao i svi akteri filma, ali su dijalozi koje čujemo jako slabi i neuverljivi. Likovi se uglavnom ne sporazumevaju rečenicama koje deluju životno, mahom se izgovaraju parole koje više priliče traileru filma, na svakih nekoliko minuta neko spominje da „zlo mora umreti večeras”, stalno se spominje izraz „pre 40 godina” ili reč „boogeyman”. O zlu se diskutuje naširoko ali plitko i veštački a ono što je nekada izgovarao dr. Loomis (i njemu je to savršeno dobro ležalo) o zlu, Michaelovim očima i njegovom stanju svesti sada izgovara i Laurie i svi ostali glavniji likovi a njima to nikako ne stoji.

Film poseduje i komične scene koje nisu uvek uspele: hajde, Little i Big John su čak na tragu duhovitosti (iako je gej par koji nastanjuje Michaelovu kuću zanimljiva i verovatno ne slučajna odluka) dok je, recimo, medicinska sestra koja se samoubija čist promašaj koji narušava ovaj film. Halloween Kills poseduje određeni broj suvišnih scena, suvišnih dijaloga svakako, a verovatno i suvišnih ubistava. Ako se sećate nekih prethodnih delova serijala i određenih sporednih likova u njima i oni će vam biti višak, jer ćete se prisetiti da su u tim filmovima već smrtno skončali. I konačno – velika mana filma je i to što znamo da sledi nastavak, što će reći – ovde nema velike neizvesnosti koja se tiče sudbina Michaela i Laurie. Uopšte uzevši, Halloween Kills nije baš film koji je namenjen onima koji pamte sve podatke, likove i sudbine iz mnogobrojnih Halloween filmova. Ovo je film za mlađe gledaoce, za one koji se sećaju originala kao kroz maglu, za one koji traže jednokratnu slasher zabavu i za sve one kojima se svideo Halloween 2018. Ukoliko se i vi nalazite u pomenutim grupama nema razloga da preskočite Halloween Kills i maksimalno uživate u njemu, međutim, ukoliko ste u celom serijalu poštovalac isključivo kultnog originala bojimo se da bi vas recenzirani film mogao dobrano razočarati i iznervirati. Što se nas tiče Halloween Kills je logičan nastavak prethodnika i u njemu smo uživali, svesni njegovih mana.

+ izuzetno brutalna ubistva i njihova brojnost
+ maska Michaela Myersa i njegova pojava
— bazira se samo na brutalnosti a ne atmosferi
— veoma slabi dijalozi bukvalno svih likova
— suvišne scene, preterivanja i brojni klišei
 
Ocena: 5/10